Razvijeno mlado čitalaštvo siguran je put ka kulturno osvešćenoj omladini i socio-emocionalno zrelom društvu

2. deo članka

1. deo članka možete pročitati na sledećem linku

,,Deca zapostavljaju čitanje jer je roditeljima danas jednostavnije i lakše da detetu daju daljinski, ili telefon i time se od dece prave robovi zabave. Treba napraviti civilizacijiski zaokret“, kaže klinički psiholog Vlajko Panović.

Suprotstavljajući se Džordžu Orvelu na njegov stav iznet u delu „1984“  da će se ,,čovečanstvo kontrolisati putem straha i bola“, Oldus Haksli u svom delu „Vrli novi svet“ navodi ,,Čovečanstvo će se u budućnosti kontrolisati putem razvijene potrebe za stalnom zabavom“. Mi živimo upravo taj trenutak, dobija se nova dimenzija da je sve ovo donekle planirano i dirigovano.

,,Nerazvijena kultura čitanja kod dece jedna je od posledica stalne ljudske potrebe za permanentnom zabavom. Mnogima je zabava postala osnovno zanimanje“, navodi Panović.

 Pre učenja, pre spavanja, pre obedovanja, pre druženja, čovek se konstantno zabavlja. To je jedna podvala gde čovek svoju radoznalost zadovoljava virtuelnim svetom, u kojem ne može odupreti sadržajima koji mu se tamo nude. Roditelj treba da spreči takav epilog, praćenjem detetovog razvoja negde do punoletstva. Pri čemu praćenje ne treba da se shvati u smislu kontrole, koja ima negativnu konotaciju, već u vidu podrške i pomoći u odabiru sadržaja.

Jelena Žutobradić majka je dvanaestogodišnjakinje i devetogodišnjakinje. Prateći njihovu zaineteresovanost prilikom čitanja, uviđa da knjiga „Orlovi rano lete“ koju je kao dete mnogo volela, njenoj starijoj ćerki nije „ništa posebno“.

„Vreme u kojem je smeštena ta knjiga, ne odgovara današnjem. Mnogo toga ona nije mogla samostalno da razume. Sama knjiga dolazi pre nego što se ista ta tema obrađuje iz istorije“, kaže ona, dodajući da je potrebno osavremenjivati lektiru, kako bi vernije pratila društveni kontekst.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja već četvrtu godinu za redom realizuje aktivnost bogaćenja bibliotečkog fonda biblioteka osnovnih škola.

Sve osnovne škole dobijaju odgovarajuća sredstva koja koriste za otkup publikacija od značaja za obrazovanje i vaspitanje, prema sopstvenom odabiru sa liste publikacija koju izdavači podnose na javni poziv.

 Naslove bira komisija koju čine predstavnici Narodne biblioteke Srbije, Društva školskih bibliotekara, Ministarstva kulture i informisanja, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Drštva školskih bibliotekara.

Dvanaestogodišnjoj Iskri najdraža knjiga do sada upravo je lektira „Moj deka je bio trešnja“ Anđele Naneti, italijanski, dečiji roman novijeg datuma. 

„Uz nju sam naučila da maštam, da smem da skrenem s puta i da ne razmišljam kao i svi ostali, da budem drugačija“, kaže Iskra, prepričavajući neobičan, blizak, prijateljski odnos glavnog junaka Tonina i njegovog dede.

Jelena Žutobradić napominje da je sloboda izbora ono što deci dodatno približava i budi ljubav prema knjigama. Povučenoj, devetogodišnjoj Srni, mama Jelena kupila je njenu sada već omiljenu knjigu ,,Ja sam Akiko“ domaćeg, mladog autora Stefana Mitića.

PROČITAJTE I: Tajne sobe Zmajeve riznice

„Zahvaljujući učiteljici koja im je dala slobodu, da za raspust pročitaju nešto što žele, potražili smo nešto što bi Srni bilo blisko“, ističe Jelena Žutobradić.

„Akiko najviše voli da bude sama i da razmišlja“, dodaje na to Srna.

Dvanaestogodišnja Iskra pročitanu knjigu neretko ponovo vrati kući. Biblioteka, na čijim je vratima okačen novi raspored, ne radi … ponovo. Bibliotekarka za mlađe razrede – učiteljica na zameni, za starije – nastavnik sa nešto manjim fondom časova. Radno vreme – svakog dana različito.

Za to vreme, dvanaestogodišnji Olav u jednom švedskom naselju sa svojim bibliotekarom (uglavnom studentom – volonterom) završva domaće zadatke, nakon čega će se priključiti radionici osnova programiranja. Njemu je biblioteka svakodnevno na raspolaganju sa svojim punim radnim vremenom.

Link do trećeg dela članka nalazi se ovde

Autorka: Milica Šojić

Fotografije: Unsplash

Dodatni izvori:

• Unicefovo Istraživanje – link
• Članak sa portala Prinč – „Skandinavske biblioteke – Šta rade drugačije?“  
• Hrvatsko čitateljsko društvo