Digitalna transformacija počinje od željene promene u ponašanju pojedinca ili tima – intervju sa Milenom Milićević (prvi deo)

Milena Milićević je konsultant za razvoj poslovanja i digitalnu transformaciju koja kompanijama pomaže da uz pravilno i pametno korišćenje tehnologije ostvare kvalitetne rezultate i postignu uspeh u globalnom okruženju. Osnivač je INAT centra čiji je centralni događaj INAT Summit – konferencija koja se bavi temama iz oblasti programiranja, razvoja proizvoda i psihologije uspeha. Poseduje veliko iskustvo u radu sa mladima kojima pomaže kako da bolje razumeju poslovno okruženje i rade na sebi kontinuirano deleći znanje koje stiču u procesu usavršavanja.

YN: Sve češće imamo priliku da čujemo termin ,,digitalna transformacija” i to koliki je zapravo njen značaj u današnjem dinamičnom poslovnom okruženju. Kao konsultantkinja za digitalnu transformaciju možeš li nam opisati šta tvoj posao podrazumeva i koji se ciljevi ispunjavaju kada kompanija uđe u proces digitalne transformacije – šta one time žele da reše?

Milena: Moj posao podrazumeva da sarađujem sa rukovodstvom i timovima u organizaciji jer su prepoznali potrebu da nešto promene u poslovanju. Obraćaju mi se zato što su uvideli da nije dovoljno da samo uvedu određenu tehnologiju pa da ostvare poslovne ciljeve. Najpre je potrebno da definišemo koje rezultate hoće da postignu, kao i kako njihova organizacija treba da se transformiše. 

Konsultantski rad može trajati nekoliko sedmica, ali i meseci, što zavisi od složenosti problema koji rešavamo. Zapravo, od vremena pandemije pa nadalje digitalna transformacija će postati višegodišnji proces jer će globalizacija i tehnologija nastaviti da utiču na tržišta i čitave industrije.

U svom poslu sa menadžerima različitih timova sagledavam njihovu kompaniju i delatnost iz više uglova: bavimo se njihovim proizvodima i uslugama, korisničkim putovanjem i kreiranjem vrednosti za kupce, poslovnim modelima, poslovnim procesima, a takođe razvojem ljudi i da li kultura u kompaniji podstiče inovacije i učenje. Tokom svakog od tih modula dolazimo do uvida šta da kompanija promeni, ukine ili poveća. Koristimo različite alate na radionicama sa timom, ali i pojedinačne razgovore, upitnike i internu dokumentaciju.  

Vremenom postavljamo prioritete, željene ishode i vremenske rokove, a takođe određujemo osobe u timovima koje će se baviti promenama i digitalnom transformacijom. Na osnovu sistematičnog izveštaja pripremam i specifikaciju za određeno tehnološko rešenje ili više njih koje će firmi pomoći da dostigne ciljeve oko kojih smo se dogovorili.

Moj prvi zadatak nije da pomognem kompaniji da recimo uvede CRM rešenje zbog koga će prodajni i marketinški timovi povećati profit i bolje razumeti kupce. To je tek peti korak u našem radu. Pre toga ja treba da saznam kakav je profil njihovog idealnog kupca; kako se situacija u prodajnom timu i na tržištu promenila u poslednjih godinu dana zbog pandemije; šta treba da optimizuju, a koje kanale prodaje da uvedu jer trenutni podaci o kupcima pokazuju određene zakonitosti… Da istaknem još jednom, specifikacija za tehnološko rešenje ide tek na kraju. 

YN: Kako se razvijao tvoj karijerni put i kako si se opredelila za konsultantski posao kojim se danas baviš – šta te je najviše inspirisalo i kako si prepoznala nakon studija da je baš to oblast koja te najviše zanima i u kojoj želiš da se usavršavaš?

Milena: Sticajem okolnosti konsultantski posao je kao karijerni izbor došao u moj život kasnije. Ipak, tokom drugih master studija u Velikoj Britaniji (2011/2012. godine) spoznala sam da me zanima menadžment konsalting.

Čini mi se da su me poslovi koje sam obavljala između 2013-2018. godine, ali i volontiranje tokom studija (2008-2013. godine) pripremali za samostalni konsultantski posao. Radila sam poslove koji uključuju komunikaciju sa klijentima i stejkholderima iz različitih industrija i država, predavala sam na fakultetu u Beogradu i pripremala mlade ljude za poslove budućnosti, pisala sam stručne tekstove o IT trendovima, istraživala sam tržište u oblastima IT-a i brendiranja destinacija, organizovala sam događaje i radionice.

Tako da mi danas u mom poslu konsultanta koriste sve veštine koje sam brusila na prethodnim poslovima: sposobnost da prenesem znanje, sposobnost da aktivno slušam i pomognem sagovornicima da spoznaju rešenje bez mog uticaja, efikasno pisanje izveštaja na našem i stranim jezicima, analitičnost, odlučnost da rešimo ključan problem i da se uspostavi kultura učenja, kao i nesebičnost u deljenju resursa i kontakata.

YN: Šta su najveći izazovi koje je neophodno prevazići prilikom realizovanja digitalne transformacije i koliko su kompanije spremne da se u potpunosti posvete i prilagode onome što ona sa sobom nosi?

Milena: Ukratko, ključni izazovi u oblasti digitalne transformacije jesu: koliko je kompanija spremna da uči o toj oblasti; određivanje ljudi u timu koji će se baviti digitalnom transformacijom kao nosioci promena, ali i da se znanje proširi na čitavu organizaciju; pronalaženje vremena uz redovne aktivnosti da se digitalna transformacija sprovede; postavljanje prioriteta kako će taj proces izgledati i istrajnost da se dogovor realizuje. Konsultant može pomoći u svim ovim pitanjima jer deljenjem znanja i postavljanjem ciljeva jača interne kapacitete u kompaniji.

Nakon rada sa više od 30 kompanija u procesu digitalne transformacije primećujem da kada se kompanije potpuno posvete i poštuju definisane korake u našem radu, dolazimo do rezultata. Napominjem im da imaju potpunu podršku u procesu i da digitalnu transformaciju treba da posmatramo kao bilo koju željenu promenu u ponašanju pojedinca ili tima. Ima uspona i padova, ali nas istrajnost dovodi do cilja.

Ako vas zanima da saznate više o temi digitalne transformacije, detaljnije sam pisala o izazovima u specijalnom izdanju Internet ogledala. Možete pročitati uvide moje malenkosti i kolega iz vodećih IT kompanija koje posluju u Srbiji.

Pročitajte i: Umetnost analize podataka – intervju sa Ljubicom Vukčević (head of Data Analytics and Insights), Direct Media

YN: Na koje sve načine proces digitalne transformacije može da unapredi poslovanje i pomogne donosiocima odluka da organizuju i strukturiraju sve podatke na bazi kojih zatim i donose relevantne odluke?

Milena: Sa firmama koristim alate tako da unapredimo poslovanje u sledećim oblastima: poslovni modeli, procesi, razumevanje potreba korisnika, analiza postojećih proizvoda i usluga, kao i razvoj novih, a naposletku razvoj zaposlenih i organizacione kulture.

U zavisnosti od poslovnih ciljeva, odnosno oblasti kojom se bavimo, kompanija će se odlučiti za tehnološko rešenje. To može biti CRM, ERP, neki alat iz HR-techa, ali i potpuno novo rešenje po meri koje ,,gađa” neku novu tržišnu nišu i klijente ili im pomaže u novom poslovnom modelu i slično.

YN: U kojim industrijama je moguće sprovesti digitalnu transformaciju? Da li postoje neke industrije u kojima ona posebno dolazi do izražaja i čini proces poslovanja kreativnijim?

Milena: Odlično pitanje jer otvara nova gledišta na ovu oblast. 🙂 Imala sam priliku da radim sa različitim industrijama – čak njih 12. Iskustvo mi je pokazalo da je digitalna transformacija prijemčiva za sve industrije i da zapravo od timova zavisi koliko će biti uspešna, ne od specifičnosti industrije.

Otkriću vam tajnu, za mene kao konsultantkinju dalji zadatak u usavršavanju jeste da se specijalizujem za nekoliko industrija kojima u najvećoj meri mogu da pomognem.

Za potrebe ovog razgovora, podsetila sam se jednog istraživanja koje analizira koliko su industrije podložne digitalnoj transformaciji. Podaci su iz 2016/2017. godine ali je tada 65% rukovodilaca iz sektora medija i telekomunikacija smatralo da će digitalna transformacija uticati na njih, dok je u sektoru javne uprave i proizvodnje isto smatralo 18% odnosno 23% rukovodilaca.

YN: U kojoj meri digitalna transformacija utiče na organizacionu strukturu kompanije u kojoj se ovaj proces sprovodi?

Milena: Do sada nisam radila na digitalnoj transformaciji samih organizacionih procesa (na primer što se tiče digitalizacije zapošljavanja ili učenja zaposlenih), pa nisam videla velika menjanja u hijerarhiji i organizacionoj strukturi. Na primer, ukoliko bi klijent tražio da pripremimo i snimimo obuke za zaposlene gde će se pratiti uloženo vreme i nagrađivati zaposleni koji uče, to bi svakako bila digitalna transformacija koja utiče na organizacionu strukturu dugoročno: neki ljudi će se neminovno istaknuti kao lideri željni znanja i možda će napredovati zbog toga.

Sa druge strane, kada radimo digitalnu transformaciju za poslovne modele ili za proizvode i usluge, može doći do promena u organizacionoj strukturi u kompaniji. Naime, određeni pojedinci će biti zaduženi za uvođenje IT rešenja, edukaciju drugih ljudi, i mobilisanje pojedinaca iz drugih timova ako je potrebno.  

Ukratko: organizaciona struktura u kompaniji ne ostaje identična onoj pre nego što je počela digitalna transformacija. Ipak, koliko će promene u samoj organizaciji biti velike zavisi od toga šta ljudi treba da sprovedu i u kojoj meri se širi kultura inovacija i liderstva u firmi.

Intervju priredila: Tijana Katić

Foto-izvor: Milena Milićević/privatna arhiva