INTERVJU: 13 pitanja za momka čiji će vas radovi zadiviti

, CULTURE

Nenad Stojkov, mladi talentovani slikar i svestrani umetnik, u svoje umeće slikanja uveriće vas lako –njegove vešto prikazane živopisne slike i murali, probudiće u vama momentalno divljenje.



Dovoljno je samo da vidite par njegovih murala i već ćete početi da razmišljate o tome šta bi mogao da prenese i na vaš zid.

Svojim potezima svakodnevno ukrasi zidove brojnih kafića, obdaništa, igraonica i dečijih soba, a da ih je mnogo koji na to čekaju svedoči i ovaj razgovor sa njim na koji smo čekali više od mesec dana. Dnevno je i po petnaest sati na terenu, a rezultate svakodnevno viđamo na njegovoj fejsbuk stranici.

Negde između naslikanih Sv. Pantelejmona i Pećke Patrijaršije na platnu, uspeo je da porazgovara sa mnom, a njegovi opširni odgovori govore u prilog tome da, svemu što radi pristupa detaljno.



1. Tvoji murali izazivaju divljenje. Čini se da ne postoji ono što ne bi uspeo da oslikaš. Da li ipak postoji nešto što bi ti predstavljalo poseban izazov?


Zahvalan sam. Istovremeno osećam i zahvalnost i obavezu zbog komplimenta koje sadrži tvoje pitanje. Sa svoje strane smatram da ne postoji prostor koji ne bih uspeo da oslikam i neka mi je slobodno da kažem, ne nedostaje mi smelosti da se okušam pred zadatim kad god se ukaže prilika. Vođen tom mišlju iskreno bih voleo, ako i kada se ukaže prilika da probijem granice tržišta i zašto ne, okušam se na nekom egzotičnom terenu i svim snagama pokušam da univerzalnim jezikom slikarstva, nekom narodu drugog jezika i kulture ispričam priču tradicije moga naroda.


Murali ga najviše ispunjavaju jer su njihove dimenzije i veći izazov.  Tehnika: Akrilik na zidu

Detinjstvo je proveo kod babe i dede u Banatu, pa se iz tih iskustava razvila ljubav prema pticama i petlovima koji su zaštitni znak njegovih slika. Seoski prizori i salaši kojima je bio okružen, sa zadovoljstvom je prenosio na platno.


2. Kroz tvoje slike osećamo i ljubav koju gajiš prema Banatu čije nam lepote prikazuješ kroz seoske prizore. Postoji li još neki predeo Srbije koji bi posebno, a još uvek nisi, voleo da preneseš a platno?

Na prvom mestu, ne znam kako i koliko bih bio kadar da izrazim, odnosno dočaram neki drugi predeo Srbije, budući da sam dobar deo detinjstva proveo u Banatu, upio njegovu lepotu i karakteristike, specifičnosti, običaje. Kada radim bilo koji segment njegovog bogatstva osećam se kao riba u vodi.

3. Koliko se tvoj rad menjao s vremenom, da li si poboljšavao tehnike?

Neprestano sam, čini mi se u procesu traganja za što boljom kombinacijom tehnika. Akrilnim bojama oslikavam manje-više sve, nezavisno od materijala ili podloge na kojima izvodim radove. Od rane mladosti sam u procesu istraživanja što tehnika, kao što su drvena boja, suvi pastel, uljani pastel, tempera, uljana boja i tome slično. Ali, na izvestan način, makar je za sada tako, utvrdio sam da po mom senzibilitetu i još dalje datim formama na kojima ostvarujem zadata slikarska rešenja, najviše odgovara akril. Konkretno, njime radim platna, majice i zidove, ukratko, sve od čega i živim u praktičnom smislu.

4. Koji je prvi veliki mural koji si uradio?

Koliko me sećanje služi, prvi veći mural je urađen na zidu igraonice u rodnoj mi Borči.

5. Jedno pitanje koje je nezgodno za svakog umetnika. Izdvoj nam, neki tvoj najdraži rad.

Na pamet mi odmah pada rad koji možda ne spada u moja najbolja ostvarenja, ali za koga me veže posebno lepo sećanje. To je oslikavanje gotovo svih kabineta moje osnovne škole. Naravno, ponavljam, što se samog izvođenja i doteranosti tiče, štošta bih sa ove perspektive drugačije napravio, no sam prostor i rad u njemu ostaje kao osećanje čistog zadovoljstva.

Post, molitva i blagoslov prethode slikanju svetaca

Među petlove, guske, rode, konje i patke, redovno „ušeta“ i lik nekog sveca. Nenad oslikava i ikone na platnu a jedna krasi ulaz u crkvu Prenos moštiju Sv. Oca Nikolaja u Borči. U skladu sa temom, dodelićemo im pridev BOŽANSTVENO, a vi se uverite i sami.

6. Podjednako si odličan i u slikanju ikona. Šta je zahtevnije, oslikavanje zida ili lika nekog sveca? Koliko ti je vremenski potrebno za takve radove?

Razlike su višestruke. Sličnosti su minimalne, ukoliko ih uopšte ima. Stvar je u pripremi. Uzmimo primer: kada radim mural na određenoj površini, to ne zahteva neku specifičnu koncentraciju niti posebno stanje duha u koje bih morao da se dovedem da bih izveo radove. Jednom rečju, za mene je to nekako zanatski deo posla. Dok sa druge strane, kada se pripremam za slikanje ikone, taj proces umnogome sliči svojevrsnoj askezi. Drugim rečima, tu su nužna najmanje dva uslova koja moraju biti uslovljena. Duhovnim jezikom rečeno, oni ujedno i izražavaju samu suštinu hrišćanskog načina življenja: post i molitva. Kada nastupi slikanje, bude gotovo za oko dva sata.

7. Smatraš li da talenat mora nužno biti nasledan? Da li si ga ti nasledio od nekoga ili ko te je najviše bodrio da kreneš u tom smeru?

Smatram, ali u mojoj porodici kada je o talentu reč, ima razloga  da se govori u prilog naslednom afinitetu ka crtanju. Otac i majka su me pristojnom veštinom izobražavanja određenih predmeta i figura upućivali i podsticali na osnovno savladavanje umetničkog iskaza.

8. Već deset godina radiš sa najmlađima u svojoj školici slikanja. Otkrij nam šta deca najviše vole da crtaju i oko čega možda imaju najviše poteškoća. Kod mene je to i dan-danas crtanje ljudi.

Uglavnom u radu sa decom se trudim da pratim, na jednoj strani njihovo interesovanje, a na drugoj postupnost u fazama njihovog napretka u okviru tema kojima se rukovodimo, bilo da je reč o godišnjim dobima, praznicima ili omiljenim im likovima iz crtanih filmova. Razume se da je najteže deci prilikom savladavanja anatomije izvesnog lica.

9. Da li je prva soba koju si oslikao bila upravo tvoja i šta je krasilo taj zid?

Prva soba koju sam oslikao bila je dečija soba mojih komšija. U pitanju su nekoliko motiva bajki kompilovanih na prostoru jednog zida koji, nadamo se, uspeva da govori jezikom postignute simbolike.

10. Gde možemo da očekujemo sledeću izložbu? Kako teku pripreme za tako nešto, radiš li na novim slikama koje će se tamo naći ili izlažeš već naslikane?

Dopunjavam svoju, nezavršenu kolekciju slika radnog naziva „Moj Banat“ i imam nameru da je promovišem u gradovima u kojima još uvek nije viđena. Za sada postavka je bila u Beogradu, Kikindi, Žitištu. Nadam se da će se uskoro ukazati neka nova prilika i otvoriti mogućnost za izlaganjem pred željnim očima uvek zahtevne, ali i zahvalne publike.

11. Koje su to ključne osobine koje mora da poseduje svaki mlad umetnik koji je tek počeo da razvija svoj talenat?

Upornost i svakodnevni rad koji će izvesno doneti u svoje vreme plodova. U ovo ne treba sumnjati, premda zvuči kao kliše.

12. Aktuelna situacija izazvana virusom pogodila je skoro sve umetnike. Da li je i kod tebe to slučaj?

Situacija je objektivno dramatična u smislu poslovnih ponuda, ali u mom slučaju na čemu sam blagodaran, točak ipak nije prestao da se okreće. Jedino što trenutno fali u ovim vanrednim okolnostima jesu likovne kolonije, okupljanja slikara.

13. Reci nam za kraj, u kojem bi smeru voleo da se umetnost dalje razvija?

Budući da slikam uglavnom po narudžbini, a što donosi preko potrebna sredstva za život, voleo bih da imam prostora i vremena za teme koje me lično najviše okupiraju i nadahnjuju (neke od njih su put ptica do mesta selišta, njihovi pokreti uhvaćeni u trenutku leta). Ali, u stvarnosti je teško živeti.





Da umetnost ne bira način da bude iskazana, vidimo i na ovim oslikanim komadima odeće koji su još jedan Nenadov prihod. Svoj motiv pronađi na instagram profilu psylocybe_art

Nenadove radove možete pogledati na njegovom fejsbuk https://www.facebook.com/nenad.stojkov.9
i instagram profilu https://instagram.com/psylocybe_art?igshid=qnw3p151alzt
kao i na sajtu nenadstojkov.com


Pročitajte i: Srpske narodne izreke prikazane kroz ilustracije jedne devojke


Autor: Jelena Noveski