Kao neko ko je otišao sa ovih prostora tek punoletan i prošao razne testove koje život postavlja, sa ciljem da postane uspešan, danas nam iz perspektive jednog od najboljih studenata u Nemačkoj govori o tome kakvi su bili njegovi počeci, o organizaciji fakulteta i učenja u Nemačkoj, šta je Nemački kutak, kako je biti pobednik Venture Campusa i biti zaposlen u najvećoj softverskoj kući “SAP”.

1. Kako si došao na ideju da upišeš Karlsruhe University of Applied Sciences?

Gledao sam ponuđene liste smerova i svoja interesovanja i trudio se da nađem neki balans između onog što me zanima i što je traženo. Ispostavilo se da su Informacioni sistemi zapravo to što sam tražio. U velikoj meri mi je pomogla moja profesorka nemačkog u školi jezika sa svojim savetima. U konsultacijama sa njom, otkrio sam taj smer koji objedinjuje privredu i IT. Pored toga, gledao sam i rangiranje univerziteta po smeru koje Nemci rade svake godine i s obzirom na moj smer, u pitanju je univerzitet koji je prvi u Nemačkoj. Imajući u vidu sve ove informacije, odlučio sam se da konkurišem i primili su me.

2. Navedi ukratko svoj razvojni put u srednjoj školi.

Nisam nešto bio aktivan u gimnaziji, nisam bio zainteresovan tada za nastavu, više za sport. Nešto sam pratio psihologiju, filozofiju, a radio sam matematiku, za šta je zaslužna moja razredna koja je odlično držala časove i mnogo nas je naučila, što je meni kasnije predstavljalo odskočnu dasku na fakultetu. Već nakon prvog semestra krenuo sam da radim na fakultetu i da držim vežbe i pregledam domaće i  aktivnosti, slične kolokvijumima kod nas. Za mene je isto bilo iznenađenje da sam nakon srednje krenuo da se interesujem za učenje i da stvarno sedim i grejem stolicu dok nešto ne savladam.

Learning rooms u Manhajmu

3. Pretpostavljam da si bio dobar student, pa možeš li opisati koliko je odricanja potrebno?

Nisam na to gledao kao na odricanje, već kao investiciju u sebe. U Nemačkoj je drugačije okruženje dosta, ljudi se uglavnom organizuju tako da se uči u grupama i nekako smo svi mnogo rasterećeniji i taj napor mnogo lakše preguramo zajedno. Na kraju dana onda ne budem toliko psihički umoran. Jednostavno se organizujem tako da u stanu odmaram, družim se, radim neke druge stvari, a na fakultetu sa svojim timom učim u čitaonici ili u learning centru, odnosno u learning rooms. Problem je jedino ukoliko imate tim koji ne može da se fokusira, pa se sve na kraju svede na druženje i dokolicu. Ali je u principu učenje u grupama dobar sistem, a kada učite sami imate i privatne prostorije, a uz to su su čitaonice i learning rooms otvorene 24 časa, tako da ljudi koji su više naklonjeniji učenju noću mogu to da rade jednako kao i danju. Čitaonice su otvorene non-stop, osim za Božić, što je veoma povoljno za samoorganizaciju.

4. Navedi u čemu si posebno aktivan na fakultetu i van njega.

U poslednje vreme dosta putujem, kako preko fakulteta tako i u svojoj oranizaciji. Sada sam pokrenuo jedan projekat, jedna stranica, gde je ideja da svim budućim studentima pružim informacije o studiranju, poslu i životu u Nemačkoj. Pored studenata ima dosta materijala i za ljude koji traže visoko kvalifikovane poslove  u Nemačkoj. Na projektu ću uključiti i svoje prijatelje i goste iz cele biše Jugoslavije, koji će isto napisati po koji tekst. Tako da ko god je zainteresovan u tom nekom pravcu i zanimaju ga aktuelnosti iz Nemačke, može da se informiše preko našeg sajta Nemački kutak ili preko Fejsbuk, odnosno Twitter stranice. Takođe, na sajtu će izlaziti i aktuelni konkursi za (studentski) posao u Nemačkoj, tako da će biti dosta praktičnih stvari. Nadam da će ljudima biti od koristi.

5. Kako izgleda studiranje na prestižnim univerzitetima koje si završio i kakav je odnos student-profesor, gradivo-ispitivanje i teorija-praksa?

Na mom tipu univerziteta je fokus dosta na suštini gradiva, teorija koju bi trebalo da primeniš u praksi, da li kroz projekte ili neki drugi vid praktičnog rada. Meni lično je dosta koristilo, jer sam sve to odlično primenio u radu u firmi. Tako da je dosta zastupljeno u Nemačkoj learning by doing, umesto učenja napamet – radi se funkcionalno. Za razliku od Amerike i Australije gde sam isto bio na studijama, u Nemačkoj je najpraktičnija nastava. To se vidi i na ispitima, dok se ovamo traži pisanje eseja kao odgovor na pitanje, u Nemačkoj je nekako prevashodno cilj da sa što manje reči kaže što više.

6. Kako je organizovan predmet biznis plan na tvom fakultetu?

Prvi put sam pisao biznis plan na osnovim studijama za predmet Uvod u Poslovnu adminstraciju i imali smo primer biznis plana kao osnovu i konsultovanje sa profesorom uz pomoć kojih smo sastavili biznis plan i to je bio neki uvod. Na masteru u Berlinu gde sam sada, koji je centar za startup-ove u Nemačkoj, a od skoro i definitivno i u Evropi, pošto je preuzeo primat od Londona, imao sam više predavanja na tu temu. Učestvovao sam na Venture Campus-u, gde svake nedelje pokrivamo delove biznis plana i svake nedelje dolazi stručnjak iz određene oblasti koju radimo i prenosi nam svoje teorijsko i praktično znanje. Podeljeni smo u timove i svaki tim ima svog biznis konsultanta koji savetuje u izradi biznis plana. Ti savetnici su ustvari profesionalni startup savetnici iz privrede kojima je u interesu da što bolje savetuju studente, pošto iz tih programa na kraju i nastanu firme sa kojima onda oni posluju. Konkretno, ovaj program je za veoma kratak period uspešno stvorio preko 30 uspešnih startupova, koji sarađuju sa velikim kompanija poput Google-a, BMWa-, Microsoft-a, Zalanda i drugih. Neki od startatapova koji su se izrodili iz programa su se ugasili, neki  jako dobro zarađuju, a neki su imali imali dobre exit-e.

Nagrada za izuzetna dostignuća stranih studenata na nemačkim univerzitetima

Na kraju izrade, svaki tim prezentuje svoj biznis plana pred potencijalnim investitorima koje čine poslovni anđeli, državni i privatni fondovi i slični. Tako da tu može da bude i preko 10 različitih investitora koji zajedno sa profesorima ocenjuju vaše projekte i ako je plan dovoljno ozbiljan možete uspostaviti saradnju sa njima. Mi smo pobedili na tom takmičenju sa našom idejom, pa moram da se pohvalim.

7. S obzirom na to da si imao privilegiju da budeš na praksi, a kasnije i working student SAP-a, najveće softverske kuće za korporativne softvere, šta je ono što si usvojio i naučio u tako velikom sistemu?

Pa, imao sam prilike da vidim kako izgleda jedna svetska korporacija iznutra, upoznao sam pregršt sjajnih ljudi koji su motivisani inovacijama i kvalitetom. Naučio sam work flow, odnosno organizaciju rada i dosta od aktuelnih tehnologija kojima se bave. Working student je zvanje potpuno normalno za studenta u Nemačkoj, posebna vrsta ugovora po kojima se studenti obavezuju da rade 20 h nedeljno za firmu po nekoj simboličnoj satnici, od 9-19 e zavisi koliko se dogovorite. Ne kuvaš kafu, nego radiš svoje poslovne zadatke i očekuje se velika odgovornost. To je ujedno za firmu neka vrsta probnog perioda, jer imaju dovoljno vremena da te upoznaju i da vide da li si podoban za full time posao u njihovoj firmi, kada završiš sa studijama. Kod njih sam pisao diplomski rad za završetak osnovnih studija, a sada ću i za master, tako da se vraćam u firmu. Nemci inače imaju priliku da pišu diplomski rad kako na univerzitetu, tako i u firmi. U firmi je taj posao plaćen, a na univerzitetu se uglavnom ne plaća, mada može da se nađe i sa platom.

Branka Čvorović