Neobična životna priča prve žene fotografa u Srbiji – Ane Feldman

, CULTURE

Naša fotografska istoriografija beleži samo jedno žensko ime u 19. veku – Anu Feldman. Kroz njenu životnu priču prepliću se krojački zanat, optužba za špijunažu i zabrana otvaranja umetničkog ateljea, i na kraju jedan nebičan početak – postala je prva žena fotograf u Srbiji.

Iako o ovom putujućem fotografu ne postoji previše podataka, uspela je da ostavi trag. O njenom liku i delu za „Blic“ je govorio Miroslav Aleksandrić, autor knjige „Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860 – 1918“.

„Jevrejskog porekla, Ana Feldman, u Srbiji poznatija kao Anka Feldmanova, rođena je na Dorćolu oko 1843. godine. Pre nego što je otkrila magiju fotografske umetnosti, radila je kao krojačica“ – priča Aleksandrić.

Putovanje u Beč

Ana Feldman je bila fascinirana i inspirisana radom bečkog fotografa Nikolausa Štokmana, koji je kao putujući dagerotipist i kalotipist bio čest posetilac Beograda. Tim povodom je odlučila da poseti Beč i pronađe njegov atelje. Međutim, kako se u to vreme često radilo, atelje čiju je adresu imala, promenio je vlasnika. 
Iako razočarana prvobitnim neuspehom, uspela je da upozna bečkog fotografa Karla Geca, koji ju je primio kao pomoćnu radnicu u svom ateljeu, gde je ubrzo savladala sve tajne fotografske umetnosti.

Prvi samostalan posao

Feldmanova je živela u Beču do 1865. godine na različitim adresama, a zatim se vratila u Beograd opremljena aparatima i hemikalijama, pa je u avgustu iste godine započela svoj prvi samostalni posao. U tadašnjem časopisu „Vidovdan“ je dala oglas u kome je ponudila snimanje fotografije formata posetnice po ceni od „9 cvancika“, što je bila niža cena u odnosu na ponude njenih gradskih kolega, te je na taj način stvorila opštu pometnju među tadašnjim umetnicima. Ne obazirući se na dešavanja oko nje, uspela je da stekne dobre veze među beogradskom klasom i nastavi uspešno svoju karijeru.

Ana Feldman – Kapetan na konju, 1866.
Foto izvor: sr.wikipedia.org

Optužba za špijunažu

U međuvremenu su se neke okolnosti promenile, pa samim tim Beograd i nije bio naklonjen ovoj umetnici. Počele su da kruže glasine da je ona zapravo bila austrijska špijunka, zbog čestog fotografisanja i druženja sa srpskim oficirima.
Ana je tokom rada u Beogradu upoznala fotografa Feliksa Kanica, za koga je radila, uprkos činjenici da je nije spominjao u svojim kasnijim radovima. Ipak, najveći broj do danas sačuvanih fotografija Ane Feldman nalazi se u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, i to upravo u njegovoj zaostavštini.
Usled brojnih pritisaka, Feldmanova se vratila 1866. godine u Beč kod Karla Geca, a potom su sledeće godine otputovali zajedno u Zadar. U tom gradu se suočila sa optužbama da je srpski špijun i da je njen posao oko fotografisanja bio samo privid za javnost, i da uopšte nije imala elementarna znanja o tom poslu.

Neformalno i neuštogljeno

Ana Feldman je prema rečima svojih savremenika i poznavaoca njene umetnosti često umela da zabeleži neformalne fotografske zapise, pa tako osobe koje su se našle na njenim fotografijama nisu izgledale uštogljeno, narodski rečeno. Upravo je ona bila među prvim srpskim fotografima koja je uspela da sačuva život i pokret na slici.

Putujući fotograf i misterija

Dalji tok njene sudbine ostao je misterija do današnjih dana. Krajem sedamdesetih godina devetnaestog veka bila je povremeno primećena u različitim mestima u Austrougarskoj. Dok u zadarskom muzeju ne postoje fotografije sa njenim potpisom, u porodičnom albumu Drage Prukmajer, glumice nekadašnjeg zadarskog Narodnog pozorišta, nalaze se fotografije iz druge polovine šezdesetih godina 19. veka, sa logotipom „Fotografien von Anna Feldmann & Carl Gotz aus Wien“, a pomenuta fotografija je snimljena u Požegi, što donekle potvrđuje činjenicu da je imala priliku da češće putuje.

Prema pojedinim izvorima, navodi se da je radila kao putujući fotograf u Sremskoj Mitrovici, ali i u drugim mestima današnje Vojvodine, kao i u Požarevcu. O njenom putujućem radu govori i činjenica da je sve vreme svog fotografskog rada Ana izbegavala da u logotipu navede sedište svog samostalnog ili suvlasničkog ateljea, pa je isticala samo „aus Wien“ na poleđinama fotografija.

Ana Feldman – Grupa srpskih oficira, 1865.
Foto izvor: sr.wikipedia.org


Pročitajte i: Nadežda Petrović: Jedina žena čiji lik krasi srpsku novčanicu


Pripremila: Aleksandra Petković
Izvor: blic.rs
Izvor naslovne fotografije: publicdomainpictures.net