STUDENT NEDELJE | Jovana Cajković (22), Građevinski fakultet u Beogradu

, RAZNO

Odličan je student, a pored toga je zaposlena i stiže da radi na svom neformalnom obrazovanju. Pre nego što zaključite da je nemoguće da jedna osoba sve to radi istovremeno, pročitajte ovaj intervju!

1# Kako je izgledao tvoj razvojni put u srednjoj školi/gimnaziji i zašto si opredelila baš za Građevinski fakultet?

Kroz gimnaziju su mi interesovanja poprilično varirala s obzirom da sam bila komunikativno dete za društvene nauke i strane jezike koje je zalutalo na prirodno-matematičkom smeru. Odabir fakulteta sam posmatrala kroz posao kojim ću se jednog dana baviti i kao dobitnu kombinaciju pronašla Građevinski fakultet i katedru za Upravljanje projektima. Tehnički fakultet (odnosno prirodne nauke) je bio izbor u koji me je četvorogodišnje gimnazijsko obrazovanje usmerilo, a upravljanje projektima sam pronašla kao oblast građevinarstva sa dinamičnim i izazovnim zahtevima u poslu za čiju je realizaciju potrebno imati određene osobine i komunikacione veštine.

2# Predsednik si General Board-a organizacije IACES koja okuplja studente građevine sa svih kontinenata. To zaista zvučni impresivno, možeš li nam reći kojim sve aktivnostima se baviš kao predsednik?

Pozicija predsednika međunarodne organizacije sa sobom nosi velike obaveze i odgovornosti: od planiranja i vođenja sedmičnih Skype sastanaka General Board-a (na kojim se sastaje petoro ljudi sa tri različita kontinenta), preko održavanja kontakata sa predsednicima lokalnih komiteta i formiranja višegodišnjeg plana rada,  do odlaska na kongrese i vođenja sednica sa delegatima svih zemalja nekoliko puta godišnje.

Ništa od toga ne predstavlja napor već zadovoljstvo što imam priliku da radim sa ljudima sa kojima delim isti “građevinski” svet iako smo različitih kultura i iz različitih krajeva sveta. Sama putovanja na kongrese donose mnogobrojna prijateljstva i prilike za otkrivanje raznih običaja i kultura, a neretko su me odvela i na velike projekte koji se u domaćem građevinarstvu ne mogu sresti.

3# Imaš svega 22 godine i već si zaposlena u građevinskoj firmi. Da li imaš neki savet za sve one koji tvrde da je teško naći posao u struci?

Prilike postoje, ali treba raditi za njih. Uvek postavljati cilj jedan stepenik više, raditi na sebi i truditi se da danas budeš bar malo bolji nego juče. Posvećenost i volja se uvek traže i cene, a to je upravo ono što je meni donelo poziv da radim u građevinskoj kompaniji pre nego što sam zvanično odslušala redovnu četvrtu godinu studija.

4# Na koji način uspevaš da uskladiš studije, posao i da revnosno obavljaš funkciju predsednika?

Sve sadašnje obaveze su se sukcesivno ređale u dužim vremenskim periodima tako da se njihov obim neprimetno povećavao i kako sam sazrevala kao ličnost, tako sam ih prihvatala i navikavala se na njih. Ono što sam naučila je da rad pod pritiskom i više obaveza donosi veću produktivnost. Isto tako je i planiranje vremena već pola posla odrađeno. Kada se učini da nema dovoljno vremena – brže jedi i manje spavaj.

5# Kada pogledamo sve tvoje dosadašnje uspehe stiče se utisak da padove nisi imala. Ipak, da li bi mogla da izdvojiš neku situaciju koja nije bila baš pogodna za tvoj karijerni put ali si izašla jača nakon nje?

Sve što sam ikad prihvatila da radim je sa sobom donelo neku poteškoću. Komplikacije tehničkog tipa se razreše, dok komplikacije u komunikaciji sa ljudima donose dosta stresa. Samo sam jednom na početku rada u organizaciji imala takvo razočaranje, ali me je to podsetilo da je sto ljudi sto ćudi i od tih sto treba izbegavati onog jednog sa simptomom “večite žrtve” i onog drugog sa simptomom “energetskog vampira”. Odnosno svoje vreme i pažnju usmeriti na ljude koji motivišu i donose pozitivne emocije generalno.

6# Šta bi poručila svim studentima koji nerado uče i ne rade dovoljno na svom neformalnom obrazovanju?

Ukoliko nema cilja, postaviti sebi pitanje “Šta želim da postignem u životu?”, tu pronaći pokretač i svaki ispit posmatrati kao korak bliže finalu. Neformalno obrazovanje nikako ne treba izostaviti kao ključ profesionalnog i ličnog razvoja. Svakog studenta bih savetovala da se angažuje u nekoj organizaciji i uključi u neko volontiranje jer  je to iskustvo neprocenjivo i svaki uložen minut se kad-tad na neki način vrati!

Pripremila: Marija Tomić

Leave a Reply