Prvi horor film i đavolja posla

, CULTURE, LIFESTYLE

Alfred Hičkok? Psiho? Ne! Prvi horor film, preteča svih današnjih horor filmova, podloga na kojoj su iznikle ideje za sve potonje horore, zvao se Häxan. Film Häxan, u prevodu na srpski-„Veštica“ (sada i ne čudi što je to prvi horor film, pošto pre ovog naslova nije bilo tako strašnih naziva za filmove), režirao je Bendžamin Kristensen, danski operski pevač, koji se nakon operskog pevanja opredelio za glumu, a nakon nje se okrenuo režiranju.

Film je snimljena i prvi put prikazan u bioskopima 1922. godine, ali je bio cenzurisan ili potpuno zabranjivan širom sveta, jer je, kako je to objašnjeno u jednom kritičkom članku u Veniti Feru napisano, „apsolutno nepodoban za prikazivanje“. Kristensen je želeo da u svome filmu obradi temu za koju je mislio da je najsramniji čin koji je ljudski rod učinio, a to je proganjanje žena za koje se mislilo da su veštice u srednjem veku. Zbog svoje eksplicitne sadržine, a u ono vreme je bilo mnogo lakše dobiti nama dobro poznatu etiketu „Parental Advisory: Explicit Content”, film je bio redistribuiran 1941. godine kad je Kristensen odlučio da publici pre početka filma objasni o čemu se u njemu radi i da ih pripremi za ono što će videti, jer je cenzura nad ovim filmom istrajavala. Häxan je nemi film, a takav je prikazan i 1941. pa je tom prilikom za ovu novu, blago modifikovanu verziju Kristensen napisao: „Uskoro ćemo, dame i gospodo, videti scene iz Srednjeg veka, a ja bih voleo da vi sa vremena na vreme zamislite da ove scene imaju zvuk. Onda ćete shvatiti da bi dodavanjem zvuka cela iluzija odmah nestala. Na primer, kako bi đavo govorio?“ Film je distribuiran u svetu, ali prvenstveno u SAD-u, kao kampanja danske vlade da učvrsti veze emigranata koji su otišli u Ameriku sa svojom matičnom državom. Tako je princip ove PR kampanje bio da Danska bude prikazana kao „srećnu i miroljubivu“ Dansku. Nažalost, ovaj film se nije uklapao u sliku Danske države koju je danska vlada želela da promoviše u svetu. Na slavu velike švedske produkcije Svensk Industrifilm, kao producentske kuće koja je snimala ovaj film, ona je, najverovatnije, zaslužna za popularizaciju ovog filma i ovekovečavanja imena prvog horor majstora na svetu Bendžamina Kristensena.

Poput mnogih velikih režisera i Bendžamin Kirstensen se pojavljivao u svom filmu, i to kao đavo koji svako malo povlači još jednu nedužnu osobu u pakao. Pošto se bavio 15. vekom, odnosno tretmanom žena u to doba, koje su bile mučene, ubijane i proganjane, Kristensen je zamislio da ovaj njegov film bude prikazan kao pola dokumentarni film, pola fantastični film. Kristensen je i posle svog projekta koji je bio proganjan i mučen kao veštice u srednjem veku nastavio da se bavi snimanjem ovakvih filmova, i to u Holivudu. Među njima i: Đavolji cirkus, Ukleta kuća i Sedam koraka do đavola.  Umro je u Kopenhagenu, gde je zadnje godine svog života proveo kao menadžer jednog bisokopa.

I posle njegove smrti, on je uticajan. Ime Bendžamina Kristensena je i danas aktuelno, svojevrsni evergreen u kastama ljubitelja horora i nemog filma, a film Häxan je poslužio kao idejna inspiracija za kultni horor film modernog doba The Blair Witch Porject-„Veštica iz Blera“.

Revidirana i dodatno objašnjena verzija filma je dostupna na internetu sa engleskim prevodom na sajtu Dailymotion.

Pripremio: Luka Ivanović

Izvor: daily.jstor.org

Foto izvor: daily.jstor.org