U čekaonici sam Doma zdravlja i razume se: čekala sam.
Zakazana u 9, neprozvana do 16 časova. Tada sam se osmelila da „raspoloženu“ sestru pitam hoću li ikad doći na red i zašto nikad. Ljubazno sam to učinila, jer mi nije u prirodi da budem neprijatna, čak i kada bi trebalo.

Dobila sam još „ljubazniji“ odgovor: „Žalim slučaj!“
Uz zalupljena vrata pred nosom.

Suze su mi potekle, što od stida, što od povređenosti i iznerviranosti.

Žalim i ja.

Žalim što nisam naučena da se laktam za ono što me se tiče, što puštam druge da uzmu čak i ono što je moje.

Žalim što sam tiha i kada bi trebalo da vrištim i što ne volim da se svađam.

Žalim što često ne umem da se izborim za sebe i što dozvoljavam drugima da leče svoje frustracije na meni.

Žalim što nisam hrabrija i spremnija za ovaj život.

Žalim što me strah da se suprotstavim.

Žalim što dozvoljavam drugima da moje mišljenje vrednuju manje od svog.

Žalim što nisam slobodnijeg duha i u delima, a ne samo u rečima.

Žalim što sam ponekada povučena.

Žalim što me trema pobedi svaki put pre nego što progovorim.

Žalim što reči merim hiljadu puta pre nego što ih izgovorim, pa ni ne stignem da ih izgovorim.

Žalim što imam čvrste principe.

Žalim što sam tvrd orah.

Žalim što sam staromodna, ponekad.

Žalim što sam satkana od kontradiktornosti.

Žalim što volim čudne stvari, a i što sam sama čudna.

Žalim što bih sve, a na kraju ne uspem ništa.

Žalim što me svaka reč zaboli.

Žalim što sputavam emocije, umesto da ih pustim da eksplodiraju.

Žalim što dozvoljavam drugima da me omalovažavaju.

Žalim što dozvoljam sebi da se omalovažavam.
Žalim što ne umem da se snađem, pa ja koja sam naučila ispit padnem, dok onaj što zna jednim prstom da prelistava svoje puškice, ne samo što prođe, nego dobije i 10, a i pohvalu za dobro naučeno gradivo.

Žalim što ne umem da istaknem svoje kvalitete.

Žalim što mi je neprijatno u većini situacija koje život nosi.

Žalim što ne volim malo više sebe.

Žalim što nisam istrajna.

Žalim što se vrtim u krug.

Žalim što ništa nisam rekla onoj medicinskoj sestri.

Žalim što posle ništa nisam rekla majci koja se izdrala na mene i rekla mi da ne umem da se borim za sebe.

Žalim što je to istina.

Žalim što sam samo zalupila vrata.

Ali onda sam se ipak malo osmelila. Ipak sam odlučila da odgovorim, da se izborim!

Otvorila ona zalupljena vrata i odgovorila majci: „Žalim slučaj!“

Neka sam joj rekla!

Nina Dekić

Fotografija: www.pixabay.com