Kako za vreme pandemije u tišini žive knjižni moljci jednog na buku i smeh naviknutog mesta

Pred vratima ove zgrade jedan petogodišnji Despot ulaže poslednji napor da zadrži knjižicu koju u rukama drži ,,Ali mama, zašto moramo da je vratimo? Sad je naša!“

U Zmaj Jovinoj 1, na takozvanom međuspratu, da ne kažem na peronu 9 ¾ … Iza velikih, drvenih vrata nalazi se jedna knjižna zemlja čuda, u kojoj deca po prvi put uče da ne mogu sve stvari ovoga sveta biti njihove, i da ono što pozajmimo, u nekom trenutku moramo i da vratimo.

Već u predsoblju mešaju se mirisi stare hartije i sveže štampanog masnog papira. Iznad vrata natpis „Dečije odeljenje – Čika Jova Zmaj“, verovatno najlepši ogranak Biblioteke grada Beograda. Devedeset leta stara ustanova u službi deteta. Sve i da niste poveli neko dete sa sobom, teško da se neće probuditi ono dete u vama, pred tolikom šaradom slika iz detinjstva.

Sada je neobično prazno. Posvuda su kanabei sa pregršt šarenih, pletenih jastuka. Oseti se da je među tim zidovima, do skoro vrvelo, i da je svaki ćošak iskorišćen da se smesti dete više. Neobično visoki plafoni i prozori propuštaju puno svetlosti, prijatno je i prozračno.

Kada iz centralnog dela skrenete levo, obgrliće vas ,,Pačija soba“ od A do Š skockana zbirka najvećih, stranih i domaćih dečijih stihotvoraca i bajkopisaca. Police su pune slikovnica, novih, popularnih, ali i onih starinskih, vaspitnih „Milica postaje starija sestra“… „Milica želi sve da radi sama“.

Na sredini tobogan i korpe pune igračaka. Dve košare didaktičkih slikovnica, za bebeće početnike. Za ozbiljniju malu gospodu, nekoliko majušnih stolica i stolova, onih vrtićkih po uzoru i dimenzijama Snežaninih patuljaka. Sa strane roditeljski sto, za nadzor. Šareno i prazno.

Violeta Đorđević, bibliotekarka i privremeni čuvar malog carstva, neveselo se pravda „Morali smo da zatvorimo ovaj deo. Tu se okupi zaista dosta dece. Postalo je nebezbedno.“

Na zidovima, prava mala galerija najmlađih umetnika ovoga grada, svedoči živost i dinamiku koje ovo mesto uživa. Ilustracije i situacije iz Andersenovih i Grimovih bajki, ispisani stihovi Mike Antića, Duška Radovića.

Mesto na kojem se uvek nađe ono što se traži

U narednoj sobi, desetak velikih, udobnih fotelja. Tinejdž kutak. Za svakog po nešto. Polica za buduće naučnike, polica za avanturiste, za istoričare, medicinare, sportiste. Na sredini drveni „Petrof“ klavir i velika, keramička, u baroknom stilu nakićena peć. Na klaviru dve zbirke. Jedna žuta, velika i obimna, svi smo je imali „Zmajeva riznica pesama za decu“.

Na panou fotografije, iste te prostorije, a na njima mladi žiri zaseda. Članice biblioteke, Milica, Nikolina i Anastasija, čitaju radove svojih vršnjaka, pristigle na konkurs „Da sam Džeronimo Stilton ja, ovo bi bila priča moja.“

Kraj klavira i primerci lista „Politike“ u kojima su na dečijim stranama objavljeni radovi nagrađenih učesnika.

Do prozora raj budućih IT stručnjaka, zasebna mesta sa računarima, 3D štampači i olovke za trodimenzionalno iscrtavanje. IT era, IT klinci, IT umetnost.

,,Dolazili su ovde i da rade domaće zadatke, ovo je zaista sjajno mesto za sticanje radnih navika“, dodaje bibliotekarka Violeta.

Zbog pandemije koronavirusa, deca se već neko vreme ne okupljaju u ovim prostorijama. Ali druženja zamenjuju onlajn radionice. Četvrtaci osnovne škole ,,Majka Jugovića“ iz Zemuna, uključili su se direktno iz svoje učionice na radionicu posvećenu narodnim umotvorinama.

Hogvorts u malom

Iz multimedijalne sale ulazi se u možda najneobičniju, takozvanu „Hari Poter sobu“, a tamo veliki, dugački sto sa stolicama. Zaostavština porodice Vučo, u čiju je porodičnu kuću biblioteka smeštena. Dodatnu čar ovoj sobi daje zbirka retkih i prvih izdanja pojednihih knjiga, koje se iz ove prostorije ne iznose. Ispunjena tamnim, starim nameštajem ta sala izgleda kao da će svakog trena početi predavanje Severusa Snejpa.

Dečije odeljenje – Čika Jova Zmaj je od 1935. smešteno u zgradu koju je gradu donirao Aleksandar Vučo srpski i jugoslovenski romansijer, pesnik i nadrealista.

Utisku doprinose male Hermione, po koji član porodice Vizli, i još poneki stanovnik  Grifindora, koji se kostimirani smeše sa izloženih fotografija i likovnih radova ovogodišnjeg „Dana Harija Potera“ koji se svakog 6. februara obeležava u biblioteci.

Mnogo devojčica uvijenih kosa poput Hermionine i dečaka sa Harijevom munjicom na čelu, učestvovalo je u radionicama i predavanjima o mitskim stvorenjima i knjigama najdražeg im junaka.

Ostalim danima u ovoj sali održavaju se mnogobrojne radionice posevećene roditeljskoj edukaciji.

Na radionicama ovog tipa, bibliotekari Dečije biblioteke pomažu roditeljima u savladavanju pripovedčkih veština i uče ih postupku čitanja kroz igru.

Prva rođendaonica u Beogradu

Još zanimljivosti o samoj biblioteci, priča nam Sara Ivković Marković, načelnica odeljenja za kulturne programe.

,,Pre  22 godine i prizemlje i prvi sprat ove zgrade pripadali su Dečijem odeljenju Gradske biblioteke i u tom donjem delu biblioteke mi smo otvorili prvu beogradsku rođendaonicu.

1998. godine naš tadašnji direktor, Simeon Sima Babić, ostvario je saradnju sa svetskom organizacijom „Save The Chiledren“ koja je donirala velika sredstva u vidu opreme i igračaka i počeli smo sa projektima i radionicama sa decom iz marginalizovanih društvenih grupa.“

Save The Children (Spasimo decu) – najveća je međunarodna nevladina organizacija koja  ima značajno iskustvo u pružanju hitne humanitarne pomoći deci u svim delovima sveta. Njihovi programi tiču se zdravstva, ishrane, razvoja zajedništva. Takođe, bave se zaštitom i realizacijom dečjih prava.

Ta igraonica u sklopu biblioteke radila je i u jeku bombardovanja 1999. i jedno vreme bila je utočiste mnogim porodicama.

,,Radili smo punom parom, kao da se ništa ne dešava. Bilo im je jako važno da imaju gde da dolaze, da bar malo zaborave sve što im se dešavalo“, dodaje ona.

Kada se uprava promenila, promenio se nažalost i stav o potrebi takvih aktivnosti i rođendaonica je zatvorena.

Biblioteka, međutim, i u godinama nakon toga uspešno radi i opstaje. Sara Ivković Marković priseća se na koje su se još načine dovijali, da knjigu učine što dostupnijom deci ,,Leti smo i po tri meseca organizovali „Biblioteku na otvorenom“ na plaži na Adi Ciganliji, kao i „Tvrđavu kulture“ na Kalemegdanu.“

Biblioteka je 11. januara proslavila 90. rođendan. Veće slavlje bilo je neizvodljivo, ali je nagrada najvrednijem čitaocu u dečijoj kategoriji svakako dodeljena. Ove godine čast je pripala Denisu Rahmatoviću, dečaku koji je za godinu dana pročitao tri stotine naslova.

PROČITAJTE I: Intervju sa Sarom Oster Rokvić: ,,Načitano dete odrasta u osobu spremnu da promeni svet”

Autorka: Milica Šojić

Fotografije: Arhiva biblioteke

Naslovna: Unsplash