Šta to filter ima, a ogledalo ne?

, CULTURE, LIFESTYLE

Savršenstvo izgleda nije u nesavršenosti, ovo je vreme izobličenja i poricanja istine čak i kada ona nije loša. Ovo je vreme kalupa i standardizacije svega što se izjednačiti može. Želimo li mi zapravo to?

Samoprihvatanje je postalo izazov, a upoređivanje svakodnevica. Poredimo se sa onim što ne postoji i težimo perfektnosti koja je prividna, takođe nepostojeća. Pitanje je – šta to filter ima, a ogledalo ne?

Filter lepo laže, a znamo da ljudi vole istinu samo onda kada hvali. Stoga, već neko vreme filteri su omiljeni među ljudima. Oni su razni, faktički birate kako ćete slagati. Koga? Sebe, druge, koga već. Filter je početak začaranog kruga koji nije lak za prekidanje. Jedna „fenomenalna“, dobro „oprana“ i našminkana slika sa sobom nosi još dosta istih, nerealnih.

Foto izvor: vaspsiholog.com

Stvar je u tome da svi znamo šta su filteri, ali retki su ih svesni. Šta se desilo ljudskom umu i kada je toliko postao klimav? Zašto bit nije dovoljna? Odakle tolika potreba za prihvatanjem i zašto je ona baš toliko važna za samoprihvatanje? Najveće pitanje jeste – kako je moguće stideti se, na primer, svog nosa, ali ne i svoje gluposti?

Sve ređe nailazimo na crvene obraze rumene od reči. Budimo optimistični i kažimo da će ljudi u nekom trenutku poželeti da budu produhovljeni i potkrepljeni znanjem i stručnošću. Hoće li to značiti još koji filter, onaj koji „sređuje“ unutrašnjost?

Šta bi se desilo kada bi bilo, nazvaćemo, filtera ljudskosti? U konkurenciji sa lepotom i pameti, gde je tu čovečnost? Još veće pitanje, koji bi od tih filtera najbrže bio ugašen? Subjektivni osećaj je da bi to najpre bila ljudskost, pa pamet. A lepota? Ona je nešto od čega ljudi, ovoga trenutka posmatrano, nemaju nameru da odustanu. Rečenica ohrabrenja dvadeset i prvog veka može biti – Samo nek’ smo lepi.

Nema više unikata, jer svi oni prerastu u standard, a drugi se zaboravi. Ovo je vek pretvaranja čoveka u zlatnu ribicu. Baš tu što ispunjava tuđe želje. Glavno pitanje jeste – jesmo li lepi drugima? Najtraženiji komplimenti nisu o duši i znanju. Kažite nekome da je lep i gledajte kako čuda nastaju. Kažite nekome da je pametan i dobićete često odgovor – i šta ja imam od toga?

Vrednosti se remete, a to ne čini viša sila, već ljudi. I to svakoga dana, svake sekunde i svakog puta kada pristanu da idu uz omamljenu masu. Ovakav „red istih“ je učinio da ljudi pate za onim i od onoga što ne postoji. Dozvolili smo da nas Instagram profili definišu u svakom smislu, da nas broj lajkova i pregleda čini srećnim. Da li smo i to hteli ili smo i to prihvatili po principu prepisivanja, kopiranja drugih?

Foto izvor: pixabay.com

Veliko je pitanje online život. Gde on počinje, a gde se završava? Izaziva haotičnost, a svaki povratak u realnost čini nas anksioznim. Izobličenje stvarnosti učinilo je da se ljudi izgube i nađu u nedođiji, na besciljnom putu. Kako sad besciljnom, kada svi teže savršenstvu? Bio bi cilj da kao isti za svakog ko ga hoće u istom obliku postoji. Kada smo već u vremenu sledbenika, sledite onda sledeću rečenicu – lepota je u oku posmatrača. Kada zamenite početak, priča je odmah drugačija, stvarnija.

Znaš li ko si?

Umesto da mislimo o tome šta će drugi reći i koji filter danas biramo, hajde da mislimo o tome ko smo mi i šta hoćemo. Neka fokus bude na nama samima, jer treba da znamo da se ljudima ne može ugoditi. Ukoliko želite da vas svi prihvate, to apsolutno nije moguće. Jedino ako dođemo do kraja ove zamisli izjednačenosti. Tada će svi biti identični i međusobno prihvaćeni. Međutim, nastaće opšte nezadovoljstvo u unutrašnjosti svake kopije, a to je mnogo nemirnije i tužnije, praznije.

Ljudi kopiraju one koji su samozadovoljni. Zašto ne bi svi bili potpuni i tako zaobišli nespretne dopune? Mi bez Instagrama možemo, budite sigurni, ali on bez nas ne postoji. Zašto se onda mi adaptiramo njegovoj melodiji, njegovom tempu i ritmu? Učinimo da Instagram voli različitosti, ali istinski. Ne mislimo na one marketinške „fore“ podrške koje nemaju svrhu.

Foto izvor: unsplash.com

Instagram filteri od nas prave i kuce i mace i miševe. Zaboravimo filtere i postanimo ljudi. Postanimo oni koji jesmo, a ne oni koji drugi žele da budemo.

Pročitajte i: Da li si siguran da pričaš srpski?

Autor: Jelena Luković

Foto izvor: freepik.com