Intervju sa Aleksandrom Đoković | Muzika je način života

, RAZNO

U jednom malom gradu u Srbiji, zvanom Smederevo, živele su 3 sestre. Priroda im je dala lepotu, pamet i glasove slavuja, svakoj na svoj način. Ivana, najstarija sestra, postade operska pevačica i sada živi u Austriji. Najmlađa sestra Nevena, sebe pronađe (poput Ivane) u arijama ali zasad u Beogradu.

Srednja sestra, Aleksandra, je svoj glas ljubomorno čuvala za mjuzikle i svetla Brodveja. 

Da je život bajka, Aleksandrina priča bi počela ovako. Međutim, vratićemo se u realnost i ispričati daleko više od toga.

Ovo je priča o Aleksandri Đoković, muzičkoj zvezdi u usponu sa diplomom Ekonomskog fakulteta.

Rekli su o njoj …

1) POČELA JE OD DETINJSTVA

Takmičenja. Mnoga. Na kojima je svaki put pobedila. Neka od njih su “Deca pevaju hitove” u Smederevu ( 8. razred  osnovne škole) i “Frankofonija” u Beogradu 2 godine uzastopno. Sa 14 godina je već bila vešta u nastupima. Dešavanja su uvek bila brojna, nije navikla da sedi u mestu.

To se nije promenilo ni kada se preselila radi studija u Beograd sa 19 godina.

Aleksandra znala je da će se baviti muzikom. U osnovnoj školi je bila vukovac, odličan đak prirodnog smera gimnazije u Smeredevu, i diplomac je Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Muzika – prirodan smer gimnazije – ekonomija.

Najzanimljivije su priče koje imaju najviše obrta.

2) DOLAZAK U BEOGRAD

Velika podrška joj je oduvek bila profesorka solo pevanja, Dragana Tasić, sa kojom radi već 10 godina.

Sa 19 godina i 2 meseca nakon preseljenja u Beograd dobila je ulogu u Atelje 212 u mjuziklu “Kosa” (moderna adaptacija američkog brodvejskog mjuzikla Hair iz 1969. godine). Preko 1000 kandidata se pojavilo na audiciji, ali je samo 10-ak prošlo. Među njima i Aleksandra kao najmlađa.

1000-10-1

3) EKONOMSKI FAKULTET I ATELJE 212

Atelje 212 je postao životna škola. Bila je oduševljena i prestrašena što se nalazi među zvezdama koje je poznavala samo sa druge strane TV ekrana. Njen talenat, ljupkost, činjenica da je najmlađa među ekipom sa svojih 19 godina, je uticala da osvoji naklonost glumaca sa kojima je igrala (spisak glumačke postave ovde), od kojih su brojni oblikovali njen dalji razvoj.

Do tada, nije imala nikakvo iskustvo u glumi.

Probe su trajale od 11 časova ujutru do 12 uveče, kroz ceo ispitni rok. Danju pozorište, noću spremanje ispita. Živela je dupli život, dva dela naizgled bez dodirne tačke. U trećoj godini bira modul Menadžment, na kom joj je profesorka Mirjana Petković bila velika podrška. Za fakultet je napisala tekst na poznate muzičke hitove kojim je predstavila svaki od modula u okviru mjuzikla pod nazivom “Zbog čega ja studiram ekonomiju”, održanog na svečanosti fakulteta.

Sada, shvata da je ipak imala sklonosti ka ekonomiji. Kao srednjoškolac je organizovala preko 10 humanitartnih koncerata.

Želela je inicijalno da stvori priliku za pevanje. Usput je shvatila da joj je jedna od najdražih uspomena to što je pomogla da se prikupi novac za dečka koji je poslat u Marsej na lečenje cerebralne paralize.

Smatra da joj je fakultet dao širinu koju itekako može da primeni u umetnosti i u životu. Aleksandra je sama svoj menadžer. Sama zakazuje i organizuje svoje nastupe. Kao prednosti navodi kontrolu, usmeravanje svoju karijere i budućnosti, ali kao manu navodi preopterećenost zbog obavljanja oba posla – umetničkig i menadžerskog.

4) 2016. GODINA

Zbog nastupa u mjuziklu Kosa, njen talenat je zapazila Gorica Popović i od tada nastupa u predstavi “Brod plovi za Beograd”. Predstava se izvodi samo 4 -5 godišnje oko Nove godine sa prepunjenim kapacitetima, a Aleksandra je deo njene postavke već 8 godina.

U oktobru je organizovala Smederevsku pesničku jesen (u čijoj je organizaciji od 2009-te godine),a tokom 2016. godine Aleksandra nastupa po Evropi: mart u Grčkoj, maj u Rumuniji, jul u Italiji a decembar u Lisabonu.

U aprilu 2016. godine je nastupala u grčkom “X factor”-u, oduševivši žiri iako nije znala jezik. I grčke i srpske novine su pisale o njenom nastupu.

Naročito je ponosna na veliki koncert u Etnografskom muzeju koji je bio omaž Jadranki Stojaković. Koncert su ispratili i dekan Ekonomskog fakulteta, Branislav Boričić i profesorka Mirjana Petković.

Trenutno je u Grčkoj. U januaru joj je Akis Melis dao ponudu koju je prihvatila, i trenutno snima svoj prvi CD. Aleksandra piše tekst I muziku a Akis aranžira i producira.

Nedavno je objavila svoj prvi singl London Blues u saradnji sa srpskim gitaristom Dušanom Bezuha.

Planira London i Pariz kao dalje destinacije. Jednina mediteranska zemlja u kojoj (još) nije nastupila je Španija.

5) ZAŠTO JE NIJE ZAVELA INSTANT SLAVA I POHLEPA?

Nikad svoje nastupe nije mogla da zamisli u klubovima ili restoranima. Pesma je prozor u emocije pevača. Nije tu da bi bila pozadina dok zveče viljuške, ili kao priprema za noć u gradu. Muzika zaslužuje više. Pripada pozorištu, koncertnim dvoranama gde se dolazi da bi se u njoj uživalo.

Muzika zaslužuje nepodeljenu pažnju. Najdivniji osećaj je kada izvođač oseti da publika preživljava istu emociju. Da bi se stiglo do tog nivoa i takvih slušalaca, neophodno je mnogo ljubavi i nege. To je muzika koju želi da stvara.

 “Sve ostalo je industrija, a ja se u industriju ne razumem.”

Ne peva muziku lakih nota. Tanka je linija između publike i nje. Mora da oseti emociju dovoljno da je prenese, ali da joj se ne prepusti jer neće moći da iznese pesmu.

6) NJEN MUZIČKI IZBOR I IDEALAN NASTUP

Za muziku koju želi da stvara bi rekla da je između popa, džeza i mjuzikla sa starijim prizvukom, uz elemente bluza I latino muzike. Klasična muzika je soundtrack njenog života.

Uzori su joj Aretha Franklin, Freddie Mercury, Ella Fitzgerald, Barbara Streisand, Lara Fabian, i Shirley Bassey.

Za nastup Shirley Bassey kaže da je to muzički monolog u koncertnoj dvorani koji svi slušaju kao hipnotisani I da je to nešto čemu teži.

San joj je da nastupi u Carnegie Hall-u, makar otpevala “Over the rainbow”, ali sa znanjem da je neko došao da čuje i razume celu emociju, priču koja stoji iza baš njene interpretacije.

Miljana Nikodijević