Kakav je zapravo bio položaj žena u antičkoj Grčkoj?

, KULTURA

Položaji muškarca i žene u društvu su se uvek razlikovali, imali različita zanimanja, poslove, obaveza. Ono što je svima nama poznato jeste da je muškarac oduvek smatram boljim i vrednijim, pa samim tim je i bio glava porodice, čuvar porodičnog nasleđa. Međutim kada kažem oduvek, da li to zaista tako?

Postoje različiti mitovi i priče o prvobitnoj dominaciji žena, gde su žene bile poštovane i po kojima se računalo srodstvo – matrijarhat. Žena, tj. majka je bila jedini sigurni roditelj, ali vremenom je došlo do usložnjavanja društva, društvenih potreba i navika. Došlo je do nastanka privatne svojine i nove podele rada, pa da bi se svojina održala bilo je potrebno potomstvo koje bi se postiglo ‘’prisvajanjem’’ ženskog tela. Iako je i dalje upitno da li matrijarhat ikada postojao, ovaj događaj se uzima kao prekretnica i nastanak patrijarhata, gde su glavnu ulogu počeli da preuzimaju muškarci. Tako je bilo do savremenog doba, gde su žene konačno našle način kako da uspostave ravnotežu u društvu. Ali hajde da se vratimo na antiku i antički svet, da vidimo kako je sve to tamo izgledalo.

Pošto je antička Grčka tada uključivala veliki broj gradova polisa, skoncetrisaćemo se na dva najvažnija i u istoriji najpoznatija- Atinu i Spartu.

U antičkoj Grčkoj nisu svi stanovnici bili podjednako vredni, slobodni, jednaki tj.nisu svi imali politička prava. Određena skupina ljudi nije mogla da izlazi na agoru i da glasa, da bude član eklezije, tj.tadašnje Narodne skupštine. U tu skupinu ubrajala su se deca ,robovi i žene – odnosno samo punoletni muškarci, rođeni Grci su mogli glasati i odlučivati o ukupnom životu svih. Kako je postojala razlika između skupina ljudi, tako se i razlikovao položaj žena kada se posmatraju Atina i Sparta.

Nisu pronađeni antički spisi ili dnevnici koje su napisale grčke žene. Nema ništa što bi pomoglo naučnicima ili studentima da odrede šta su tipične žene u antičkoj Grčkoj osećale o životu. Ne postoji nijedan mogući način da saznamo kako su se one osećale. Ne može se pročitati ništa o njihovom mišljenju o ropstvu, deci, braku ili domaćim aktivnostima.

Položaj žena u Atini se zapravo nije previše razlikovao od ropskog. Muškarci Atinjani su smatrali da su životi žena po prirodi ispod njihovih i samim tim i manje važni. Žene su tokom celog života imale svoje ‘’gospodare’’ – prvo je to bio njihov otac, kao glava porodice, a kasnije bi ulogu gospodara preuzeo njihov suprug. One su jednostavno bilo samo sredstvo, sredstvo koje je služilo produžetku vrste. Sve vreme je morala provoditi u kući, a napolje je izlazila samo za vreme nekih velikih svečanosti ili verskih obreda. Jedine žene kojima je bilo dozvoljeno da izlaze napolje su bile robinje i siromašne žene kako bi završile svoje dužnosti.

Ono što je ovde interesantno jeste to što se ovde može jedan paradoks. Naime, Atina je smatra centrom demokratskog društva, koji je podrazumevao jednakost svih i pravo svih da učestvuju, da biraju i da budu birani – žene baš to nisu imale, bile su podređene, bile su isključene. Da li je Atina zapravo bila demokratska koliko se smatra?

Što se tiče Sparte, žene su bile u nešto drugačijem i svakako boljem položaju u odnosu na atinske žene. Žene su bile liberalnije. Iako je njihov osnovni zadatak bio da rađaju decu i ostave potomstvo, kao i u Atini, to je u Sparti imalo veliku vrednost. Žena u Sparti je imala pravo da se obrazuje. Međutim, ni Spartanka, kao ni žene ostalih polisa nisu imale pravo učešća u javnom životu niti su imale pravo glasa. Za idealnu ženu u Grčkoj smatrala se ona koja ne čuje i koja što manje vidi.

 „Od svih živih i misaonih bića, mi žene smo najnesretnija vrsta. Muškarac, naprotiv, kada mu dosadi biti u kući s porodicom, izađe van te u društvu s prijateljem zaboravi na dosadu. Za razliku od njega, mi moramo uvek gledati jednu te istu osobu. Govore da mi u kući živimo život bez opasnosti, dok se oni bore kopljima, ali to je pogrešno razmišljanje. Ja bih radije učestvovala u tri bitke nego jednom rodila.”

Foto izvor: grckikutak.com







Autor: Anđela Davić
Izvor naslovne fotografije: shtreber.com