PUT DO STIPENDIJE NA MASTERU (2. DEO)

, RAZNO

Ukoliko ste propustili 1. deo, možete ga naći na sledećem linku:

Put do stipendije na masteru ( 1. deo )

 

 

Traženje stipendije

Kod samog traženja stipendije, najveći problem predstavlja to da li se Srbi mogu prijaviti za taj program. Moraćete da se naviknete na osećaj virtuelnog etiketiranja, jer zemlje Evropske Unije u 90% slučajeva ne daju novac stanovnicima zemalja koje su u Evropi, a nisu deo Evropske Unije. Uglavnom postoje posebni fondovi za ljude iz Brazila, Čilea, Rusije, Turske, zemalja Afrike i Azije. Mnoge zemlje takođe daju pogodnosti besplatnih studija zemljama koje su bile njihove kolonije. Kako Srbija ne spada u tu grupu, nije ni deo EU i drugih trgoviskih sporazuma poput zemalja kao što su Norveška, Švajscarska i slično, a ni međunarodnih saradnji što ih, na moje veliko iznenađenje, ima Makedonija, prilike se značajno sužavaju u odnosu na ostale zemlje. Privatni fondovi koje dotiraju vlade zemalja za studije svojih državljana u inostranstvu ili privatni fondovi namenjeni samo određenim državljanima za našu zemlju ne postoje. Lično nisam uspela da nađem nijednu takvu priliku. Smatram da je dobro da odmah saznate začkoljice i prepreke na koje ćete nailaziti kako se ne bi obeshrabrili na pola puta jer ste onda bespotrebno utrošili vreme. Sve ovo sumirano znači da obično na stranici stipendija, osobe sa srpskim državljanstvom mogu da se prijave za one koje su namenjene generalno za ceo svet, što znači veću konkurenciju. Postoje tipovi stipendija koje vlade različitih zemalja daju za naše studente, a to se najbolje može naći na stranici najstudent.com ili nekom studentskom portalu koji piše o stipendijama. Imajte u vidu da su tu uslovi takođe često zahtevniji – prosek veći od 8.5 i znanje jezika te zemlje (što nije uslov kada se direktno prijavljujete za stipendiju ili studije na stranom Univerzitetu koji ima program na engleskom jeziku). Stipendije poput već pomenute Dositejeve za studije u inistranstvu, koja se daje samo studentima sa ekstremno visokim prosekom  i iznosi svega 5000 evra jednokratno, nisu baš najsjajnija opcija jer ne mogu da pokriju ni deo troškova koji čete imati za godinu dana u inostranstvu. To važi ukoliko se odlučite za bilo koju zemlju koja je razvijenija od naše. Nekim studentima koji imaju sopstvena sredstva i visok prosek bi ova stipendija možda značila, ali u drugom slučaju zaista nije dovoljna.

Traženje fakulteta

Možete pretraživati stipendije i uvek će pisati na koji se Univerzitet odnose i često i na koje tačno module ili usmerenja. Možete istraživati i same Univerzitete, ali količina informacija koju na tim sajtovima možete naći ponovo varira od zemlje do zemlje. Ako želite da idete u Holandiju, Dansku ili Norvešku, boleće vas glava od količine informacija koju ti ljudi stavljaju na svoje sajtove i linkova preusmeravanja ka različitim prilikama za apliciranje. U drugim zemljama vlada parola ,,snađi se“ i nerviraće vas nedostatak neophodnih informacija. Imajte u vidu da je najbolja opcija, ukoliko neki fakultet razmatrate kao potencijalni za studiranje, da na fejsbuku pronađete grupu sa nazivom tog fakulteta ili Univerziteta.

Često fakulteti imaju i svoje fejsbuk stranice na engleskom jeziku i tamo možete pitati sve što vas zanima ili da pronađete u tim grupama nekog ko studira taj fakultet i pitate za utiske. Koliko god to glupo zvučalo, to je jedini način za nas da dodjemo do pravih informacija koje nisu ulepšane marketingom Univerziteta. Ja sam uvek u tim grupama tražila ljude sa srpskim imenima i prezimenima i svi su bili veoma ljubazni i dali mi i više smernica nego što je potrebno. Postoji i fejsbuk grupa organizacije OSSI (Organizacija Srpskih studenata u inostranstvu), gde možte postavljati pitanja.Ljudi su veoma radi da pomognu i posavetuju.

Kada krenete više da pretražujete videćete da niste sami u ovome i da je mnogo ljudi prošlo kroz isti proces samo se o tome na neki način ne priča mnogo, jer ne postoje agencije koje će sve da vam uproste i sažvaću kao što je to na zapadu.

(U trećem delu možete pročitati o Erasmus Mundusu i Erasmus Plusu)

 

Jelena Branković

Leave a Reply