STUDENT NEDELJE | Ivan Milićević (25), Farmaceutski fakultet

, RAZNO

Koliko neki mladi ljudi umeju da inspirišu druge, dokaz tome je postojanje Ivana Milićevića. On ispiriše svojim nastupom, elokvencijom, humanim postupcima, a znanje, umeće, iskustvo, prirodna dopadljivost i svesrdna saradnja se svakako podrazumevaju. Oduševljeni koliko je sa svojih 25 godina postigao i koliko u budućnosti želi da radi na sebi, i što je najvažnije – pomogne drugima, odlučili smo da sve to upakujemo u ovaj intervju. Zaslužio je da bude među odabranima! 🙂

#1 Zašto si upisao baš farmaciju? Zbog čega je ona za tebe posebna nauka?

Priča o mom izboru može biti ispričana na mnogo načina, ali biram da verujem i da vam kažem, da je glavni razlog to što sam oduvek želeo da moj rad doprinosi drugima, da ih čini da se osećaju srećno, zadovoljno i ispunjeno. Zdravstvo je bila (i jeste) moja prirodna sklonost, jer svoju istinsku svrhu vidim u pomaganju drugima. Dodatno – hemija, biologija i matematika su bili predmeti koje sam sa radoznalošću lako savladavao, što se pokazalo kao odlična podloga za upisane studije. Iako postoje druge grane medicine, svesno sam želeo da izbegnem direktan kontakt sa pacijentima, pre svega jer, može zvučati kukavički, teško podnosim tuđu povređenost i u tim uslovima se verovatno ne bih pokazao kao najbolji pružalac zdravstvene zaštite i ne bih ostvario svoj pun potencijal. Kako Farmaceutski fakultet pruža mnoge mogućnosti za primenu znanja i veština kompetentnog farmaceuta u napredovanju zdravstveng sistema, moja odluka je doneta lako.

#2 Diploma ti je nadomak ruke, šta planiraš nakon završenih studija?

Koliko god volim da isplaniram svoje naredne korake, toliko me i vuče instinkt da će sve biti najbolje moguće i da mi život sprema baš ono što mi treba, te da se prepustim. Imao sam veliku sreću da u inovativnoj farmaceutskoj kompaniji „Sanofi“, koja je svetski lider za vakcine i koja ima bogat portfolio različitih lekova, pa i one za retke bolesti, se pokažem kao najbolji kandidat za šestomesečnu praksu. Jedan od slogana kompanije je „Hope – it’s what Sanofi brings each day”. Takva poruka u skladu je sa vrednostima koje negujem. Plan mi je da maksimalno iskoristim pruženu šansu, naučim što više posao i budem otvoren za prilike koje će doći, sa željom da to bude baš trenutna kompanija.

#3 Razlog zbog kojeg smo te odabrali da predstavljaš inspiraciju drugim studentima jesu tvoje fantastične vannastavne aktivnosti. Možeš li da uputiš čitaoce o čemu je reč?

Naravno! Uvek mi je lako da pričam o nečemu što pored razvoja veština, upoznavanja novih ljudi donosi i osećaj da radite nešto korisno. Sve je počelo spontano početkom 2014. godine. U prolazu sam video i poželeo da pomognem studentima koji su volontirali na akciji Dobrovoljnog davanja krvi, koja se odvijala u biblioteci mog fakulteta. Organizator akcije bila je moja divna prijateljica, Vanja, koja je te godine bila koordinator tima Javno zdravlje, u sklopu Studentske organizacije Farmaceutskog fakulteta (BPSA – Belgrade Pharmacy Students’ Association). Par meseci kasnije, družio sam se sa stranim studentima koji su iz raznih zemalja sveta dolazili na praksu u Srbiju, koju im je BPSA obezbedila. Želeo sam da čujem njihove priče, uvidim naše razlike i saznam nešto novo (moram napomenuti da se trenutno jako kontrolišem da mi odgovor bude što kraći). Tokom 2015. godine, u BPSA-i sam bio lokalni koordinator za Twinnet projekat (bilatelarne studentske razmene). Uspešno sam, uz pomoć tima, organizovao dve razmene, od čega je jedna bila prva i kada interprofesionalna razmena između evropske asocijacije studenata farmacije i evropske asocijacije studenata medicine, EPSA-e i EMSA-e. To me podseti na prelepi Istanbul i najtoplije gostoprimstvo. Aktivno sam učestvovao u ostalim projektima organizacije, te sam izabran za Predsednika BPSA-e za 2016. godinu. Uvek sam voleo izazove, te sam iste godine obavljao i funkciju EPSA (European Pharmaceutical Students’ Association) Liasion Secretary u okviru NAPSer-a (Nacionalne Asocijacije Studenata Farmacije – Srbija). U decembru 2016. godine, bio sam u organizacionom timu 9. Nacionalnog kongresa studenata farmacije Srbije „Terapija kancera – izazov današnjice“, na kome sam i predstavljen kao Predsednik NAPSer-a za 2017. Velika odgovornost, ogromna čast i snažna želja. Stalna potreba da probam nešto novo dovela me je i na Estiem Case Study Show 2016, čije se pobedničko rešenje (iako nije poreklom od moje ekipe) obestinilo u B.Cell aplikaciju – prvu digitalnu edukativnu platformu za studente i stažere medicine i farmacije. Ponovo ukazano poverenje dovelo me je do pozicije Koordinatora B.Cell aplikacije. Od kraja marta ove godine na sajtu bcell.rs ili putem mobilne aplikacije možete se na zanimljiv i prilagođen način edukovati u oblasti onkologije i terapije kancera, osvojiti „ćelije“ i iskoristiti ih za posetu kompanijama partnerima, za radionicu, trening ili pak praksu! Zaista sjajna stvar uz parolu #budiutoku #budiinovativan. Znam da je vreme da se ovaj odgovor privodi kraju, te – uradio sam i 2 eskerimentalna naučno-istraživačka rada, bio oficijalni delegat na evropskih kongresima studenata farmacije, volontirao na nekoliko stručnih skupova, učestvovao na postavkama fakulteta.. Istakao bih ono što sada vidim da su mi vannastavne aktivnosti donele: razne veštine, kontakte, konkurentnost na tržištu, ali pre svega osećaj ispunjenosti, prelepe uspomene i posebne prijatelje.

#4 Zašto je hip hop među tvojim omiljenim hobijima? Koliko su studenti zainteresovani za ovu oblast umetnosti?

Kada čujem muziku, nesvesno počinjem da se krećem u njenom ritmu. Bilo kod kuće, u supermarketu ili samo u glavi. Sve u vezi muzike mi jako prija, ali talenat posedujem samo za igranje, sudeći po rečima hvale i iznenađenosti kada me poznanici vide na dance flore-u. Dancing pharmacist, što da ne? Da bi bilo jasnije, hip hop nije ono što većina misli – vrtenje na glavama i ostale kul stvari. Najbliže hip hop-u je ono što možete videti u modernim spotovima. Tu sam se pronašao, a i tome sam imao najveći pristup u rodnom Valjevu. Kao član hip hop tria i male grupe, u plesnim klubovima „RMP“ i „Laguna Valjevo“, osvajao sam brojna državna prvenstva, koja međutim nisu bila razlog mog nekadašnjeg bavljenja ovim sportom. Osećaj sreće i prirodni poriv za igrom su me doveli do ovog netipičnog hobija. Većina trenera bi rekla da „ceo“ ples kao sport nije dovoljno razvijen u Srbiji, a samim tim ni hip hop kao podvrsta modernog plesa. Moje mišljenje je da je njegova uloga upravo u svakodnevici – kad se gibate u vašoj sobi ili đuskate u omiljenom noćnom klubu. Tako posmatrano, ogroman broj studenata praktikuje ovaj hobi.

#5 Recept za uspeh koji bi preneo ostalim kolegama?

Često sam sa sobom u nedoumici da li je odgovor na ovo pitanje krajnje jednostavan ili životna misterija. Kada kažete recept budućem farmaceutu, to zvuči previše poznato. Stoga, u poslednje vreme biram jednostavno. Uspeh bih prvo podelio po oblastima života (personalni razvoj, posao i finansije, zdravlje, društveni život i ostalo). Prva stavka ka uspehu je iskrena odlučnost prema sebi. Da li je to nešto vama stvarno uspeh koji želite i da li ste odlučni da stojite iza svog da? Ako jeste, dodajte na to istrajnost, koja prirodno sledi iz iskrene odluke, i nemate prepreka ka definisanom uspehu (sviđa mi se kako ovo zvuči). Za mene je ultimativni uspeh života, koji treba da proistekne iz svih njegovih sfera, osećaj sreće, mira i ispunjenosti. Volim da verujem svako od nas ima svoju ulogu u svetu i da na svojstven način ima mogućnosti da doprinese svima. Imajući tu ideju na umu, uspeh može biti i otkrivanje svoje uloge, a recept – rad na sebi i samoprocena, sa ciljem da se otkrije šta su naši potencijali, šta radimo uz uživanje, a pritom pomaže ili usrećuje ljude oko nas.

P.S. Pitanje koje je meni pomoglo da se usmerim –  Čime bi ste se bavili da imate sva bogatstva i sve vreme ovog divnog sveta?  🙂

 

Pripremila: Bojana Andrić

 

 

Leave a Reply