11 filmova čiji se junaci bore sa nekim mentalnim poremećajem

, CULTURE

Mentalne bolesti često su inspiracija za filmove i pisanje likova koji se bore sa istim, međutim to nije baš uvek urađeno na najbolji način. U pitanju je osetljiva tema, gde na umu treba imati dosta faktora, a često se dešava da se to izostavi i ne predstavi bolest na pravi način. Međutim, ima i izuzetaka.

Takvi filmovi su važni jer skreću pažnju ne mnoge probleme sa kojima se ti ljudi suočavaju, a što se može desiti svakome. Na listi su ostvarenja sa različitim bolestima, a koja svakako vredi pogledati.

Girl, Interrupted (1999)

Foto izvor: eyesonthescreen.co.uk

Film se bavi definisanjem termina „lud“ i šta društvo percipira kao takvo, da li to zavisi samo od nečijeg ponašanja i postupaka, ili ne. Primer je dobrovoljno prijavljivanje u psihijatrijsku bolnicu umesto odlaska na fakultet, što se dešava glavnoj junakinji. Film je rađen po istinitoj priči spisateljice koja je patila od graničnog poremećaja ličnosti i provela 18 meseci u mentalnoj bolnici.

Rain Man (1988)

Foto izvor: imdb.com

Legendarni film je možda i prvi koji je skrenuo pažnju na autizam i svakodnevni život ljudi koji žive sa njim. Baš poput lika u tumačenju Toma Kruza, saznajemo šta znači rutina, kako su promene opasne i kakve intelektualne sposobnosti ima njegov autistični brat. Film je razbio mnoge iluzije i predrasude koje su do tada vladale u javnosti, a sve to kroz nežnu i humorističnu priču.

A Beautiful Mind (2001)

Foto izvor: amblin.com

Paranoidna šizofrenija je veoma ozbiljna bolest usled koje onaj koji je pogođen polako gubi kontakt sa stvarnošću. To se dešavalo i Džonu Forbsu Nešu Junioru, čija priča je inspirisala ovaj odličan film o borbi sa progresivnom bolešću. On je matematičar koji otkriva teoriju u suprotnosti sa svim onim što je do tada bilo pravilo i što su drugi smatrali neosporivim.

The Breakfast Club (1985)

Foto izvor: nydailynews.com

Ovde upoznajemo petoro srednjoškolaca na kaznenoj nastavi koji su naizgled samo karikature svih mogućih stereotipa. Ispod svega toga ipak leže problematične porodične situacije koje ugrožavaju njihovo mentalno zdravlje i teraju ih na neuobičajeno ponašanje. Polako saznajemo šta koga od njih muči i šta kriju, neko više a neko manje uspešno, a dobijamo i lekciju da nikome nije lako i da svako ima neki teret koji mu je uvek na leđima.

Good Will Hunting (1997)

Foto izvor: cinemablend.com

Uprkos teškoj temi depresije i nemotivisanosti, ovo je film za dizanje raspoloženja. Genijalni čistač podova na jednom fakultetu je mladić koji je sposoban da reši matematičke zagonetke koje drugi studenti ne razumeju, ali nema motivaciju da se time zaista i bavi. Problem dolazi iz detinjstva punog zlostavljanja koje je i te kako ostavilo psihičkih tragova, a to je prikazano maestralno.

Still Alice (2015)

Foto izvor: detrotnews.com

Verovatno najtužniji film na listi, uz koji ćete teško suzdržati suze. Prikazuje razvoj Alchajmerove bolesti kod profesorke jezika, od rane dijagnoze. Kako polako gubi pamćenje i ima sve više problema sa svakodnevnim životom, tako da postaje sve zavisnija od članova porodice, koji se opet na svoj način bore sa tim problemom.

Donnie Darko (2001)

Foto izvor: internationalfilmseries.com

Doni Darko je problematičan tinejdžer sa istorijom mentalne bolesti koji jednog dana uspeva da izbegne tragičnu nesreću tako što ga halucinacija zelenog zeca izvlači iz kuće neposredno pre nego što polomljeni motor aviona pada tačno u njegovu sobu. U narednom periodu, Doni pokazuje simptome psihotičnog poremećaja – halucinira zelenog zeca sa kojim komunicira i koji mu naređuje da čini “lose stvari”, kao što su da poplavi školu ili spali kuću svog “duhovnog neprijatelja”. Film prati i psihoterapeutski proces lečenja i prikazuje intenzivne scene hipnoze. Iako kraj filma otkriva potpuno drugačiju poentu, gledalac može steći dobru sliku o tome kako izgledaju simptomi paranoidne shizofrenije, što je i dijagnoza koju Doni dobija od svog terapeuta.

Clockwork Orange (1971)

Foto izvor: filmandfurniture.com

Paklena pomorandža je futuristička priča smeštena u Londonu koja prati Aleksa i njegovu družinu kroz njihov svakodnevni život koji se manje-više svodi na nasilje, delinkvenciju, zloupotrebu narkotika i mučenje ljudi. Kao odgovor društvenog sistema na svoje prestupe, Aleks dobija snažnu averzivnu terapiju gde se izlaže scenama nasilja, dok trpi snažne fizičke bolove. Međutim, kako se radnja filma nastavlja, ispostavlja se da Aleks ne odgovara društvu ni “izlečen”. Osim što je film parodija na psihijatriju i socio ekonomski sistem Engleske u tom vremenu, on je i priča o psihopatologiji: Aleks ima antisocijalni poremećaj ličnosti. To je poremećaj u kom pojedinac nema sposobnost da se poveže sa društvenim normama, nema osećaj empatije sa drugim ljudima ili osećaj griže savesti za bilo šta. Ovakva osoba sklona je laganju, lažnom predstavljanju i delinkvenciji.

As Good As It Gets (1997)

Foto izvor: thebostoncalendar.com

Dobro da bolje ne može biti je romantična komedija koja opisuje romansu koja se javlja između pisca i mizantropa Melvina i samohrane majke i konobarice Kerol. Melvin pati od opsesivno kompulsivnog poremećaja vrste neurotičnog poremećaja karakterisanog opsesivnim mislima i prisilnim radnjama (zadacima ili ritualima) koji se izvode radi smanjenja anksioznosti. U filmu, Melvin ima svakodnevne nepromenljive rituale (uvek doručkuje na istom mestu, oterećen je održavanjem higijene, prilikom izlaska iz stana, ima ritual preskakanja stepenika određen broj puta isl.) Radnja filma se odnosi na ljubavnu priču koja utiče na Melvina da prevazilazi svoj poremećaj i nauči da ostvari bliskost sa ljudima.

Whats Eating Gilbert Grape (1993)

Foto izvor: thefilmminstrel.wordpress.com

U ovom filmu vidimo mladog Leonarda Dikaprija (Leonardo DiCaprio) kako briljira u jednoj od svojih prvih uloga, tumačeći lik Arnija, koji pati od nekoliko poremećaja u razvoju, uključujući i autizam. Prikazana je i depresija, od koje pati Boni, njihova majka, koja je odustala od života nakon samoubistva njihovog oca.

Falling Down (1993)

Foto izvor: sensesofcinema.com

Film za koji se može reći da je bio prvi Džoker“.
Vruć je letnji dan u Los Anđelesu, gužva je u gradu, a u automobilskoj gužvi zatekao se i Vilijam Foster.
Putevi su zakrčeni, kriminal cveta, u kafeima i restoranima mušterija nikada nije u pravu. Pritisak velikog grada može da razbesni bilo koga. Ali Foster je više nego ljut. On je odlučio da stigne kući i učiniće to po svaku cenu.
Maestralna uloga Majkla Daglasa koji je verno prikazao granični poremećaj ličnosti i opšte nezadovoljstvo načinom života i svetom koji ga okružuje. Sve to, dovodi ga do toga da je istovremeno i žrtva i ‘zločinac’.


Pročitajte i: Kako prevazići i pobediti socijalnu anksioznost?


Izvori: citymagazine.rs, pricajmootome.rs