Stipendija Harvard kluba Srbije, briljantan prosek i želje za promenama su ono što odlikuje ovog izuzetnog studenta. U nastavku pročitajte kako uspeva sve to da postigne!

#1 Za sam početak sve čestitke za stipendiju Harvard kluba Srbije! Iskreno – koliko truda i rada se krije iza toga?

Kada je reč o stipendiji Harvard Kluba Srbije pre svega želim da ponovim da mi je izuzetna čast biti stipendista istog.

Naravno da su moji uspesi u velikoj meri doprineli da dobijem ovu stipendiju, a nekako vrhunac tih dosadašnjih uspeha je to što sam primljen na Master studije na Cambridge-u (Judge Business School, MPhil in Management). Svakako to je sve podrazumevalo veliku dozu posvećenosti i disciplinu.

No nisu samo uspesi dovoljni da bi osoba postala stipendista Harvard Kluba Srbije. Pored toga potrebno je da pokažete da imate jasnu viziju i jasan cilj koji proističe iz nje. Takođe pored toga potrebno je da vas prepoznaju kao osobu sa integritetom.

#2 Ekonomski fakultet većini studenata uliva blagu jezu dok ti bez probleme nižeš sve desetke. Da li je tajni recept ljubav prema profesiji, redovno učenje ili nešto treće?

Redovno učenje je neophodan uslov da bi se ostvario takav prosek, ali ne i dovoljan. Jednostavno ljubav prema oblasti koja vas interesuje jeste to što pravi razliku između vas i ostalih. Recimo da ćete naučiti lekciju iz knjige i da ćete uspeti da je shvatite, ali momenat kada proučite dublje primenu samih koncepata o kojima ste čitali kao i praktičnu studiju koja objašnjava kako taj koncept funkcioniše u realnim situacijama bićete u stanju da sa mnogo više razumevanja razgovarate na zadatu temu. A bićete voljni da se udubite više samo ako datu oblast koju izučavate volite.

I svakako verujem da svako od nas zna koji ritam mu odgovara pri učenju, odnosno kada je najproduktivniji, koliko može da uči u kontinuitetu uz punu koncentraciju i kolika pauza mu je potrebna, ili bi svakako to trebalo da shvati. Bez prepoznavanja takvih stvari osoba teško može da postiže izvanredne rezultate. Kao i kada su mnoge druge stvari u životu u pitanju osoba mora pre svega dobro da poznaje sebe da bi mogla da bude uspešna.

#3 Osnovao si Case study club koji odlično funkcioniše. Kako uspevaš da uskladiš učenje sa vannastavnim aktivnostima?

Da EKOF Case Study Team od samog momenta osnivanja beleži odlične rezultate. U prvoj godini postojanja ovog tima studenti Ekonomskog Fakulteta su se 25 puta našli među Top 3 tima na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima. Osvrnuo bih se na poslednje uspehe. Tim sa fakulteta je bio finalista CFA takmičenja u Pragu, tim čiji sam ja bio član je bio finalista Solvay Business Game u Briselu, a naši najmlađi članovi su upravo osvojili treće mesto na regionalnom takmičenju u Zagrebu. Najveće zadovoljstvo pronalazim upravo u tome što naši studenti konačno imaju priliku da se isprobaju u rešavanju praktičnih poslovnih studija i što su jako uspešni u tome.

Vremenski deluje mnogo zahtevno, a i Case Study tim nije moja jedina vannastavna aktivnost, ali kada radite stvari koje vam prijaju jednostavno imate više energije i sa manje truda i utrošenog vremena postižete iste rezultate.

#4 Bio si deo pobedničkog tima u Dubaiju na takmičenju KPMG. Koliko je to iskustvo uticalo na tebe?

Zapravo osvojili smo drugo mesto na tom takmičenju. To takmičenje je stvarno bilo jedno iskustvo koje ću pamtiti celog života. Imao sam priliku da radim sa sjajnim timom, rešavali smo veoma kompleksne poslovne probleme i prezentovali ih najkompetetivnijim profesionalcima iz konsultantske industrije, uspeli smo da ostvarimo sjajan rezultat, sjajno se provedemo u Dubai-ju tokom tih 7 dana i što je najvažnije imao sam priliku da upoznam svoje kolege sa vodećih svetskih univerziteta iz svih krajeva sveta.

Uspeh na tom takmičenju me je izuzetno motivisao da još odlučnije radim na realizaciji svog cilja koji sam tada postavio, a koji sam u februaru ostvario – uspešna aplikacija za jedan od vodećih svetskih univerziteta.

#5 Na koji način bi promenio sistem obrazovanja u Srbiji?

Odgovoriću iz aspekta potreba naše privrede i uopšteno ekonomskog razvoja. Pre svega na srednjoškolskom nivou obrazovanja učenici ne dobijaju priliku da se finansijski i pravno opismene. Recimo da ste završili frizersku školu i da želite da otvorite svoj salon. Mnogo bi se lakše upustili u taj poduhvat i više bi uspeha imali kada bi znali koje su vaše finansijske obaveze, koji su vam papiri potrebni, koliki porez morate da platite i slično.

Pored toga na nivou visokog obrazovanja studenti bi trebalo da dobiju priliku da mnogo više primenjuju case metodologiju jer vas ona definitivno izbacuje iz zone komfora i omogućava vam da mnogo brže učite i bolje shvatite problematiku. Upravo je unapređenje obrazovnog sistema ono čim želim da se bavim na dugi rok.

#6 Šta god da takneš, pretvori se u zlato – to je rečenica koja bi mogla opisati tvoj trenutni život. Međutim, da li si imao neke padove i kako si se izborio sa njima?

Naravno da jesam kao i svi. I bez padova ne bih bio tu gde jesam, a i moj život bi bio daleko dosadniji. Mislim da je ključ prevazilaženja istih istrajnost u ostvarivanju sopstvenih ciljeva, kao i podrška bliskih ljudi.

#7 Šta bi poručio svim kolegama koji su zapali u stanje apatije?

Ostvarenje životnih ciljeva i potraga za srećom je maraton, a ne trka na 100 metara. Jednostavno pokušajte da porazgovarate sa sobom i razjasnite sebi šta je to što vas čini na dugi rok srećnim. Jer ultimativni cilj svakoga od nas bi trebalo da bude prosto da bude srećan.

Pripremila: Marija Tomić