KAKO BRENDOVI MOGU ISPRIČATI SVOJU PRIČU

Kada bismo dobili zadatak da održimo govor pred nekoliko desetina ljudi (uživo ili putem Zoom aplikacije) – šta bi bio naš prioritet?

1. Jasno pripremljen plan sa svim idejama koje treba da budu naglašene i za koje ste prethodno ustanovili da su prihvatljive vašoj publici;

2. Autentičnost, čak i po cenu toga da se vaša publika neće složiti sa svim onim o čemu budete govorili.

Ako birate prvu opciju, jasno je da težite društveno-prihvatljivom ponašanju iako to u nekoj meri podrazumeva i prikazivanje za nijansu boljim nego što to zaista jeste. Sa druge strane, autentičnost sa sobom povlači ranjivost od koje ljudi često beže, jer ona zahteva preispitivanje i suočavanje, a možda će iznedriti i ideje koje se velikom broju ljudi neće dopasti. Autentičan pristup inicira iskrenost prema samom sebi i mogućnost da sebe i svoje postupke naučimo da sagledavamo na pravi način, tražeći rešenja kroz analiziranje i prepoznavanje svojih potreba. Autentičnost je u velikoj vezi i sa izgradnjom kvalitetnih odnosa sa našim bliskim okruženjem i sloboda da budemo ono što želimo, a ne ono što drugi od nas očekuju.

U knjizi „Darovi nesavršenostiˮ autorka Brene Braun piše:

„Pošto se istinsko pripadanje događa samo onda kada svetu predstavimo autentični i nesavršeni deo sebe, naš osećaj pripadanja nikada ne može biti veći od našeg nivoa samoprihvatanja.ˮ

U knjizi se ističe ideja da ljubav prema sebi određuje koliko ćemo biti u stanju da volimo druge. Čitanje ove knjige obeležio je utisak da mi iz straha od mišljenja drugih ljudi i prekornih pogleda sami sebe sabotiramo ignorišući izbor da budemo autentični. Ipak, da li se baš sve odvija na unutrašnjem nivou ili postoje određeni eksterni faktori koji utiču na to kako ćemo percipirati ono što je za nas ispravno i poželjno?

„Ne biti neko drugi već biti ti u svetu koji čini sve, dan i noć, da od vas napravi sve osim vas – znači voditi najtežu bitku koju ljudsko biće može da vodi i nikada ne prestajati s tom borbomˮ, napisao je E.E.Kamings u vezi sa činjenicom da izbor autentičnosti nije nimalo lak.

Pročitajte i: Kako pravilno napisati CV: Saveti za 2020.

Kakve veze autentičnost zapravo ima za biznisom?

Zar možemo personifikovati poslovanje kroz način na koji se obraćamo ciljnoj grupi i komuniciramo rešenje koje naš proizvod ili usluga može da ponudi? Za brend je važno da ume da ispriča svoju priču koja će pobuditi interesovanje ljudi i podstaći ih da požele da saznaju nešto više o tome što taj proizvod ili usluga može da ponudi. Storytelling postaje sve zastupljenija tehnika koja se koristi u marketinškim kampanjama sa ciljem da privuče pažnju ljudi i komunicira sa njima sa namerom da im prenese odgovarajuću poruku. Ova tehnika omogućava bliži odnos sa kupcima i pruža mnogo prostora za kreativan pristup u kreiranju kampanja. Storytelling je tu da komunicira vrednosti i filozofiju poslovanja koje ljudi mogu da prepoznaju i sa tim se povežu, a zatim i da iskomunicira poziv na akciju – kupovinu.

Svet nam nudi idealne slike, simetriju i balans upućujuci nas na savršenstvo i odvraćajući nam pažnju od traganja za autentičnim pristupom. Idealna slika narušava kreativnost i stvaralački poriv, a samo kroz kreativni izraz možemo spoznati sta je to što autentičnost u nama budi. Reklame koje posmatramo nude nam slike srećnih porodica na okupu bez ikakvih nagoveštaja o nesuglasicama i manjim ili većim problemima koji boje svakodnevicu ljudi. Kamera usmerava fokus samo ka osmehu, a šta je sa druge strane, nikada ne vidimo. Kamera voli vitko telo, sjajan ten, savršene crte lica. Kamera, da; ali poruka je usmerena ka ljudima – oni je tumače, na kraju oni osećaju.

Potenciranje nesavršenosti kroz reklamne kampanje je hrabar, ali sasvim logičan potez za određene vrste biznisa. Ljudi žele da se poistovete sa onim što posmatraju na ekranu. Oni cene autentičnost i žele da saslušaju priču sa kojom se mogu povezati na emocionalnom nivou. Kada pogledamo idealnu sliku i u svojoj glavi napravimo komparaciju sa svojom realnošću, može nam se učiniti da živimo pogrešno i da naši izbori nisu dobri. Ono sto je pogubno jeste upravo poređenje sa idealnim, a pošto je to toliko daleko od „pravogˮ života, ljudi sa tim sadržajem ne rezonuju emotivno.

Ne postoji balans 24 sata u nedelji, kao ni optimizam bez prestanka. Sav taj disbalans nam i pruža mogućnost da se preispitamo i radimo na sebi da bismo u budućem periodu bili bolji – ali ne savršeni! Sva savršenstva su ista, potpuno jednolična. Autentičnost je ta koja pravi razliku među ljudima.

Sa težnjom ka potpuno autentičnom pristupu ipak treba biti obazriv zato što nije dokazano da je takav pristup uticao na poboljšanje prodajnih performansi i takav pristup ne odgovara prikazu svakog proizvoda.

Pročitaj i: Saveti za uspešan završetak radne nedelje

Oni brendovi koji uspeju da uoče, prepoznaju i nastave da rade na odnosu sa svojim kupcima, dolaziće do korisnih uvida u vezi sa tim kako treba da nastupe u medijima kada određene proizvode nude. Zahvaljujući tim uvidima znaće kakav pristup odgovara ciljnoj grupi i imaće u vidu koliko ta grupa ceni i podržava autentičnost.

Ljudi pamte ono što u njima budi emocije. Na kartu emocija se zato često provereno igra sa ciljem podsticanja prodaje i stvaranja svesti kod ljudi o postojanju nekog proizvoda čijim bi korišćenjem potencijalno mogli sebi da unaprede život. Ono čemu se takođe pribegava jeste stvaranje potrebe da je to nešto neophodno iako možda ne postoji stvarna potreba za tim. Način komuniciranja određene poruke ciljnim grupama koje su definisane tokom kreiranja reklamnih kampanja izuzetno je važan – pričanje priče o proizvodu ostaje u mislima onoga ko sluša i posmatra reklamni sadržaj. Autentičnost je posebno važna za građenje priče o proizvodu – ona nas upoznaje sa stilom života koji korišćenje određenog proizvoda omogućava, uvlači nas u središte, ubeđuje i nakratko ostavlja mogućnost da odlučimo. Ipak konačna odluka biće doneta na samom mestu kupovine, a ne u dnevnoj sobi gde smo poruku čuli. Bez obzira na to, doživljaj proživljen na osnovu autentičnosti moze podstaći i ubrzati proces donošenja te odluke, jer je stvorena empatija koja podstiče akciju.

Brene je napisala da je „autentičnost izbor da se pokažemo i budemo stvarni; izbor da budemo iskreni i da dozvolimo našem istinskom sopstvu da bude viđenoˮ.

Idealna slika ne može stvoriti povezanost na emotivnom nivou. Ona ostaje daleka i hladna. To nije nešto što može razviti empatiju. Zato treba posmatrati čitav onaj proces ka kom kamera nije usmerila svoj fokus. Šta se tamo krije? Šta očekujete da pronađete? 🙂

Pripremila: Tijana Katić

Izvor: https://www.ama.org/2019/02/07/does-it-pay-to-be-real-understanding-authenticity-in-tv-advertising/

Foto-izvor: Freepik.com