Izolacija kroz slike Edvarda Hopera

, CULTURE

Više od 50 godina nakon njegove smrti, slike američkog realiste, Edvarda Hopera, aktuelnije su nego ikada, verno prikazujući živote većine ljudi na planeti koji svoje dane provode u izolaciji. Njegov umetnički opus bavi se prikazima svakodnevice običnih ljudi dok uživaju u svom danu, ali najčešće potpuno sami.

Mnogi će o njemu reći da je svoj život posvetio samoći, slikajući je i živeći je. Prikazujući one koji su odstranjeni iz društva, koji ne pripadaju nijednoj grupi, Hoper je svetlim tonovima i vibrantnim bojama oslikavao živote onih koji iz dana u dan svoje vreme provode udaljeni, izolovani. S obzirom na sadašnju situaciju, nije nimalo čudno što su njegova dela ponovo zaživela, jer naša svakodnevica se sada ne razlikuje mnogo od one dočarane na njegovim platnima.

Pročitajte i: Kako sačuvati ljubav u vreme karantina

Zamišljene žene koje zure u sunce koje se rađa iznad grada, distancirani ljudi, puste ulice samo su neki od prizora koji dominiraju Hoperovim delima, opisujući brz život i udaljenost ljudi u tek razvijenoj Americi 20. veka, a koji se sada mogu sagledati u potpuno novom kontekstu, u histeriji koja okružuje, a za to je zaslužan virus korona. Ni samom Hoperu situacija u kojoj se nalazimo danas nije bila potpuno nepoznata, s obzirom na to da je i sam proživeo period Španske groznice koja je harala od 1918. do 1920. godine.

Iako nam njegovo stvaralaštvo nagoveštava da su naši životi i ranije bili mahom usamljenički, kao posledica isuviše burnog i zauzetog života, on nam ipak i sugeriše da je život potpuno drugačiji kada možemo da biramo da li ćemo biti sami, ili pak okruženi drugima. Boje i svetlost koje okružuju njegove junake ne dozvoljavaju nam da nas ponesu sumorne emocije, već stavljaju u fokus svakog pojedinca i njegov bogat unutrašnji svet, koji je nama možda u potpunosti nepoznat.

Pre samo par nedelja vodili smo svoje normalne živote, svakodnevno okruženi gomilom ljudi, ispijajući kafu u svom omiljenom kafiću, jureći od jedne do druge obaveze. Danas smo ipak vrlo verovatno neka od junakinja sa Hoperove slike, koja svoja jutra provodi gledajući sunce koje se uzdiže iznad grada, ili sate provodi ispijajući kafu u ćošku svoje dnevne sobe. Izgleda kao da su se pre mnogo godina na njegova platna ušunjali naši privatni momenti, prizori naših dnevnih sanjarenja.

Popularnost ovih slika na društvenim mrežama ipak nam govori da u svemu ovome nismo sami, i da se milioni ljudi širom sveta identifikuju sa Hoperovim prizorima, i našom svakodnevicom. I dok se iz trenutka u trenutak osećamo sve manjim i nemoćnijim dok se ogromne brojke života koji su narušeni ili izgubljeni stalno pojavljuju na našim ekranima, najbolje što možemo da uradimo jeste da se ipak distanciramo, ostanemo kod svoje kuće i sanjarimo da možda bar malo izgledamo kao junaci sa Hoperovog platna.

Pročitajte i: Henri Matisse – život začetnika fovizma

Autor: Aleksandra Aničić

Izvori: artsy.net, dazed.com