Humanost je osobina za koju možemo reći da krasi svakog čoveka. Dovoljno je malo vremena i novčanih sredstava uložiti da bi mogli da pomognemo nekome kome će to sigurno značiti. Nažalost, mnogima u Srbiji je pomoć itekako potrebna. Poražavajuće je što stalno čujemo nova imena dece koja pate od neke retke ili neizlečive bolesti. Upravo je Vuk Lojković jedan od naših junaka, koji se svakodnevno bori sa cerebralnom paralizom. On ima 12 godina i od ranog detinjstva mu je ustanovljeno da pati od ove bolesti. Posle neuspelih pokušaja lečenja, tretmani matičnih ćelija u Rusiji su dali vidne rezultate – Vuk je napravio prve korake i izgovorio prve reči, ali on mora nastaviti svoju borbu i zbog toga je potrebno sakupiti još novca za nastavak lečenja.

Svi smo čuli za humanitarnu fondaciju Budi human, gde šaljemo poruke za ozdravljenje dece, koja pate od bolesti, čije lečenje je jako skupo. Fondacija za Vuka u okviru ove organizacije glasi Za Vukov sigurniji korak. Ono što svi možemo da učimo je da pošaljemo SMS sa tekstom 80 na 3030, a broj računa na koji novac može da se uplatiti je: 160-419177-53.

Ovih dana se održava jedna akcija Humanitarni Lord Kup u pecanju. Trajaće od 8. do 10. oktobra na jezeru Čepel u Zrenjaninu. Sav prihod je namenjen za nastavak Vukove terapije. Događaj podržavaju grad Zrenjanin i opština Palilula, kao i mnoge poznate ličnosti, među kojima su: Nenad Milijaš, Dragutin Topić, Dragan Boža Marjanović, Jovana Busjak, Milan Vasić, Saša Ilić, Stefan Buzurović, Olga Odanović, Boda Ninković, Mistik Cello i mnogi drugi. Takođe, događaj podržavaju i firme i preduzeća: Kompanija Niva doo, Shorty doo, Kompanija Gomex itd. Generalni pokrovitelj Lord Kupa 2021 je Gradska opština Palilula.

,,Nadamo se da će događaj biti posećen, osim takmičara uzimajući u obzir da su najavili kišu‘‘, izjavila je Vukova majka Ankuca.

Imali smo priliku da postavimo par pitanja upravo njoj o ovom događaju i o ostalim temama vezanim za ovog malog borca.

YN: Imate li neka posebna očekivanja od predstojećeg dešavanja?

Ankuca: Koliko god se bude skupilo tom prilikom puno ce značiti Vuku, jer su njemu potrebne kontinuirane terapije (hipoterapija, terapija u bazenu, govorno-jezicke terapije, fizikalne terapije), suplementi i vitamine, ortopedska pomagala, sportski rekviziti za kućno vežbanje, intenzivne rehabilitacije i operacije.

YN: Kakve terapije je Vuk imao do sada? I šta ga još očekuje?

Ankuca: Do sada je Vuk imao 6 terapija (implantacija) matičnim ćelijama, 2 operacije (Fibrotomija po Ulzibstu) kod ruskih lekara koji dolaze u Ćupriju. To je operacija koja se ponavlja dokle god Vuk raste kako bi mu oslobodili mišiće, kako bi se smanjio spazam, 17 dvonedeljnih i tronedeljnih rehabilitacija od kojih je 15 u inostranstvu. Već 2 godine ne ide u inostranstvo zbog novonastale situacije u svetu, čim se otvore granice vodićemo ga ponovo jer  je tamo najviše napredovao.

YN: Organizovane su mnoge humanitarne akcije do sada za Vašeg sina. Da li možete da navedete neke?

Ankuca: Za 7 godina koliko humanitarnim putem sakupljamo sredstva su organizovani razni događaji poput koncerta, predstava, pecanja, turniri u košarci.
Ne bih da imenujem pojedinačno jer može se desiti da nešto izostavim, a svaki događaj nam je bio podjednako važan i i te kako doprineo Vukovom napretku.

YN: Pošto svi znamo da je savremen život ubrzan i svaki odrastao čovek i žena ima jako puno obaveza i posla. Vi kao šestočlana porodica, koliko ste uspeli da prilagodite obaveze Vuku i njegovim potrebama, s obzirom na to da svako dete iziskuje dosta vremena i pažnje od roditelja?

Ankuca: Porodica sa četvoro dece iziskuje mnogo obaveza, svi su odlični učenici, sportisti, poslušni, pomažu svi oko kuće i oko Vuka, da nije tako naš život bi bio haotičan. Retko kad imamo slobodno vreme, pogotovo ja, jer sam preuzela na sebe pored kućnih poslova i školovanje dece, tj. učenje i Vukove terapije, kako one kod kuće tako i one na koje ide van kuće. Suprug je zaposlen. Mi život uskladimo prema Vukovim potrebama, obavezama odnosno terapija. Veliku pomoć imamo od moje mame do skoro je bilo i od tate, od samog početka uz nas, za svaku pomoć tu, pogotovo za čuvanje i odvođenje dece u školu i Vuka na terapije. Ide u peti razred kućne nastave, jedino to nam je olakšanje jer ne gubimo dragoceno vreme u putu do i iz škole.

YN: Humanost je nešto što povezuje svake ljude i budi ljudskost u svakom od nas. Kako se Vi osećate kada vidite koliko ljudi podržava ove humanitarne akcije i koliko se ljudi ujedinilo da pomogne Vuku?

Ankuca: Kada se neko javi da želi da pomogne Vuku, mi smo presrećni. Taman kad mislimo da nemamo kud dalje zbog finansija pojavi se neko da pomogne. U stvari nas guraju napred, dobijemo još veću volju i snagu da ne posustajemo da se borimo dok ne ostvarimo cilj, a to je da osamostalimo Vuka koliko toliko da sutra kad ne bude nas ne bude teret braći i sestri, a takođe da ne bude stalno u kući, već da može da ide do prodavnice, do toaleta, da uzme da jede, da prošeta. Pa makar to bilo uz hodalicu ili štake.

YN: Pored intervencija i operacija, šta je još potrebno Vuku za oporavak, od sprava, dodatnih pomagala, kao i  pomoći različitih stručnjaka?

Ankuca: Pored terapija na koje ide Vuk vežba i kod kuće. Ima dosta sprava koji smo mu obezbedili. Upravo sređujemo prostor u potkrovlju kod suprugovih roditelja da bude njegova vežbaonica, da bude sve na jednom mestu jer trenutno u svakoj prostoriji ima po neki rekvizit i kako je porastao nemamo dovoljno prostora pogotovo za vežbe na strunjači. Trebalo bi da nabavimo jos neke rekvizite (klupa za vežbanje, šine za plafon i korpe, peraja za plivanje, okrugli veći valjak i veći kosoravan, balans loptu, gume sa ruckama za vežbanje…).

Za kraj, pozivamo sve čitaoce koji se za vikend budu našli u Zrenjaninu da posete jezero Čepel i podrže ovaj humanitarni gest. Nadamo se da će Sunce ipak uspeti da se probije kroz oblake i pomogne da sve prođe kako treba.

Ostalim čitaocima šaljemo apel da uzmu telefone i da najjednostavniji način (slanjem SMS poruke 80 na 3030, čija je cena 200 dinara) doniraju i tako pomognu ovom hrabrom dečaku, jer znamo da nečije malo nekom znači mnogo.

Autor: Sara Nikolić
Izvor: budihuman.rs