Da li vam se čini da sve više ljudi u vašem okruženju spominje insulinsku rezistenciju? Ako je nemate i sami, neko od vaših bližnjih je ima sigurno, a možda toga nije ni svestan.

Šta je zapravo insulinska rezistencija (IR)?

Do insulinske rezistencije dolazi kada ćelije u našem organizmu ne odgovaraju dobro na insulin te ne mogu da koriste glukozu iz naše krvi radi stvaranja energije. Na taj način pankreas stvara sve više insulina, a vremenom nivo šećera u krvi raste. Kada je organizam prinudjen da luči više insulina zbog previsokog nivoa šecera u krvi, može doći do hiperinsulinemije.

Zašto nastaje insulinska rezistencija?

Mozete je genetski naslediti, ukoliko je neko u vašoj porodici imao dijabetes, a mozete je i sami „zaraditi“ zbog neaktivnog načina zivota i loše ishrane koja podrazumeva unošenje previše ugljenih hidrata, uglavnom iz prostih šećera.

Koji su simptomi IR?

Obično se IR vezuje za ljude koji imaju višak kilograma, ali da li ste znali da IR mogu imati i mršave osobe?

Neki od simptoma su:

• Konstantna glad, glad koja se javlja i ubrzo nakon obroka
• Pojacana želja za slatkišima
• Celodnevni umor, nedostatak energije
• Prekomerena težina
• Nemogućnost da smršate iako se trudite
• Potpuni, ili povremeni izostanak menstrualnog ciklusa kod žena
• PCOS (policistični jajnici)
• Neobjašnjeni sterilitet

Kako mozete proveriti da li imate IR?

Vaš lekar opšte prakse, ili ginekolog, daće Vam uput da uradite tzv. OGTT test (test opterećenja šećerom). Ujutru, na prazan stomak, popićete 300ml vode u kojoj je rastvoreno 75 grama glukoze a potom će proveriti kako se ponaša šećer u Vašoj krvi. Sledeći korak je poseta endokrinologu koji po potrebi propisuje odredjenu terapiju i savetuje da promenite način ishrane.

Kako treba da se hrani osoba koja ima IR?

Ukoliko želite da držite ovo stanje pod kontrolom, pored odgovarajuće terapije, bitno je i kako ćete se hraniti. Endokrinolozi neizostavno napominju 2 stvari: ne smete jesti nista od belog brašna i ne smete koristiti šećer. U zavisnosti od toga da li imate blagu IR, ili stanje pred dijabetes, dobijate i dalje instrukcije. Na primer, potrebno je jesti namirnice koje imaju glikemijski indeks (GI) manji od 50. Glikemijski indeks je brzina kojom raste nivo šecera u krvi posle uzimanja odredjene hrane. Obično dobijate i tabelu sa „dozvoljenim“ namirnicama kao i savete oko uzimanja obroka na 3 ili na 5h, u zavisnosti od Vašeg stanja.  Bitna terapija je i sport ili šetnja (minimum 5km dnevno).

Ukoliko imate insulinsku rezistenciju, savet endokrinologa je da je ne posmatrate kao bolest već kao stanje na koje se može uticati i to adekvatnom ishranom, vežbanjem i smanjenjem stresa. Ipak, imajte u vidu da IR vodi u dijabetes ukoliko ne promenite životne navike.

Autor: Kristina Kostić