Još su stari Rimljani spas od tadašnje gradske vreve i buke tražili u seoskoj idili. Imanje na selu je značilo pouzdano utočište u svako doba-nekad radi odmora, a i spasavanja glave. Stanovnici sela su uzor. Oni čuvaju običaje, predanja i pesme predaka. Selo je proglašeno izvorom i čuvarem zdravog narodnog duha kod svih naroda. Teško je naći, barem danas gledano, selo bez ijedne satelitske antene, ali selo ipak ostaje selo. Za neke je ono ideal, a drugima primer vaskolike zaostalosti. I jedno i drugo se može dokazivati sa podjednakim žarom i podupirati nepobitnim argumentima.

Urbanizacija je godinama glavni trend u celom svetu. Većina ljudi rođenih u selima žuri u moderne gradove. Očigledno je da postoje velike razlike između seoskog i gradskog načina života.  Teško je reći koji je bolji. Nijedan od njih  nije iznad drugog.

Život u gradu znači veću platu, više mogućnosti, obrazovni resursi, medicinsku negu, međutim, postepeno su ove stvari, dostupne i u selima. Naprotiv, ima puno stvari koje bi ljudi na selima razumeli,  a oni koji nisu bili u selima nisu dobili pravu lepotu seoskog života, kao što je: svakodnevno uzimanje čistog vazduha, miran život, sveže, zeleno i čisto voće i povrće, manji troškovi života, nikad niste usamljeni, veća fizička aktivnost, prelepo noćno nebo, niste opsednuti trendovima, ne morate se brinuti oko parkiranja, sigurniji ste od zločina…

Pročitajte i: Nemamo gde da se vratimo: Srbija svake godine gubi po jedan grad usled opadanja broja stanovnika

Težnja za lagodnim životom dovela nas je do trenutka u kome se sada nalazimo. Deci i mladima su stavljeni okovi sadašnjice, virtuelne interakcije i hendikep za prirodom, te često možemo videti da čeznu za nečim iskonskim, kao što je zvezdano nebo, čist vazduh, zdrava hrana. Kada ćemo shvatiti da lagodnost kojoj svi težimo sve više prelazi u apsolutnu zavisnost? Nije sve trulo „u zemlji među šljivama“. Još uvek se može osetiti prijatnost ljudi, još uvek smo spremni da u teškim trenucima priteknemo i pomognemo, samo nam ostaje da promenimo sebe. Možda će ostati dobro poznata teza „selo hvali a u gradu živi“, ali vremena se menjaju. Ovo nije virtuelna priča, nego naš život!

Idealno selo ili grad postoji samo u knjigama. Život na selu pruža onoliko čari koliko je čovek spreman da prihvati. Neko ne može da zamisli dan bez svoje avlije, oraha i kruške, jutarnje zvonjave i ponoćne tišine, bez lajanja svog šarova, mačjeg umiljavanja, zalivanja travnjaka, negovanja ruža, mirisa deteline, trešanja u cvatu i dokonih komšijskih divana u smiraj dana. Neko ne bi ni za šta dao život sa tačno utvrđenim redosledom slava i svatova, svinjokolja, ugarenja i oranja, sadnji i rezidbi, kosidbi i berbi. Otkad je sveta, ljudima uliva sigurnost život s tačnim rasporedom tegli u špajzu, buradi u podrumu, mašina pod šupom, vreća u ambaru, svetkovanje uvek istih praznika i lepota golubijih krila u praskozorje, sa gostima iz grada koji ne mogu da nahvale seosku lepotu-da bi zbrisali čim im se torbe i gepeci napune zdravim narodnim đakonijama.

Od sela se ne može pobeći, niti se može pobeći u selo. Selo je za one kojima ne smeta što nema autobusa od 11 pre podne do 5 ujutro do grada, koji umeju da se osećaju kao građani sveta i u svom svetu od nekoliko desetina kvadrata zelenila, ptičje cike i posleponoćnog pogleda u Mlečni put koji jednako mami da se pođe u nepoznato i da se što pre vrati u okrilje najmilije strehe.

Svoj glas dajem selu, a vi?

Pročitajte i: Da li sela u Srbiji izumiru?

Priredila: Katarina Matić

Izvori: vreme.com, agroinfo.rs, poljosfera.rs

Foto izvor: shutterstock.com