Prošle nedelje nas je obradovala vest da je završen dugo očekivani specijal naše omiljene serije „Prijatelji”. Neizmerno se radujemo ponovnom okupljanju fantastične šestorke uz koju smo odrasli i uz koju i dan-danas ne prestajemo da se smejemo, iako sam sigurna da znamo svaku epizodu i svaku repliku napamet.

Serija „Prijatelji” se prvi put pojavila na ekranima 22. septembra 1994. godine i ubrzo osvojila srca svih gledalaca širom Amerike, a potom i čitavog sveta. Šest mladih ljudi u ranim dvadesetim u Njujorku, koji se druže, piju kafu, prolaze kroz ljubavne nedoumice, uspone i padove u karijeri, razne tipične porodične probleme i koji se nose sa svojim manama i njihovim prevazilaženjem. Sa svim tim stvarima možemo se poistovetiti i mi, gledaoci. Sigurna sam da za svaku određenu situaciju kroz koju smo prošli postoji i određena epizoda „Prijatelja”, koja govori o tome i koja nam pomože da bolje razumemo i sagledamo dešavanja, oraspoloži nas i vrati nam osmeh na lice.

Nakon 10 sezona, poslednja epizoda „Prijatelja” prikazana je 6. maja 2004. godine. Od tada je snimljeno još nekoliko serija koje imaju sličnu tematiku, a koje su pritom i vremenski više u toku s aktuelnim dešavanjima u svetu.

Međutim, zašto se uprkos svim tim serijama ponovo vraćamo „Prijateljima”?

Ako bih mogla malo detaljnije da opišem osećaj dok gledam ovu seriju, to bi bilo nešto poput onog osećaja kada je kišni dan, a ja ušuškana pod svoje ćebe u toploj sobi, uz kafu i čokoladu. „Prijatelji” su onaj osećaj toplog doma, uteha kada su neki tužni dani, radost kada nam dobro ide u životu, odmor kada prolazimo kroz stresan period. Gledamo naših šest omiljenih likova iznova i iznova, jer nam znači činjenica da nismo jedini koji prolazimo kroz razne nevolje koje se dešavaju u našim dvadesetim i tridesetim, koje se smatraju za najbolje godine kada bi sve to trebalo da nam se desi. Svi pričaju o završavanju fakulteta, pronalaženju posla, ljubavi, venčanju, deci. „Prijatelji” nas uveravaju da je sve u redu s nama čak i kada se neke od tih očekivanih stvari ne dešavaju kako treba i da ne treba da zaboravimo da živimo u tim godinama, da se zabavljamo, volimo, isprobavamo nove stvari i avanture, čak i po cenu toga da možemo pogrešiti ili da nas može boleti, jer i to je nešto kroz šta moramo proći da bismo znali šta želimo. A najvažnije je da nikada kroz to ne prolazimo sami, već da su uz nas ljudi koji nas vole.

Napisaću vam nekoliko stvari koje sam naučila gledajući ovu seriju, kao i gradivo koje ponavljam svaki put kada je ponovo gledam:

1. Preuzimanje rizika se isplati

Ovo je prva stvar s kojom se upoznajemo u seriji. Rejčel upada u Central perk u venčanici i govori ostalima da je pobegla sa svog venčanja zato što ne voli čoveka za kojeg je trebalo da se uda. Bez obzira na to što bi joj taj brak bio siguran i što je ništa ne bi sprečavalo da nastavi život u bogatoj porodici u kojoj ne mora ništa da radi, a zna da će sve dobiti, ona ipak bira da sluša svoje srce i da ostavi taj život za sobom. Nedugo zatim vidimo scenu u kojoj Rejčel seče sve kreditne kartice koje joj je dao otac i zapošljava se kao konobarica u Central perku, gde konačno počinje da se upoznaje s nezavisnim životom i nezavisnim zarađivanjem novca. Ova promena je sigurno bila drastična za Rejčel, ali time što je pobegla od stvari koje ne želi, dobila je prave prijatelje, kao i priliku da na bolji način upozna sebe i ono što bi želela da postane, a što će se kasnije definitivno isplatiti.

2. Nikad nije kasno krenuti ispočetka

Svi znamo da Čendler radi neki posao s unošenjem brojki i statistike, ali baš niko od nas ne zna šta zapravo taj posao predstavlja. To nisu znale ni Rejčel, ni Monika u kvizu kada su izgubile opkladu za svoj stan, a iskreno da vam kažem, to ne znam ni ja dan-danas nakon što sam pogledala seriju sigurno 20 puta.

Možda je to baš i bila namera scenarista, zato što, iako se ne sećam koji je to tačno posao Čendler radio ranije, znam kakav posao je dobio kasnije.

Nakon što je proveo kratko vreme putujući četiri dana nedeljno u Tulsu na posao (što se ne bi desilo da nije zaspao na važnom sastanku na kome je dobio premeštaj) za Božić, kada je trebalo da ostane da radi, on je rešio da pusti sve radnike da idu svojim porodicama, a on se vratio u Njujork da bude s Monikom i ostalima. Čendler je odlučio da dâ otkaz na poslu koji se činio kao bezizlazan, po cenu da jedno vreme neće nigde raditi dok ne bude našao neki drugi karijerni smer koji bi ga interesovao.

Nedugo zatim odlučuje se za advertajzing (tj. marketing) i prijavljuje se na praksu u jednoj firmi, gde se pojavljuje kao najstariji praktikant. Čendler je svojim praktikantskim zadatkom smišljanja reklame oduševio zaposlene. Umesto posla asistenta, za koji su primljeni praktikanti, Čendleru je odmah ponuđena pozicija junior kopirajtera u firmi.

Ovo mi je možda i nešto najznačajnije, s obzirom na to da sam nakon završenog fakulteta počela da se usmeravam na drugi karijerni put. Dosta me ohrabruje činjenica da zaista nikada nije kasno da se preusmerim i počnem da se bavim nečim u čemu zaista uživam.

3. Možeš biti majka bez obzira na način na koji si dobila dete

Kroz seriju smo imali priliku da vidimo Fibi, Rejčel i Moniku kako postaju majke. Međutim, nijedna trudnoća nije prikazana u konvencionalnim okolnostima – da budeš u braku i da na prirodan način rodiš dete.

Fibi je iznela surogat trudnoću i rodila troje dece svom bratu i njegovoj ženi. Svojim sestrićima postala je tetka kakvu samo mogu poželeti. Pred kraj trudnoće mogli smo da vidimo i momente gde žali što ne odlazi sa tom decom kući, da ih čuva, mazi i voli. Mislim da sam se do sada svaki put rasplakala kada Fibi, nakon što se porodila, priča sa sve tri bebe dok ih drži u naručju i oprašta se od njih.

Rejčel je slučajno ostala u drugom stanju s Rosom nakon što su proveli noć zajedno. Iako su davno bili u vezi, u tom trenutku njihova provedena noć trebalo je da bude nešto što se desilo samo jednom i nešto što niko nije trebalo da sazna. Međutim, život piše čudne romane. Iako je Rejčel dala Rosu izbor da, ako ne želi, ne mora da se bavi odgajanjem deteta, on je odlučio da će biti tu i za nju i za bebu, a na kraju je počeo da insistira i na braku, da bi dete raslo u porodici venčanih roditelja. Međutim, Rejčel nije htela da se udaje za Rosa, kako kaže, samo zato što će dobiti dete. U seriji je odlično odrađen spektar problema koji donosi zajedničko starateljstvo o detetu u vanbračnoj zajednici i van romantične veze.

Monikin slučaj nas je sve zaboleo. Od početka serije prikazana je njena ogromna želja da ima decu. Kada su Čendler i Monika odlučili da je vreme da pokušaju da imaju dete, videli smo šta sve planiranje dece podrazumeva – konstantno proveravanje temperature, plodnih dana i ovulacije, razne knjige, sve dok na kraju nisu otišli da urade test plodnosti, na kojem se ispostavilo da oboje imaju problem i da su veoma male šanse da će ikada moći da dobiju dete. Među izborima za druge načine na kojima se mogu ostvariti kao roditelji, izabrali su da usvoje dete. Izabrala ih je jedna devojka koja želi da dâ svoje dete na usvajanje, a u poslednjoj epizodi ih vidimo kako su, umesto jednog deteta, dobili blizance – dečaka i devojčicu. Ova priča nam govori da dete ne mora biti biološki tvoje da bi mogao/la da mu pružiš bezuslovnu ljubav i brigu.

4. Ne postoji nesebično dobro delo

Sećate li se one epizode kada je Fibi nakon razgovora s Džoijem, u kojem joj govori da ne postoji nesebično dobro delo, odlazi i čini razna dobra dela, kao što je i dozvoljavanje osi da je ubode, da bi dokazala da je skroz suprotno? Jedan od najsmešnijih momenata je i taj kada Fibi zove Džoija, koji je u tom trenutku na TV-u u emisiji gde se svakim pozivom prikuplja novac koji ide u humanitarne svrhe. Fibi ga zove da mu kaže da će donirati veliku sumu novca, zbog čega Džoi dobija svojih pet minuta u centru pažnje. Fibi je srećna što je njen poziv doveo do toga da Džoi bude na TV-u i kaže u radosti ovo me je učinilo da se osećam jako dobro, nakon čega je zaćutala jer je shvatila da je ipak Džoi u pravu.

Istina je da ne postoji nesebično dobro delo, zato što kada činimo dobra i humanitarna dela, to nas čini da se osećamo dobro. Na kraju dajemo nešto svoje da pomognemo drugima. Stoga to uopšte nije loša stvar. Bilo da je humanitarno delo koje činimo da svi vide ili u tajnosti, to se sve računa u pomaganje drugima, a toga nikad ne manjka, dokle god nešto radimo povodom toga.

5. Ono što nam se čini kao bezizlazna situacija, zapravo može da nam bude odskočna daska

Nakon konobarisanja u Central perku i kuvanja kafe i sortiranja ofingera u nekoj drugoj modnoj firmi, Rejčel dobija ponudu da se zaposli u Blumingdejlu, gde konačno dolazi njen prvi pravi kontakt s modnim svetom. Nedugo zatim zapošljava se i u Ralf Lorenu, a pred kraj serije dobija ponudu da radi u Parizu.

Džoi nakon godina glume u pozorištu i dublera u filmovima i serijama dobija jednu od glavnih uloga u jednoj od najpoznatijih američkih sapunica „Dani naših života” (Days of our lives).

Monika nakon gubitka posla i kratkog vremena keteringa postaje šef kuhinje u jednom od najskupljih restorana na Menhetnu.

Nekad mislimo da smo zaglavljeni u poslovima koji ne donose rezultate, a ni ne vidimo da nam je prilika za let ka zvezdama upravo pred očima. Samo ne treba odustajati.

6. Zaljubiti se u najboljeg prijatelja je najlepša stvar na svetu i nekad najneočekivanije ljubavi budu baš one koje su najbolje

Monika i Čendler – dovoljno je rečeno.

7. Koliko god nam život priređuje nevolje, uvek postoji svetlo na kraju tunela

Fibi nam je kroz seriju ispričala svoju tragičnu porodičnu priču o majci koja se ubila i ocu koji ih je napustio, nakon čega je morala da živi na ulici i da prosi. Međutim, u seriji je, uprkos svemu tome, vidimo kao jednog od najpozitivnijih i najluckastijih likova. Čini nam se čudna sa svojim uverenjima i spiritualizmom, ali isto tako nas vodi ka tome da je razumemo i volimo bez obzira na sve.

Čendler, takođe, ima duboke traume od razvoda roditelja, kao i činjenice da mu se otac izjasnio kao transrodna osoba. Sve te traume dovele su do toga da ima problema s poverenjem i da se plaši vezivanja u romantičnim vezama. Međutim, kako serija odmiče, tako vidimo i njega kako se suočava sa strahovima i oslobađa se u vezi sa Monikom. Dopušta sebi da voli i da to pokazuje. Pred venčanje je pozvao oba roditelja da budu uz njega.

Ros nam na početku serije dolazi s onim depresivnim hi i govori kako je Kerol, njegova bivša žena, iznela stvari iz zajedničkog stana. Razlog zašto ga je prva žena napustila jeste što se zaljubila u drugu ženu. U toku serije se, takođe, pojavljuje i Emili, s kojom se Ros veoma brzo venčava, ali na venčanju izgovara Rejčelino ime umesto Emilinog. Razlog za razvod je bio taj što Ros nije želeo da se odrekne i prijateljstva s Rejčel, nakon što mu je Emili tražila da se reši mnogih njegovih stvari. Njegov treći razvod je bio baš s Rejčel, nakon što su se pijani venčali u kapeli Las Vegasa. Tri razvoda su veliki teret koji muči Rosa, ali na kraju i sam počinje da se šali na svoj račun.

8. Prijatelji se vole uprkos njihovim manama

Fibi je previše „nastrana” i spiritualna. Monika voli da kontroliše stvari. Ros uživa da ispravlja gramatičke greške. Rejčel previše voli da ogovara. Čendler se nekad i previše šali. Džoi je veliki ženskaroš. Ali uprkos svim njihovim manama i razlikama, međusobno se razumeju, paze, poštuju i vole. Ono što je važno jeste da ne dozvoljavaju jedni drugima da te mane postanu nešto što će ih dovesti u lošu ili opasnu situaciju i da uvek mogu jedni druge da opomenu kada su na korak do toga.

9. Kakav god problem postojao u vezi, potrebno je samo da se razgovara

Prisustvovali smo potpunom neuspehu veze Rosa i Rejčel. Ljubomora koja nije imala nikakvu osnovu, mogla je da se reši isključivo razgovorom. Takođe, ni u kom slučaju, pa čak ni u vezi, granice ne treba da se prelaze. Ovde smo mogli da vidimo Rosa koji pokazuje minimalno poštovanje za Rejčelin posao, tako što dolazi u njenu kancelariju za njihovu godišnjicu i donosi piknik, dok je ona usred poslovne krize. Prisetimo se i slanja silnih poklona u kancelariju, ne bi li obeležio svoju teritoriju zbog kolege Marka, koji je predmet ljubomore. A onda, na samom kraju, kada Ros zove Rejčel da joj se izvini, dok je i ona imala tu istu nameru, i čuje Marka koji je došao potpuno nepozvan kod nje, odlučuje da prekine slušalicu i da provede noć s devojkom iz fotokopirnice.

Ova situacija nam pokazuje da ego treba ostaviti sa strane kada je u pitanju kompromis i rešavanje problema, ne samo u vezi već i u bilo kakvom odnosu. Nepromišljenost, sebičluk i neslušanje samo kopaju dublje dno moru problema. Ništa od ovoga se ne bi desilo da je Ros imao strpljenja da sedne i priča sa Rejčel, bez potrebe da se oboje takmiče ko je pametniji i ko je više u pravu.

10. Bez obzira na to koliko smo odrasli, nikada ne treba potpuno da utišamo svoje unutrašnje dete

Naprosto, čime god da se bavimo, to radimo za naše unutrašnje dete koje vapi za osećajem sreće, zadovoljstva, slobode i mira. Ros postaje cenjeni paleontolog, Monika šef poznatog restorana, Rejčel radi na visokoj poziciji u znamenitom modnom brendu, Džoi glumi glavnu ulogu u poznatoj sapunici, Čendler je značajna osoba u marketingu, a Fibi radi sjajne masaže. Međutim, bez obzira na sva njihova zanimanja, kada su van poslova i kada su potpuno svoji, ne ustručavaju se da pokažu to.

11. Dopusti ljudima da budu tu za tebe uvek

Život nije lak i uvek ćemo prolaziti kroz teške periode, ali uz prijatelje čitav proces bude mnogo lakši.

12. Kafa je uvek rešenje i nikada nije dosta pice

Ogromna šolja kafe u omiljenom kafiću. Ili takozvani Džoijev specijal – dve pice za svako druženje!

Iako je početkom godine Netfliks odlučio da skine ovu seriju sa svoje platforme, od 15. aprila svih 10 sezona nam je ponovo dostupno na HBO GO. Ja sam jedva dočekala da ponovo započnem gledanje!

Pročitajte i: 10 domaće-stranih serija kojima se vraćamo

Autor: Jovana Filipović

Izvori: collegemagazine.com | cosmopolitan.com | wikipedia.org
Foto izvori: pinterest.com | nbc.com | Warner Bros