Student nedelje: Saša Stojanović, 22, Fizički fakultet

, RAZNO

YN: Kako si se odlučila da upišeš Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu? Da li te je oduvek privlačila nauka? Postoji li neka anegdota kako si shvatila da je to fakultet i profesija za tebe?

Zapravo, fiziku sam mrzela u osnovnoj školi. Kada sam upisala prirodno-matematički smer u gimnaziji, to je više bilo zbog matematike. Ali onda nam je došla fenomenalna, mlada profesorka fizike, puna entuzijazma i voljna da nas na sve načine zainteresuje za gradivo. Na jednom od časova u trećoj godini demonstrirala nam je neke eksperimente, pa je, između ostalog, ubacila šibicu u mikrotalasnu, poklopila je vatrostalnom čašom, i uključila mikrotalasnu na dvadesetak sekundi. Dok se čaša okretala, vazduh ispod nje je počeo da svetli najpre roze, zatim plavo, narandžasto… Ona je samo rekla: “E pa ovo vam je ta plazma, četvrto agregatno stanje”. Malo je reći da sam se oduševila, i od tog momenta promenila sam odnos prema fizici, a zatim rešila i da je studiram, i to baš teorijsko-eksperimentalni smer.

YN: Radiš na promociji fizike i volontiraš na festivalima sa temom iz tog polja. Da li misliš da je ključno sa mladima komunicirati i zašto da ili ne?

Budući da sam sama zavolela nauku zahvaljujući naučno-popularnom eksperimentu, od prve godine fakulteta priključila sam se sekciji za popularizaciju fizike. Od tada svake godine učestvujem na manifestacijama poput “Festivala nauke”, “Noći Muzeja”, “Nauk nije bauk” u Nišu, i slično. Zbog lošeg sistema obrazovanja, deca u školama fiziku vide kao “mrtvo slovo na papiru”, što ona nikako nije, a ja se trudim da onima koji posete takve festivale dočaram šta fizika zapravo predstavlja i koliko može biti zanimljiva i korisna, kao i da je fizika sve što nas okružuje. Uz nova znanja koja stiču kroz eksperimente, kod dece to podsetiče i kritičko mišljenje i budi kreativnost. Često se desi da nakon mog objašnjenja, deca postave i neko pitanje vezano za eksperiment kroz koje vidim da su shvatili suštinu, što me motiviše iznova i iznova.

YN: Reci nam nešto o svojoj autorskoj emisiji na Srpskoj naučnoj televiziji.

Budući da se naučni festivali održavaju samo po par puta u godini, razmišljala sam kako mogu da fiziku dočaram onima koji nisu u mogućnosti da iste posete. Ja sama sam kao srednjoškolac volela da gledam Diskaveri, Nacionalnu geografiju pa i Srpsku naučnu televiziju, ali sam primetila da u tom trenutku nije postojala nijedna emisija posvećena baš fizici. Konktaktirala sam SNTV i ponudili su mi da kreiram i vodim takav jedan serijal. Tako je nastala moja autorska emisija, pod nazivom “Sa kvantne tačke”. Sada imam emitovanih preko 40 epizoda iz najrazličitijih oblasti fizike; prikazujem fenomene, zanimljive teorije, moderna istraživanja, laboratorije… A ako vas zanima kako izgleda, ili ste ljubitelj fizike, možete je gledati nedeljom u 20 h na kanalu SNTV ili na YouTube kanalu televizije.

YN: Volontiraš i u studentskoj organizaciji BEST Beograd, i trenutno si koordinator za pisanje projekata. Šta bi nam zanimljivo mogla reći na tu temu?

Udruženje studenata tehnike Evrope BEST Beograd okuplja studente tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta, kako bismo realizovali različite projekte sa studente, od inženjerskih takmičenja, do akademskih kurseva. U pitanju je neprofitna, volonterska organizacija, pa je jedan od načina finansiranja naših projekata upravo konkurisanje kod različitih donatora – ministarstava, opština, kompanija i slično. Moj tim se bavi upravo pisanjem projekata, odnosno takozvanim grantovima. Projekti u nauci se takođe fundiraju putem grantova, i zanimljivo je da se baš nedavno jedna fizičarka iz Srbije dobila najveći evropski grant za nauku u vrednosti od 1.3 miliona evra!

YN: Kako vidiš svoju budućnost? Na koji način želiš da kroz svoju struku i talente pomogneš društvu? Na neki način se provlače lajt motivi ne samo nauke i fizike već i komunikacija i promocije. Da li možda vidiš svoju budućnost u ta dva?

Volontiranje u studentskim organizacijama i rad na televiziji pomogli su mi da razvijem svoje prezentacione i komunikacione veštine, koje se dosta zanemaruju u nauci, ali su važne za komunikatore nauke. Iako planiram da se primarno bavim naukom kao istraživač, sigurno ću nastaviti da popularišem fiziku. Možda će se neko dete zainteresovati za fiziku zahvaljujući meni, ko zna! 🙂