Ninin kutak |Tamo gde sreća počinje

, RAZNO

Da li ste primetili koliko danas svi mnogo kukaju? Da li ste primetili kako svima smeta kakvo je vreme, kakvi su ljudi? Uf, a tek sto ih žuljaju nove cipele koje su kupili od nedovoljno velike plate. Kako je život samo težak, kako je sve to tako crno. Koliko je samo težak ovaj moj fakultet, mnogo teži od drugih. Ne mogu da učim, ne zato što neću, nego zato što ima mnogo i teško je i ja ne mogu i mnogo zahtevaju. Jao, jadni mi ovako jadni.

nina2 (2)
Dosta! Dosta je bilo. Želim da vam kažem da sam ja srećna. Jesam, iskreno sam srećna. Srećna sam sada. Ne u prošlosti. Ne u budućnosti. Srećna sam sada. Ne čekam ništa, ništa me ne čeka. Ne puštam vreme da samo prođe radi reda, koristim ga. Svaku sekundu svakog dana sam iskoristila na najbolji mogući način i proizvela sreću u svom životu. Ne tražite sreću od drugih jer da oni znaju, oni bi je do sad kod sebe stvorili. Sklonite se od onog što vam ne prija, pa makar to bili vaši najbolji prijatelji. Mada, da budemo iskreni, to vam nisu najbolji prijatelji ako vas čine negativnim. Vreme nije krivo za vašu neraspoloženost. Krivi ste vi jer ste se pretvorili u namrgođene namćore kojima ništa ne valja. Ne valja vam sunce, a ni oblak. Ne valja vam prijatelj, a ni neprijatelj. Kolač nije dovoljno sladak, a supa dovoljno slana. Sve vam je gorko. Gorki ste sami i nesposobni da uvidite lepote oko vas. Jer ovo je Srbija i ništa ne valja.

nina2 (1)

Samo da vas podsetim, ja sam SREĆNA u toj nesrećnoj Srbiji. Smejem se. Svaki dan se smejem. Ponekad se uplašim da ću isprazniti rezervoar smeha. I ne, ne patim što nemam Ajfon, što nisam nigde otputovala ove godine, što nije uspelo ono što sam mislila da hoće, što me poprskao auto. Radujem se što imam dobre drugare, što imam mogućnost da studiram, što sam pregurala mnogo toga i nisam poludela. Barem se nadam da nisam. Mada, možda jesam jer kako biste vi rekli:”Ovo je Srbija”, a ja sam srećna.
Ćao, ja sam srećna, a ime mi je Nina.

Nina Dekić