Sigurno se svako od nas bar jednom zapitao kako nam odmah nakon spominjanja neke stvari iskoči reklama za istu na društvenim mrežama. Dobija se osećaj da nas telefon ,,prisluškuje’’, zbog toga je autor, aktivista i preduzetnik Eli Pariser uveo termin ,,filter bubble’’, kako bismo bolje razumeli ovakve situacije.
Eli je u svojoj knjizi ,,The filter bubble – What the Internet is Hiding From You’’ opisao šta je filter bubble i kako se odražava na nas. On kaže da je to stanje intelektualne izolacije koje nastaje kao rezultat personalizovanih pretraga, kada algoritam veb-sajta selektivno bira koje informacije bi korisnik želeo da vidi na osnovu podataka o njemu, kao što su lokacija, prošli klikovi, ponašanje ili istorija pretrage. Ovo dovodi do toga da korisnici postaju odvojeni od informacija koje se ne slažu sa njihovim gledištem, tako da su izolovani u sopstvenim kulturnim ili ideološkim mehurima, a od ovoga proizilazi ograničenost i selektovan pogled na svet. Ljudi manje izloženi suprotstavljenom mišljenju i od toga mogu proisteći mnogi problemi, kao što su razne teorija zavere, omalovažavanje, nasilje preko mreža…
On kaže da je filter bubble ,,lični ekosistem informacija kojima se snabdeva algoritam’’. Za istoriju i pretragu na pretraživaču je potrebno određeno vreme kako bi ukazali interesovanja korisnika. Otvaranje različitih linkova, praćenje prijatelja, čitanje vesti, praćenje portala internet će iskoristiti da personalizuje oglašavanje reklama ili će da učini neke informacije budu uočljivije na stranicima veb-sajtova koji se pretražuju.
Ovaj sistem nikako nije slučajan i odvija se u 3 koraka. Prvo je da se shvati ko je korisnik i šta mu se sviđa, onda mu se pruži sadržaj i usluge koje im odgovaraju. Na kraju je uključivanje korisnika, jer identitet oblikuje mreže.
Sličnom se temom bavi i dokumentarni film ,,The Social dilemma’’. Ostvarenje je prikazano 2020. na Netflix-u. Ovaj dokumentarac istažuje kako društvene mreže sistemski utiču i izazivaju zavisnost korisnika, a to je većinska populacija na Zemlji. Takođe se pominje korišćenje određenih algoritama radi dolaženja do bitnih informacija o korisniku i personalizovanja ne samo reklama, već celog sadržaja. Razlog tome je ne samo profit, već i olakšana sposobnost manipulacije stavovima, emocijama i ponašanjem ljudi radi širenja dezinformacija i teorija zavere.
Pročitati i: Second hand shop – tabu ili normalnost današnjice
Vidimo iz prethodno napisanih pasusa da je smo svi bili pod uticajem filter bubble-a. Internet nam je danas glavni izvor informacija, mesto koje nam služi za posao, učenje, druženje i neizbežno je da se susretnemo sa svime spomenutim do sada. To nužno ne mora da bude loše, jer ima potencijal da uštedi dosta vremena i olakša pretragu kada nam je nešto potrebno, ali treba voditi računa i dozirati vreme koje provodimo na internetu da nas ne bi ,,pojeo’’.
Autorka: Sara Nikolić
Izvor: wikipedia.org
