Reč urednice: Zašto Beograd na štiklama?

, PULS GRADA, REČ DVE
Autor: Emilija Milovanović

Sigurna sam da je još kod naslova nekoliko onih vidovitih zakolutalo očima. Ali, ne, ovo nisu feministički redovi, iako često kroz šalu volim da kažem da doprinosim padu inteligencije žena širom sveta, jer…

Znate onaj popularni sindrom, lepa i glupa, neočupanih obrva i pametna? Novo vreme prosto obožava stereotipe!

Pored toga, primetila sam da je u poslednje vreme u svim segmentima života baš in biti svoj. Zadovoljna sam time, to mi se dopada.

Ali, kada su patike, kratke teksas suknje, papuče i bermude postale sastavni deo autfita skoro svake kompanije koja iole uspešno posluje?

Šta bi s onim ako ima dekolte ne treba da bude kratko? Košulja, cipele, sako? Stereotipi, predrasude, jeste. Razumem da je leto, da je toplo, da smo svoji, ali razumite i vi mene, devojku kojoj često manjka samopouzdanja, pa čak i garderobu i dalje deli na prilike. Ne bih se, valjda, osećala prijatno u kratkoj suknji. A i patike mi smešno stoje.

Nedavno je koleginica, nakon sastanka u jednoj kompaniji, šefu rekla: Znaš, ne bi bilo loše da nam organizuješ internu obuku.

„Na temu?“

„Kako pretrčati Beograd na štiklama. Znaš, nije jednostavno kao ranije. U četiri kategorije neravnih površina. Po svim vremenskim uslovima. Puštene kose, sa sjajem na usnama. Tašna, telefon, fascikla. Urbani lajfstajl i to.“

Nasmejao se. Ne predstavlja mu problem. Ni obuka, ni vremenska prognoza. „Odavno sam rekao da bih vam zabranio obuću višu od dva centimetra. Zbog svega preko toga uvek okasnimo minut ili dva zbog uzbrdo-nizbrdo-stepenice-trava… Osim, naravno, u slučajevima posebnih prilika. Proslava novogodišnjih praznika u okviru kolektiva, na primer.“

Negde sam pročitala da žena puls grada oseti tek kada ga pretrči na štiklama. Ne znam ko je to napisao. Ne znam ni zbog čega. Da li to znači da žena koja nosi cipele na štiklu ne može da na drugačiji način oseti puls grada, da je on rezervisan samo za one koje trče i pretrčavaju? A šta je sa ženama koje nose patike?

Septembar je, generalno, mesec za povratak u školske klupe. Međutim, oni koji su iz pomenutih klupa izašli znaju da je uvek vreme da naučimo, proučimo, doučimo, jer nikada nije dovoljno.

Vreme je da se podsetimo zašto je važno da, pre svega, udovoljimo sebi. Niko nije lep dok nije zadovoljan sobom. U štiklama ili patikama. U elegantnim haljinama ili kratkim teksas suknjama. Da naučimo da prihvatimo drugačije izbore, da je u redu da ne mirišemo sve na biblioteke, niti sve na Šanel.

Na kraju krajeva, ovo novo vreme i jeste najpogodnije za uspostavljanje sopstvenih standarda. Kako modnih, tako i svih ostalih. Jer, svima nam je sve dostupno.

Zašto pretrčati Beograd na štiklama? Zato što želimo. Zašto u patikama? Iz istog razloga!

Svim svojim koleginicama želim uspešno pohađanje kursa, jer su odabrale da ostanu elegantne, dosledne sebi i svom izboru. Ne odustajte od onoga u čemu se osećate svoje. Kratka teksas suknja. Elegantna haljina. Ne odustajte od patika, niti od visokih potpetica, samo zato što je teren već neko vreme u fazi restauracije.

Mačiji kašalj! Za sve nas i tako pravi maraton tek sledi.