30 neverovatnih slika i činjenica o oktopodima

, RAZNO

Svakog 8. juna ljudi slave Dan Okeana. U znaku podrške proslavi, evo nekih zapanjujućih činjenica o jednom od najpametnijih glavonožaca u moru: oktopodu! Sa svojih 8 ruku i velikom jajastom glavom, oktopodi su naizgled najsličniji vanzemaljcima od svih stvorenja na planeti.

U svojoj knjizi “Oktopodi” Ketrin Harmon Kuridž putuje svetom da bi posmatrala, proučavala pa čak i probala neke od mnogobrojnih oktopoda koji postoje. Predstavljamo vam 30 neverovatnih činjenicakoje je naucila o njima:

1. Preko 95% svih životinja na Zemlji su beskičmenjaci. Oktopod je najpametniji od svih njih i ima približno 300 miliona neurona u svom telu. To nije puno u poređenju sa 100 milijardi u ljudima, ali to je ogroman raskorak od recimo, 16 miliona, koliko ih postoji u žabi.

1

2. Oktopodi su usamljena stvorenja, koja provedu većinu svog života plivajući sami, čak i u sezonama parenja.

2

3. Neki, ali ne svi, tipovi oktopoda se klone dalje od ženskog tipa. Umesto da se približe, oni će joj poslati pakovanje svoje semene tečnosti sa daljine, koji će ona uhvatiti i skladištiti za kasnije.

3

4. Mužjak će ponekad poslati poklon zajedno sa svojim pakovanjem – jednu od svojih 8 ruku, koju će odrubiti sebi.

4

5. Srećom, oktopodima mogu ponovo izrasti izgubljeni udovi, kao kod morskih zvezdi. Oni čak mogu stisnuti odrubljenu arteriju da umanje otok krvi.

5

6. Kada krvare, oktopodi krvare plavu krv, ne crvenu. To je zato što njihova krv ima višu koncentraciju bakra, a ne gvožđa.

6

7. Oktopodi će ponekad promišljeno otkinuti pipak da bi zbunili predatora, kako bi utekao pri maksimalnoj brzini od 40 km/h.

7

8. Oktopodov mozak je lociran u njegovoj glavi oblika jajeta, koja se naziva plast. Ali, mozak nema potpunu kontrolu u odnosu na telo. Svaka ruka sadrži dovoljno neurona da funkcioniše polu-nezavisno.

8

9. To znači da svaki pipak na ruci može da odluči kada želi da se proširi, opusti i zgrči bez odobrenja mozga da to učini. To takođe znači da će ruka nastaviti da funkcioniše kratko vremena pošto je pipak odrubljen od tela.

9

10. Čuveni koreanski specijalitet, nazvan “živi” oktopod, koristi prednost ove činjenice. Kuvar će uzeti živog oktopoda, ubiti ga i odseći pipke dok se još migolje na tanjiru. Specijalitet je često ukrašen sa belim lukom, zelenim lukom i jalapenom.

10

11. Oktopod je zapravo visoko hranljiv. 75g serviranog sadrži 139 kalorija, 2 grama masnoće, 25 grama proteina, 45% dnevno neophodne doze gvožđa i 5 puta više dnevno neophodne količine vitamina B12. Kako je Ketrin primetila, oktopod je hranljiviji od bilo koje domaće životinje.

11
12. Oktopodi imaju 3 srca. Glavno i najveće od ta 3 prestaje da kuca kada životinja pliva, tako da ne može da otpliva veoma daleko pre nego što se izmori.

12

13. Ponekad, njihovo srce će preskočiti sa otkucajima. U jednom eksperimentu, glavno srce muškog oktopoda je preskočilo nekoliko otkucaja kada je ženski oktopod pušten u akvarijum.

13

14. Pošto im je plivanje tako zamorno, oktopodov omiljeni način kretanja je „hodanje“ po morskom dnu. Koriste svoje zadnja 4 pipka za hodanje, kao i svoja 4 prednja za probanje hrane.

14

15. Hodanje je sporo i čini oktopode ranjivim u odnosu na predatore. Kao rezultat toga, neki oktopodi nose zaštitu sa sobom. Na slici dole, oktopod nosi sa sobom 2 prazne polovine kokosovog oraha, tako da može da se sakrije unutra ako mu zatrebaju

15

16. Njihova najimpresivnija taktika preživljavanja je njihova koža. Mogu da promene boju i teksturu svoje kože da bi se uklopili u svoje okuženje i izbegli da budu primećeni.

1617. Mogu da izvrše kompletnu transformaciju celog tela u tri desetine sekunde, koristeći 3 različita tipa pigmenta: hromatofore, iridofore i leukofore. Većina drugih životinja koje mogu da promene boju imaju samo hromatofore.

17

18. Životinje aktiviraju rugačije boje savijanjem i opuštanjem mišića ispod svoje kože. Jedan naučnik je uspeo da detektuje da je jedan oktopod promenio boju 117 puta u toku jednog sata.

18

19. Uprkos svojim neverovatnim kamuflažnim sposobnostima, oktopodi su slepi za boje. Naučnici nisu čak ni sigurni da li je oktopod čak i svestan šta njegova koža radi kada se transformiše iz jedne boje i teksture u drugu.

19

20. Njihova sposobnost promene boja ih čini nevidljivim za neoprezan plen, što ih čini efektivnim lovcima. Kroz smrtonosan ugriz, oni ispuštaju neurotoksin koji parališe plen. Većina o tih toksina nisu dovoljne jačine da ubiju čoveka, medjutim, plavi oktopod, iako sitan, sadrži dovoljno otrova da ubije 26 odraslih u nekoliko minuta.

20

21. U većini slučajeva, oktopodi nisu izbirljivi sa hranom: neke od pronađenih stvari u stomacima uhvaćenih oktopoda su iznenađujuće: mekušci, rakovi, rakovi usamljenici, jastozi, pa čak i galebovi. Na slici ispod je  uhvaćen rak.

21

22. Oni će čak rizikovati izlazak na kopno da uhvate svoj plen. Njihovi snažni pipci mogu rastegnuti bilo opnu bilo koju školjku na koju naiđu.

22

23. Prosečan oktopod ima 240 sisaljki na pipku. To u zbiru iznosi do 1920 sisaljki ukupno. Svaka ponaosob je dovoljno jaka da drži 15 kilograma.

23

24. Njihove sisaljke sadrže hemoreceptore koji mogu da „okuse“ svoju hranu. To bi bilo isto kao kada bi želeo da jedeš picu i da možeš da je osetiš njen ukus u sekundi kada dotakneš parče prstima.

24

25. Naučnici su testirali inteligenciju oktopoda stavljajući hranu unutar tegli sa zavrnutim poklopcima. Sa svojih 8 pipaka, lagano su uspeli da je odvrnu teglu zarad nagrade unutra. Jedan od naučnika je otkrio da mogu da odvrnu zapečaćene zatvarače. E to je već impresivno!

25

26. Samim pogledom na njih može se videti da su mljackavi. Nikada ne biste verovali koliko mljackavi mogu biti – Većina može da proturi svoje telo kroz svaku rupu koja je veličine kao i jedina nemljackava stvar na njima – usta, koja su smeštena na dnu njihovog omotača.

26

27. Oktopodi žive u malim skloništima, kao što su pukotine u kamenu ili u uzanim ćoškovima potopljenih brodova. Uživaju u tome da ukrašavaju svoj prostor kamenjem i sjajnim objektima. Ovo njihovo ponašanje je inspirisalo popularnu pesmu Beatles-a “Octopus’s Garden”.

27

28. Usled svoje inteligencije, oktopodima u zarobljenistvu će, ako nisu stimulisani nečim, osetiti ekstremni stres i dosadu. U jednoj studiji, naučnici su uočili da suo ktopodi, koji su proveli vreme u neukrašenim akvarijumima, počeli da jedu sopstvene pipke od stresa. Međutim, prestali su sa tim kada  im je u akvarijumu postavljena dekoracija.

28


29.
Oktopodi mogu čak da razlikuju jednog čoveka od drugog. Najubedljiviji dokaz ove tvrdnje dolazi iz anegdote: Određeni čuvar u Akvarijumu Sijetla bi uvek zasvetleo baterijskom lampom u tamne delove akvarijuma. Džinovskom pacifičkom oktopodu koji je ležao u jednom od njih se to nije svidelo. Svaki naredni put, kada bi taj čuvar prošao pored, oktopod bi kao znak odbojnosti isprsnuo mlaz vode u njegovom pravcu.

30a
30.
Jedan od najbizarnijih i impresivnijih kvaliteta oktopoda je njegova sposobnost da menja svoje sopstvene gene. Oni mogu da promene svoj genetski kod menjajući svoj DNK da bi postali tolerantniji na niske temperature, a i mogu čak da unaprede svoj vid, da vide bolje u mraku. Naučnici proučavaju ovo ponašanje da bi potencijalno naučili kako da primene to kod ljudi, kao mogući lek za bolesti.

Siniša Savić

Izvor: http://www.businessinsider.com/