STUDENT NEDELJE | Miljana Nikodijević (26), Ekonomski fakultet

, RAZNO

Znate, kroz život upoznajete razne ljude, naučite nešto ili ne naučite ništa od njih, zaboravite ih, svesni da nisu ostavili nikakav trag na vas. Ova devojka, osim što poseduje kvalitete na osnovu kojih joj mnogi predviđaju velike poslovne uspehe, njene ljudske vrednosti su ono zbog čega sam je zavolela. Kada smo skoro na jednom takmičenju ubedljivo pobedile, shvatila sam da imati nju u timu je neprocenjiv dar. Izuzetno talentovana, pronicljiva, srdačna i elokventna, uspeva da svaku situaciju, događaj, pa i emociju prenese, ulepša i oboji dozom humora. Pošto bi ovaj uvod trajao do sutra, a ne bih da sama nahvalim Miljanu, uživajte u ovom intervjuu, garantujem vam da ćete na kraju postati motivisaniji i ispunjeni lepom i pozitivnom energijom.

#1 Preduzetnik, bivši (ponosni) student, beskrajno talentovani kreativac, ljubitelj jakih čajeva, zaljubljenik u nove tehnologije… ko si ti?

Kakvo egzistencijalno pitanje… Osoba koja je prvu Power Point prezentaciju u XII beogradskoj gimnaziji na času informatike napravila na temu Fidel Kastro.

Kad brod tone, ja ostajem da popravim situaciju. Borac za ideje. Idealan saradnik za radoholičare, noćna mora za svakog ko to nije.

Drčna, (trudim se da budem) fer, previše emotivno investirana u posao, veoma glasna, okovana za mobilni telefon, psovalica, uporna, buntovnik koji ne poštuje autoritet ako isti poštovanje i ne zasluži, bivša pankerka i fidelista, patološki ekstrovert i brbljivko, odličan slušalac, osoba sa disproporcionalnim apetitom površini tela.

Omiljena reč: Može, jer to znači da je ideja pobedila.

Budućnost: “Volim sve ono što vole mladi” baba.

 

#2 Koliko ti je Ekonomski fakultet pomogao? Imaš veoma zanimljivu anegdotu o tome kako si ga upisala.

Sa 19 godina sam donela (naizgled) idiotsku odluku da upišem fakultet na osnovu TV serije. Gledala sam seriju Mad Man i mislila “pih, pa ja ovo mogu”. Ako sam mogla porodicu i drugare iz škole da hipnotišem svojim izmišljotinama, ovo je samo način da od toga i živim.

Mislim da je Ekonomski fakultet škola života. Iz zaštićenog srednjoškolca, bivaš poliven kofom ledene vode i shvatiš da te niko u životu neće vući za rukav i da ćeš imati samo onoliko za koliko se izboriš.

Ubeđena sam da Ekonomski fakultet ili lomi ljude ili od njih pravi ajkule. U svakom slučaju, uči najbitniju lekciju u životu: rad je 99% uspeha. Nema te pameti koja nerad može da izvuče.

Upisala sam Ekonomski da se ne bih stidela. Kada sam ga završila (kao osoba koja je do tada prezirala praktičnost u bilo kom obliku) znam da mogu bilo šta samo ako se fokusiram.

#3 Jedna si od retkih osoba koja kaže da ne veruje da je teorija jedno, a praksa drugo.

 Tačno. Reči pokojnog profesora Maričića (predmet Ponašanje potrošača):

Uvek postoji više faktora” i

Ako ne radi, ti si kriva. Nikad nije potrošač! Kreni ispočetka i uhvati grešku.
su bile razlog zbog kog je Career Days 2015 (za koji sam radila Social Media) imao čak 3000 CV-jeva i skoro toliko poseta Sajmu. Kad sam sedela u kupatilu (po prvi i poslednji put) se zaplakala jer ne znam više šta da uradim (a to niko nije video jer sam ja imala ulogu u timu da budem beskrajno pozitivna) setila sam se njega. I za 5 minuta sam našla rešenje.

Teorija (ako pričamo o marketingu) uči kako da razmišljaš i vidiš širu sliku. I ti principi, koje je postavio Kotler ili Saša Veljković važe i u praksi. Prezi se uči za par dana. To je tehnika. Ali kako osmisliti rešenje da ono ispunjava potrebu potrošača i ima smisla… za to treba znati kako da razmišljaš.

I tvrdim, ko ne voli i ne razume predmet Ponašanje potrošača, nema šta da traži u marketingu. To ne znači ko nema ocenu 10. Ja sam imala 7.

#4 Šta je to što si dobila kroz neformalno obrazovanje?

a) Ponovo sam počela da dišem. Prolazimo kroz levak kako odrastamo. U obdaništu i osnovnoj nema selekcije. U srednjoj donekle, a na fakultetu selekcija se ne vrši prema ličnosti. AIESEC je bio prva karika koja mi je otvorila vrata ka istomišljenicima. Ka ljudima koji veruju da je moguće nešto uraditi iako se nalazimo u Srbiji. Krug tih ljudi je sa svakim takmičenjem postajao širi, upoznala sam kolege iz raznih struka.

b) Susret sa realnošću i lepšom stranom marketinga. Nemam naročito strpljenja za teoriju (ono koje sam imala je potrošilo studiranje), više se vodim krilaticom “Hajde mi nešto da radimo.”

#5 Od svih takmičenja na kojima si pobedila, projekata na kojima si radila i radiš, zašto je Career Days 2015 i dalje tvoj mezimac?

Zato što je bio moje vatreno krštenje. Praktično iskustvo sam stekla tek kao apsolvent u AIESEC-u. Shvatila sam to kao prvu i poslednju priliku da dokažem sebi da nisam pogrešila sa 19 godina i da ja jesam za marketing. Stoga nisam spavala, niti dala ispite tokom 4 meseca, roditelji su mi pravili probleme, radila sam više no ikad do danas, po prvi put sam se ugojila u životu i to bez ikakvog iskustva i samo sa teorijskim znanjem. Preuzela sam odgovornost i rekla: “I got this”. I šta god je trebalo da se uradi (a ništa nisam znala) govorila sam “ne umem … ali ću da naučim”. I vredelo je. Ništa ne bih menjala. Izdvojila bih da sam od svoje tim liderke Biljane Kecman i menadžerke projekta Marije Birmančević naučila kako se se ponaša pravi vođa i koliko zapravo želi da deli pozornicu sa svojim timom.

#6 Kako izgleda tvoje idealno radno okruženje?

Okruženje ne čini zgrada, lazy bag ili paket benificija, već ljudi. Ljudi koji su bolji od mene ili na istom nivou. Ljudi koji su prvo ljudi, pa sve ostalo i koji žele da i drugi uspeju, a ne samo oni. Jak tim radoholika koji nema slabih tačaka jer nastupa zajedno, koji veruje u ono što radi i koji ima samo jedan cilj, a to je da unapredi struku i da najbolje moguće rešenje. Sve ostalo je potrošno.

#7 Tvoja motivaciona poruka za sve one koji će ovo pročitati?

a) DELITE ZNANJE. Odnedavno sam shvatila koliko su kolege sebične kada treba da prenesu ili podele znanje, tako što se ljudi šokiraju kada me pitaju za savet i dobiju iskren odgovor. Nemam problem da pomognem, jer meni niko nije pomogao. Nisam imala mentora, nisam učena kako da rešavam kejseve, nisam primljena u studentske organizacije koje se bave marketingom (jer nisam imala vezu) i morala sam da se snalazim. Savet tu ili tamo su mi davali ti ljudi koje sam upoznala po takmičenjima. Veliki ljudi žele da budu okruženi ljudima koji su bolji od njih. Ako razmišljate sitničavo, slava niti znanje koje jurite nikada neće biti vaši. Ukoliko ne delite, nećete ni dobiti.

bPoštujte jedni druge. Ako ste ekonomista, ne treba vam u timu drugi ekonomista. Treba vam programer, arhitekta, farmaceut, dizajner, FON-ovac. Poštujte ljude koji su sa konkurentskih fakulteta. Cenite čoveka po tome koliko zna i koliko hoće da radi, ne po tome koje parče papira ima i kakav pečat. Kolege s FON-a su daleko bolji prodavci od ekonomista. Shvatite to. Učite od njih! Poštujte ih, i oni će učiti od vas. Niste konkurencija jer imate različita znanja i zajedno ste jači.

c) Samo GURAJTE. Znate daleko više o sebi no što mislite. Ako zaista verujete da ste u nečemu dobri, verovatno vas osećaj ne vara. Sa 19 godina sam jasnije videla svoju budućnost no sa 21, 22… pa sve do 26. Zadatak fakulteta je da proširi vidike i izazove pretpostavke. I to je OK. U mom slučaju, kako sam diplomirala, kao da sam paučinu skinula sa očiju i sve je opet jasno. Prvi osećaj je pravi osećaj. Fuck YES je obično u pravu. Ne kukaj, radi, stisni petlju i prati osećaj. It worked for me.

Zašto sam ja bolja od tebe? Reći ću ti odmah da nisam.

Priprema: Bojana Andrić

Leave a Reply