1. Kako si došla na ideju da upišeš arheologiju?

– Čini mi se da me je arheologija oduvek privlačila. Još kao mala dok sam pratila emisije o arheologiji na Nacionalnoj geografiji i History channelu, i zato što sam bila zaintrigirana misterijama (kao i CSI istraživanjima). Zato što je arheologija nauka koja se bavi istraživanjima na osnovu tragova materijalniih ostataka, odnosno delićima, a nama je u cilju da sklopimo slagalicu. Nikad nemamo celu slagalicu, nego moramo sami da se potrudimo da napravimo priču.

2. Na studijama arheologije si se orijentisala na fizičku antropologiju. Reci nam nešto o toj disciplini i odakle interesovanje baš za tu oblast?

– Fizička antropologija je nauka koja proučava mehanizme bilološke evolucije, primate,  njihovu morfologiju i fosilne ostatke ljudi sa arheoloških lokaliteta. Ovde je fokus na ljudskim skeletnim ostacima sa arheoloških lokaliteta.

Takođe, ona je zapravo grana, jedan deo šire nauke bioarheologije (fizčka antropologija + arheologija). Dok se fizičko-antropološkim analizama mogu dobiti osnovni podaci o skeletnim ostacima kao što su pol, starost i patologija, bioarheologija korsiti metode drugih nauka, jedna od njih su fizičko hemijske analize, analize stabilnih izotopa, DNK analize, filogenetski odnosi i sl.

Interesovanje je proizašlo iz razloga što su skeletni ostaci veliki izvor informacija o životu ljudi u prošlosti, a isto tako mogu nama da pomognu u sadašnjosti da razumemo razvoj neke bolesti, i da sprečimo dalje širenje. Zatim kako je došlo do nataliteta ili mortaliteta i kako to da promenimo, odnosno da sprečimo i sl. Mogu slobodno reći da je serija BONES podstakla moje interesovanje, iako se oni bave forenzičkom antropologijom. Metode koje koriste su zapravo iste koje korsite fizički antropolozi ili forenzički arheolozi.

3. Šta možemo saznati koristeći se metodama fizičke antropologije?

– Aspekte koje možemo saznati jesu fizičke aktivnosti, paleodemografija (mortalitet, natalitet, migracije), filogenetske odnose (koja populacija kojoj prethodi) uz pomoć analiza stabilnih izotopa možemo rekonstruisati ishranu, geografsko poreklo ljudi, dužinu dojenja nakon rođenja i naravno bolesti, prelome, nasilne ili slučajne povrede koje ostavlju tragove na skeletu.

4. Postoje li neki projekti vezani za fizičku antropologiju u našoj zemlji?

– Postoji na Filozofskom fakultetu u sklopu Laboratorije za bioarheologiju-BIRTH- a koji se bavi bebama i mamama u prošlosti, u periodu od 10.000 do 5000 godina p.n.e, tj.praistorijskim fertilitetom na centralnom Balkanu. Jedan i najveći deo ljudskih skeletnih ostataka potiče sa najpoznatijih lokaliteta sa Đerdapa, jedan od njih je Lepenski Vir.

5. Učestvovala si u realizaciji „Noći istraživača“2015. godine. Kako je to izgledalo?

 – U noći istraživača realizovali smo interaktivnu radionicu “Šta nam govore drevne kosti”, koju je organizovala Laboratorija za Bioarheologiju. Ovim putem smo želeli da široj publici pokažemo čime se to fizički antropolozi bave, koje su to tajne koje drevne kosti mogu da nam otkriju. Najviše je bilo dece školoskog uzrasta i male dece koje pored dobijenih osnovnih informacija su imali prilike da sami budu fizički antroplozi na jedno veče tako što su sami analizirali skeletne ostatke. I uz pomoć jednog malog testa mogli su da odgovore na pitanja da li se tu radii o individui muškog ili ženskog pola i starosti, koji su to parametri koji nam na to ukazuju, da li primećuju neku patologiju (bolest, prelom).

Bilo je jako zanimljivo i svi su bili oduševljeni, drago mi je što sam učestvovala i deo nekog svog znanja prenela dalje. Njihovi roditelji su me najviše oduševili, jer su bili zaprepašćeni, njima je to izgledalo strašno, nisu verovali da su to pravi ljudski ostaci i još stari i  po nekoliko hiljada godina. Međutim, ubrzo su se i oni pridružili radionici i prihvatili testa.

6. Takođe si učestvovala na promociji podvodne arheologije na “Festivalu nauke” 2016. Reci nam nešto o tome.

– Na Festivalu nauke na temu “Podvodne arheologije” učestvovala sam sa kolegama-studentima arheologije u organizaciji KSA (kluba studentata arheologije), čiji sam član od kada sam upisala arheologiju. Ovog puta smo želeli da publici ukažemo na postojanje još jedne grane arheologije, koja nažalost nije aktuelna kod nas u Srbiji (iz finsnskijh razloga, nemamo more…), mada, ima par arheologa koji se time bave. Iako nemamo more, podovodna istraživanja se odvijaju u rekama, močvarama u potrazi za potonulim čamcima, brodovima, gradovima. Kod nas najpoznatija istraživanja su obavljena na Đerdapu u potrazi za delovima stubova Trajanovog mosta.

Publici smo prikazali repliku jednog podovdnog istraživanja i šta sve to možemo naći pod vodom. Takođe, imali su prilike da vide neke od arheoloških materijala kao što su životinjske kosti, ljudski skeletni ostaci, keramičke posude u kojima se pripremala ili čuvala hrana, amfore u kojima se transportovala ili skladištila roba, posude u kojima se čuvala smola za premazivanje brodova i najbitnije- ronilačka oprema, koja je nezaobilazni deo svakog podvodnog arheologa.

7. Koji period prošlosti je u fokusu tvojih interesovanja?

– Period koji je fokus mog interesovanja jeste prasitorija i to neolit ili mlađe kameno doba. U mom slučaju bi bio rani i srednji neolit, koji je u arheološkoj literaturi centralnog Balkana poznat i kao starčevačka kultura (kultura nazvana po selu Starčevo kod Pančeva).

Razlog mog interesovanja za ovaj period, uprkos istraženosti velikog broja lokaliteta je jako mali broj ljudskih otkrivenih skeletnih ostatka (npr. 700 lokaliteta samo 100 skletnih ostataka). Postavlja se pitanja da li su ostali članovi zajednica bili sahranjivani na drugačiji način ili na nekom drugom mestu? Uglavnom su to grobovi jednog pokojnika ili dvojni. Nema nekropola, a jasno se vidi da su u tim naseljima živeli i po nekoliko storina godina.

8. Šta bi savetovala buduće studente arhelogije?

– Budućim studentima arheologije bih preporučila da vole ono što rade, uče, da se više angažuju u vannastavnim aktivnostima, da stiču više znanja i iskustva. Da idu na terene, jer je to jedno od najlepših iskustava i doživljaja tokom studija arheologije. Moraju sami da se potrude, da ne čekaju da ih neko gura, jer niko ih neće vući za rukav nuditi im terene i prakse. Preporučila bih im da se priključe KSA zbog raznih dešavanja koja promovišu arheologiju i naravno zbog ekskurziija. Tokom studija arheologije može biti dosadno onima koji su tu došli samo da polažu ispite.

Pripremio: Aleksandar Đukić