Bajkama zapravo počinje svaka književnost, i tamo gde nema nikakve druge književnosti – ima bajki.
Dečije bajke su najvažnija vrsta u dečijoj literaturi. Po dužini vremenskog perioda i intenzitetu interesovanja koji deca pokazuju za bajke, sa njima se ne može uporediti nijedna književna vrsta. Bajke su oduvek pripadale svetu detinjstva. One, iako se obraćaju svetu odraslih, ne umanjuju značaj za decu.
Bajke su čudesne priče. Dešavaju se u svetu u kome su čarolije prirodne, a magija pravilo. U njima ne postoji granica između prirodnog i natprirodnog, odnosno stvarnosti i čuda. Bajke se sastoje iz pet etapa: ekspozicija, zaplet, peripetija, kulminacija i rasplet. Ekspozicija i rasplet su veoma kratki, obično se nalaze u realnom svetu, dok se ostali razvoj smešta u irealni kontekst. Zaplet počinje intervencijom viših sila, koje vuku nevidljive konce događaja skoro sve do kraja, odnosno pobede glavnog junaka koji je oličenje pravde, humanosti, konstruktivnosti. Čim potreba za njihovom intervencijom prestane, bajke se završavaju. Pripovedači ne osećaju nikakvu potrebu za epilogom, kad su jednom doveli svog junaka do mirnog i srećnog života, oni ga tamo i ostavljaju, žureći da pričanje završe onom opšte poznatom formulom: “i tako je mirno i srećno živeo do kraja svog života“.
Pročitajte i: Svetski dan knjige: koje nacije najviše čitaju i gde ima više knjiga nego stanovnika
Bajke se mogu posmatrati kao refleks drevnih kultova i obreda, odraz društvenog života, iskustva hiljadugodišnje čovekove evolucije.
Bajke načinju skoro sve egzistencijalne probleme, na otvoren i uprošćen način. U bajci se kroz likove priče i njena zbivanja omogućava putovanje u unutrašnjost ljudskog uma, misteriozna područja nesvesnog koje traži odgovore na ključna pitanja života.
Bajke su posebno omiljene u svetu dece, naročito u predškolskom periodu, a i kasnije. U njima oni vide savršeno slikovit obrazac odgovora na svoje unutrašnje pritiske, nagone i probleme.
Dečije knjige imaju za cilj da zabave i pouče. I danas nam je ova prva njihova namena izuzetno zanimljiva jer nas još uvek oduševljavaju devojke sa zvezdama na čelu, rajske ptice, zlatne životinje, junaci koji ubijaju aždaje i spasavaju careve kćeri. Ko nije poželeo da razume jezik životinja? Ko ne bi hteo da bude srećan? Pouka je takođe značajan element bajke, jer govori o sukobu dobra i zla, gde moral bajke dolazi do punog izražaja, jer dobra dela ne propadaju. Zato su i razna čuda koja junaku pomažu da savlada prepreke i ostvari svoj cilj najčešće u funkciji trijumfa dobra.
Dečije bajke, kao i sve dobre bajke imaju uživanje u pričanju: mnogo događaja, najraznovrsniji zapleti, najneobičnija zbivanja koja se sustižu u nezadrživom toku radnje, maštu: u bajci je sve moguće i najneobičnije događaje primamo kao nešto što može biti, jednostavno i nenametljivo iskazan moral: uvek dobar pobeđuje zlog.
Bajke na jedinstven način podstiču dečju maštu svojom atmosferom lepote i užasa u koju prenose naš duh. Čitanje bajki deci, uvek, a posebno danas, kada živimo odvojeni od prirode, povezuje ih kroz ono što je opšteljudsko: strah, patnje, nada sa ljudima širom sveta koje ne poznaju čineći ih onakvim kakvi jesu i oduvek bi trebali da budu, sastavni deo velike ljudske zajednice.
Čitajte deci bajke, jer dete koje čita, postaće čovek koji misli i probudite dete u sebi!
Pročitajte i: Knjige koje ćete obožavati da čitate ovog leta
Pripremila: Katarina Matić
Preuzeto sa: knjigenadlanu.com
