U klupi sa Drakulom

, RAZNO

Drakula je jedna od prvih asocijacija na Rumuniju, mada su tu još i teniser Ilie Nastase, čuvena gimnastičarka Nađa Komaneči, komunistički diktator Čaušesku, Transilvanija i Temišvar. Prosečan student Univerziteta u Beogradu ili malo zna o Rumuniji, ili mu je glava puna sivih slika, siromaštva i bede. Ovim tekstom vas vodim na jedno kraće putovanje koje će vam približiti život u ovoj prijateljskoj komšijskoj zemlji i razbiti neke od stereotipa.

LEGENDA KAŽE…

Odmah da razjasnimo, grof Drakula je stvarno postojao. Zvao se Vlad Cepeš, vladao je kneževinom Vlaškom u 14. veku i bio poznat po izuzetnoj surovosti i brutalnosti… i fetišu prema kočevima. Ima veliku ulogu i značaj za rumunsku nacionalnu svest i folklor, zbog hrabrog opiranja Otomanskoj i Mađarskoj imperiji. I ne, famozni zamak Bran pored Brašova nije bilo njegovo boravište, čisto da ne upadnete u turističku klopku ako vas put nanese u magične planinske predele Transilvanije.

…NE LEZI VRAŽE

Mada se može podvući takav zaključak, motiv za moj odlazak na master studije u Rumuniju nema veze sa proučavanjem okultnog, misterioznog i natprirodnog. Zašto sam se onda odlučio za tu destinaciju? Dobrim delom zbog nadogradnje akademskog obrazovanja i upoznavanja sa drugačijom kulturom, kao i uspostavljanja potencijalnih poslovnih veza, koje se mogu eksploatisati u budućnosti bilo u trgovačke, obrazovne ili kulturno-zabavne svrhe. Takođe, činjenica da su rumunski univerziteti uskađeni sa evropskim sistemom visokog obrazovanja i samim tim priznatiji od naših takođe pomerila tas na vagi. A budimo realni i  bezobrazno visoke školarine za master na EKOF-u kada je o odnosu cena-kvalitet reč su imale ulogu u mom opredeljenju. S obzirom da dolazim iz Kladova, mesta na Dunavu na samoj granici Srbije i Rumunije, proces učenja jezika i prilagođavanja načinu života ,,preko’’ je bio neuporedivo lakši.

SLIKA! - Kolege sa mastera, Krajova

Igor sa kolegama

POLITIKA OTVORENIH VRATA

Naša usmerenost ka zapadu često zanemaruje Rumuniju kao akademsko odredište mada se zaitnteresovanost budućih studenata iz Srbije iz godine u godinu povećava. U protekloj školskoj 2015/16. godini je primljeno 135 studenata iz naše zemlje – što opet predstavlja kapljicu u moru od 600.000 ljudi koji godišnje upiše studije. (izvor: Ministarstvo nacionalnog obrazovanja i naučnog istraživanja Rumunije

http://www.edu.ro/index.php/articles/23466). Uglavnom je reč o studentima iz Banata i Istočne Srbije.

Privlačnost ove alternative leži u tome što ova zemlja pruža mogućnost besplatnog studiranja, a pored toga i stipendije, doduše, jednako skromne kao i naše (circa 60 evra mesečno). Mada ovaj romanski jezik predstavlja veliku poteškoću studentima koji se odluče na ovaj korak, vlada Rumunije predviđa tzv. pripremnu godinu, gde se pažnja posvećuje učenju osnovama jezika, terminologiji, volabularu i snalaženju u komunikaciji. Takođe, Rumuni relativno lako prihvataju strance i spremni su da pomognu prilikom procesa prilagođavanja. Tome u prilog govori i veliki broj studenata iz Srbije, Bugarske, Ukrajine, Moldavije, Mađarske pa i nekih egzotičnih afričkih i azijskih zemalja. Prilikom apliciranja za studije, Rumuni naročitu pažnju posvećuju rezultatima ostvarenim na maturskom radu.

JA SAM BAK, STRAŠNI BAK!

Dok je matura uglavnom pro-forme kod nas (mada ima i izuzetaka) i više snage se usmerava ka polaganju prijemnog ispita, rumunski obrazovni sistem veliku pažnju posvećuje izradi ,,baka’’ (od fr. ,,bacalaureat’’, prim.pr. ,,opšti maturski ispit’’). Ispit sadrži ispit iz znanja maternjeg jezika i književnosti, istorije, geografije, matematike, fizike, hemije i biologije i univerzalan je za sve srednjoškolce. Svi budući studenti u Rumuniji strepe od njega tako da se pripreme počinju nekad i godinu dana unapred. Sa druge strane, poslednjih godina su uočeni poražavajući podaci, tako da u nekim godinama manje od polovine svih maturanata položi ovaj ispit iz prve. To je preovlađujući činilac prilikom upisa i izbora željenog fakulteta i određuje da li ćete, na prevashodno trogodišnjim maturskim studijama biti na budžetu ili ne. Što se školarina tiče, uglavnom su na istom ili nižem nivou (velike su varijacije, u zavisnosti od grada i obrazovnog profila). Veliko odstupanje jeste kod medicinskih fakulteta, koji mogu koštati od 2.000 evra pa naviše što je ogromna cifra, imajući u vidu relativno nizak životni standard i plate, kao i stanje u bolnicama.

Nesuđeni, nikad dovršeni Ekonomski institut

Nesuđeni, nikad dovršeni Ekonomski institut

Postoje velike sličnosti između sistema obrazovanja u Srbiji i Rumuniji, počev od podele na osnovno, srednje (gimnazija ili strukovna) i visoko/više obrazovanje. Takođe, i kod njih se dosta forsira memorisanje silnih podataka sa malom praktičnom primenom i širok dijapazon znanja. Sa rumunskim vršnjakom ćete često imati o čemu da pričate, počev od istorije, geografije, politike, sporta, a i jezik vam neće predstavljati barijeru, s obzirom da veliki broj mladih govori engleski. Takođe su sve popularniji italijanski, španski, francuski a zbog poslovnih mogućnosti i nemački, dok je ruski slabo zastupljen, eventualno kod starijih generacija (zbog uticaja SSSR-a). Slovenski jezici nisu popularni ali će pogranično stanovništvo često pokušati da vas impresionira svojim (ne)poznavanjem srpskog.

Prednosti studiranja u Rumuniji jesu u manjoj opterećenosti gradivom i priznatijim diplomama kao i većoj mobilnosti sa ostalim univerzitetima u Evropi i većoj okrenutosti praksi. Ovo je ipak uprošćen zaključak, s obzirom da kvalitet studija varira u zavisnosti od grada kao i od obrazovnog profila. Tako se najprestižnijim univerzitetima u zemlji smatraju oni u Bukureštu, Jašiju, Kluži i Temišvaru. Takođe, izučavanje prirodnih nauka, elektrotehnike, mehanike, programiranja i IT-ja donosi veće koristi, mada je to opšti trend. Moje lično mišljenje je da su srpski univerziteti ipak bolji ako posmatramo količinu znanja i stvaranje radnih navika, mada je to velikim delom odraz ličnog iskustva i subjektivnog mišljenja.

 Muzej umetnosti, Krajova

Muzej umetnosti, Krajova

(U narednom broju ću pisati o Krajovi, mestu u kojem studiram, studentskom životu, poslu, praksi, rumunskom jeziku, kulturi, provodu i prirodnim lepotama ove zemlje. A do tad dragi moji…)

LA REVEDERE!

 

Igor Ivašković

Fotografije: Igor Ivašković

Naslovna fotografija: Univerzitet u Krajovi

Leave a Reply