Šah se često smatra ili načinom da se aktivno utroši slobodno vreme, socijalizujući se sa drugim ljudima, ili kao plemenita veština kojom jako mali broj ljudi na planeti može da barata i prikazuje svoje znanje i umeće na šahovskoj tabli. Međutim, današnja situacija sa pandemijom Covid-19 i ekonomskom krizom, možda može upravo da nas uputi na šah – da preko situacije u šahovskoj zajednici i na šahovskoj tabli, bolje razumemo, savladamo i naučimo nešto odatle.
Šah je kompetitivna društvena igra u kojoj dva igrača, koristeći bele i crne figure, po utvđenim pravilima, žele da poraze onog drugog. Današnja forma ove igre nastala je u južnoj Evropi u petnaestom veku, ali njeni počeci sežu u mnogo starije igre iz Persije i Indije. Partije mogu biti jako duge ili brzopotezne, a odlikuje ga obilje razmišljanja, upotreba logike, ali u konačnici i uzdanje u sreću. Ipak, i pored svih ovih načina razvijanja mišljenja, logike i veštine pregovaranja, koje možemo naučiti iz same partije šaha, ako ga bolje izanaliziramo i uputimo pogled u šahovsku zajednicu, ona nam može pružiti brojna saznanja i iz oblasti ekonomije, naročito u trenutnoj situaciji u svetu.
Njujork Tajms, jedan od najstarijih i najčitanijih novina, prošle godine, u jeku pandemije, objavio je članak o naglom povećanju broja turnira, članova na sajtovima za šahiste, kao i mnogo veći upliv novca u ovaj sport.
Naime, zatvaranje privrede i društvenog života uputilo je ljude na internet, kako bi radili i kako bi prekratili vreme. Samim tim, to je uticalo i na šah, gde se po rečima Arkadija Dovrkoviča, predsednika Svetske šahovske federacije, FIDE, broj šahista na internetu najmanje udvostručio u tom periodu. Takođe, navodi se i primer turnira, koji je obuhvatao učesnike iz različitih vremenskih zona, od Bruklina do Pekinga, koji se prenosio na nekoliko različitih platformi, gde je nagradni fond narastao na stotinu i osamdeset hiljada dolara, i na kojem se govorilo više različitih jezika. Ovde već možemo da vidimo različite karakteristike šaha, koji se, u odnosu na neke druge sportove, uspešno prilagodio formatu na internetu. Njegova suština, univerzalnost, omogućila je da se on igra u svim delovima sveta istovremeno, a time je omogućeno i povezivanje ljudi.
Ako dalje pogledamo, šah se, kao i većina sportova, zasniva na privlačenju publike, tj. svojih potrošača, iz kojih i crpi prihode. Ono što je svojstveno ljudima koji gledaju šah, jeste da ih zanimaju više aktuelne partije i turniri, u odnosu na one od pre nedelju dana. Ovo je specifično i drugim sportovima.
Šahista može da igra većinu dana u godini, bez da se skroz istroši u svom poslu i treniranju, što mu daje niže oportunitetne troškove u odnosu na neke druge sportove ili poslove. Usled toga, uz veliku konkurenciju, koju su omogućili turniri i partije na internetu, čime su uklonjene prethodno postojeće barijere za ulazak u ovaj sport, poput potrebe za prostorom ili infrastrukturom, niski su marginalni prihodi ove aktivnosti, pa bi slabije pozicionirani šahisti, u teoriji, bili skloniji menjanju posla, ukoliko im se ponudi određena nadoknada. Neki su dopunili svoje prihode radeći slične aktivnosti, koje zahtevaju slične veštine poput logike ili veštine pregovaranja u takmičenjima, u šta spada i igranje pokera.
Pročitaj i: Saveti za preduzeća tokom zatvaranja i pandemije
Ravnotežna se znatno povećala, zato što se povećala tražnja za turnirima i igranjem šaha, što je dovelo i do povećanja ponude turnira, radi popune novonastale tražnje i postizanja nove ravnoteže.
Međutim, iako je naglo porastao broj učesnika i količina novca koja se ulaže u ovu aktivnost, šah je sport u kojem talenat, reputacija i dopadljivost publici igra presudnu ulogu, te zato većina prihoda odlazi samo određenoj grupi najuspešnijih šahista. Magnus Karlsen je jedan od najboljih šahista i primera za ovako nešto.
On razume potrebu za reputacijom i upotrebu interneta u svrhe marketinga i komunikacije sa svojom publikom. Postavlja svoje videe na Jutjub, gde prikazuje svoje brzopotezne partije, koje pritom i komentariše i objašnjava. Takođe je i suvlasnik u određenim turnirima i dobija prihod od njihove organizacije.
Karlsen je veoma otvoren i komunikativan sa svojom publikom, a turniri koji se organizuju sa pravim novcem uvek imaju više kamera uperenih u svakog šahistu konstantno. Najelitiniji turniri organizuju se po principu poziva i tu ne može svako da učestvuje. Nagradni fond je veći, ali se pozivaju samo igrači iz kategorije pedeset najboljih na svetu, koji imaju svoju reputaciju koju ovde mogu da izgube, pa je zato konkurencija na turniru još i veća i publika je više zainteresovana za njih zbog toga.
Magnus Karlsen je u neku ruku monopolista elitnih turnira, gde je suvlasnik, kao i svog brenda, ali je specifična forma šaha i skoro nepostojeći troškovi ulaska u ovaj sport, dovela do toga da je spremnost potrošača da plaćaju za ovu uslugu opadajuća, a ne konstantna, što sprečava Karlsena da se ponaša kao monopolista.
On će možda biti i prva osoba na svetu koja će istovremeno zarađivati od svog rada i vlasništva nad kapitalom, u isto vreme, obavljajući svoj posao.
Iako se možda tako ne čini, nakon dublje analize svih aspekata šaha, naročito nakon promene njegove forme, u trenutnoj pandemiji, što nam je i svojevrstan ekonomski eksperiment, možemo da vidimo da je šah i trenutna zajednica u njemu mnogo više od običnih velemajstora koji se samo takmiče u ovoj plemenitoj veštini pomerajući figure po tabli. On nam donosi kompletnu ekonomsku analizu, što kroz pružanje uvida u promenu ponašanja ljudi usled različitih podsticaja, što kroz objašnjenje specifične aktivnosti u kojoj je resurs u upotrebi jako oskudan, a to je u ovom slučaju talenat. Zaista vredi igrati, razumeti i analizirati ovakvu jednu plemenitu veštinu!
Pripremio: Marko Jovanović
Izvori:
https://marginalrevolution.com/marginalrevolution/2020/05/the-new-economics-of-chess.html
https://en.wikipedia.org/wiki/Chess
Foto-izvor: Freepik
