Put do stipendije na masteru (3. deo)

ESN (Erasmus Student Network) je neprofitna, nevladina, međunarodna organizacija podržana od strane Asocijacije za mobilnost programa Evropske Unije osnovana 1987 u čast Holandskog filozofa Desideriusa Erasmusa iz Roterdama. Glavni programi za razmenu studenata i nastavnog osoblja ove organizacije su Erasmus Plus i Erasmus Mundus.

Erasmus Plus

Program razmene studenata koji traje između 6 i 12 meseci je postao veoma popularan kod studenata. Vodi se kao razmena jer ste i dalje student svog matičnog fakulteta samo imate priliku da se jedan ili dva  semestra, obično u trećoj ili četvrtoj godini, usavršavate na nekom od Univerziteta partnera sa vašim Univerzitetom. Troškovi puta, smeštaja i ishrane su pokriveni svima koji budu primljeni. Za ovaj program je procedura znatno jednostavnija jer je potrebno da se javite kancelariji zaduženoj za razmene na vašem fakultetu i oni će vas uputiti u sve potrebne detalje. Uglavnom je potreban transkript vaših ocena preveden na engleski i dokaz da znate engleski do određenog nivoa koji se zahteva.Često se dešava da se mali broj ljudi prijavi na ovakve konkurse pa konkurencija ne bude jaka jer naši fakulteti prave problem oko priznavanja ispita koje položite u inostranstvu. Dešava se da slušate po 5 ili 6 ispita u inostranstvu a da vam Univerzitet u Beogradu prizna svega 2 ili 3 pa zbog toga imate zaostale ispite iz te godine. Informacije o prijavama za ove programe možete pratiti na stranicama fakulteta ili u kancelariji fondacije Tempus http://erasmusplus.rs/category/obrazovanje/.  Mnoge kolege su o svom iskustvu na ovom programu i o načinu aplikacije za isti detaljno pisali i davali korisne savete koje možete pronaći na internetu.

Erasmus Mundus

Ovaj program predstavlja  master ili doktorske studije koje nisu povezane sa vašim fakultetom. Spada u program razmene jer studirate na različitim Univerzitetima koji su zajedno oformili program a jedan od njih je glavni u organizaciji razmene. Najčešće menjate Univerzitet svakog semestra. Master studije traju jednu ili dve godine u zavisnosti od programa.  Kad je u pitanju rok za apliciranje to je obično januar ili februar ukoliko se prijavljujete za master koji počinje od septembra. Postoji drugi upisni krug i on je do juna ili jula ali tada stipendije nisu na raspolaganju jer su već dodeljene pa biste morali da platite sve troškove programa. Programi su veoma skupi, samo školarina za ljude koji nisu iz Evropske Unije se kreću između 10.000 i 30.000 evra godišnje. Osim troškova života koji su uglavnom visoki, studenti iz Srbije moraju da plaćaju i obavezno zdravstveno osiguranje koje nije ni malo jeftino i u zavisnosti od zemlje plaćaju se različite takse. Postoje i programi koji traju od januara do januara i rokovi za prijavu za njih su obično do oktobra.

Pretraživanje Erasmus Mundus programa je relativno jednostavan posao. Na sajtu http://eacea.ec.europa.eu/erasmus_mundus/ možete pronaći sve informacije u kojim zemljama se realizuju programi, šta je neophodno od dokumenata do kriterijuma, uslova i slično. Zaista su uslovi, programi i kriterijumi veoma različiti. Postoje programi koji su vezani striktno samo za jednu struku ili mešavina različitih. Na primer možete se prijaviti na program samo za novinarstvo a možete i za programe poput Ekonomska politika u doba globalizacije koji obuhvata ekonomiju, pravo, jezike i novinarstvo. Svi programi imaju svoj sajt na kom možete da pronađete sve što vas zanima. Program na koji sam se ja prijavila omogućava učesnicima da izaberu na kojim će Univerzitetima studirati u kom semestru i koje će predmete slušati . Čest je slučaj da poslednji semestar a negde i celu godinu provodite bez časova i ispita i samo pišete master rad a imate obezbeđenu praksu.  Dokumenta koja su svuda obavezna su sertifkat o znanju engleskog jezika, najčešće se traži C1 a negde i nešto niži nivo B2. Prednost Erasmus Mundus programa u odnosu na direktno apliciranje za master na stranim Univerzitetima je što se na jednom mestu šalju sva dokumenta koja oni raspoređuju pa je proces jednostavniji. Ne zahteva se nikakva nepovratna taksa za apliciranje kao što je slučaj na nekim Univerzitetim a najčešće se ne zahteva ni položen GRE test koji proverava vaše znanje iz matematike i statistike na engleskom jeziku, košta blizu 200 evra a i ne može da se polaže u Srbiji, već je najbliži centar u Skoplju. Takođe je neophodno da se transkript ocena, koji se uzima iz sekretarijata fakulteta, prevede na engleski jezik i pošalje, zajedno sa ličnim dokumentima. U većini slučajeva je neophodno da imate minimum dve preporuke, ili od profesora ili od poslodavca. Na početku se sve čini kao nemoguća misija i situacija “fali ti jedan papir” ali profesori izlaze studentima u susret i nije toliko teško dobiti preporuku. Šalju se i motivaciono pismo i CV koje strani Univeziteti veoma cene. Neki programi podrazumevaju skype intervjue, a negde se sve odlučuje samo na osnovu dokumenata koje šaljete. Nisam stekla utisak da je prosek preterano bitan mada je sigurno prednost jer  sam ja dobila stipendiju a u trenutku slanja dokumenata on je bio manji od 8. Najčešće se sve šalje elektronski, na posebnim sajtovima napravite svoj profil i prikačite neophodna dokumenta.

Smatram da je bitno da se zna da je Erasmus Mundus nekada davao pune stipendije svim studentima koji su primljeni na programe međutim poslednjih godina postoje različiti rangovi stipendija. Može se desiti da ste oslobođeni školarine ali da vam ništa drugo nije obezbeđeno. U tom slučaju imate priliku da aplicirate za finansije drugih fondova na koje vas upute Univerziteti na koje ste aplicirali. Dešava se da studenti uspeju da obezbede novac za troškove života i smeštaja iz više različitih fondova ili stipendija. Konkretno, ja sam aplicirala na program pod protektoratom Univerziteta Sorbone gde se tek treći semestar boravi u Parizu. Za prvu godinu birate Univerzitet a bili su ponuđeni Univerzitet u Berlinu, Univerziteta Kingston i Univerziteta u Torinu. U poslednjem semestru se biralo između Johanesburga u Južnoj Africi, Rio de Žaneira u Brazilu, Masačusetsa u SAD i Univerziteta u Seulu u Južnoj Koreji.  Verujem da veliki udeo u tome da li će vas odabrati ima to da li ste odabrali program u koji možete da se uklopite i za koji imate slična znanja ili preferencije. Na projektu koji sam izabrala veoma su cenili znanje jezika i rečeno mi je da je moje znanje Holandskog kao nešto nesvakidašnje istaklo moju aplikaciju veoma. Uvek napišite u svoj CV nešto što vas razlikuje jer na neke od ovih programa stigne više od 3000 prijava iz celog sveta a obično primaju između 30 i 60 učesnika od čega punu stipendiju dobije svega oko 20 ljudi. Veliki uticaj na odluku o stipendiji ima i vaša finansijska situacija, međutim tu smo mi iz Srbije malo oštećeni jer se većinom stipendije daju studentima iz nerazvijenih afričkih i azijskih zemalja trećeg sveta jer su oni svkako u lošijoj poziciji od nas. U ceo proces vas detaljno uvedu osobe zadužene za ove programe i daju vam sve neophodne informacije. Sve u svemu morate biti snalažljivi i imati strpljenja jer je proces dug ali svakako vredan truda. Srećno svima sa apliciranjem i nadam se da ćete se odlučiti da makar pošaljete aplikaciju jer nikada ne znate zašto će možda baš vas izabrati za svoj program.

 

Jelena Branković

Ostavite odgovor