Kako psi pomažu ljudima da se bolje slažu

, RAZNO

Psi  i saradnja

Moj pas, Kejsi,  jedno je od mojih najmilijih bića na planeti. On nije samo neodoljivo sladak, njegovo prisustvo me smiruje, čini me srećnom i pomaže mi da upoznam nove ljude, naročito kada šetamo.

Moj muž i ja se često šalimo da, kada bi svi imali psa kao što je Kejsi, ratovi jednostavno ne bi više postojali – pod pretpostavkom da bi se svi slagali kad bi on bio u blizini. Sada novo istraživanje ukazuje da smo možda bili na pragu nečega.

Istraživanje

Istraživači na Centralnom Mičigen Univerzitetu dali su malim grupama da izvrše zadatke sa ili bez psa u sobi. U prvom eksperimentu, grupe su smišljale slogan za reklamu od 15 sekundi za izmišljeni projekat – zadatak koji zahteva saradnju. U drugom eksperimentu grupe su odigrale modifikovanu verziju igre zarobljenika, u kojoj pojedini članovi odlučuju da li će sarađivati jedni sa drugima ili gledati samo na sebe. Oba eksperimenta su zabeležena kamerama.

Nakon toga, učesnici su prijavili koliko su zadovoljni grupom i koliko su verovali članovima grupe. Pored toga, nezavisni ratifikatori su analizirali video snimke, tražeći prikaz saradnje, verbalne i fizičke znakove vezivanja ili bliskosti i izraze ranjivosti koji ukazuju na poverenje.

Bez obzira na zadatak, grupa sa psom je pokazala više verbalnih i fizičkih znakova bliskosti od grupe bez psa. Takođe, ratifikatori su primetili više znakova saradnje tokom prvog zadatka, a članovi grupe su rekli da više veruju jedni drugima tokom drugog zadatka ako je pas u sobi.

Ovi rezultati ukazuju na to da postoji nešto u prisustvu psa. Psi povećavaju ljubazno i korisno ponašanje u grupama. Vodeći autor Stiv Koareli rekao je:

,,Kad ljudi rade u grupama, prisustvo psa omogućava lakšu saradnju. Psi su od izuzetnog značaja za društvene sposobnosti grupa.’’

Zašto je tako? Da je to zbog toga što se zbog pasa osećamo dobro, pa nam to utiče na društveno ponašanje?

Da bi testirali tu ideju, istraživači su tražili od nezavisnih pojedinaca da gledaju snimke grupa, uređenih iz prvih studija – bez zvuka i naznaka da je pas u sobi – i da uoče koliko često vide indikatore pozitivne emocije (poput entuzijazma, energije i pažnje). Pripadnici su primetili mnogo više primera dobrih osećanja u grupama sa psom nego u grupama bez psa, pružajući određenu potporu ovoj teoriji.

Psi i učinak

Iako psi nisu imali uticaj na učinak grupnih zadataka tokom ovog kratkog eksperimenta, Koareli veruje da posmatrane društvene i emocionalne koristi mogu imati uticaj na učinak grupa tokom vremena.

,,U situaciji gde ljudi rade zajedno duži vremenski period i u zavisnosti od toga kako dobro oni sarađuju – da li pričaju, prave zaključke, sarađuju i pomažu jedni druge – zavisi ishod uspeha tima, i verujem da bi pas tu imao pozitivan ishod na  učinak grupe.’’

Naravno, ne voli svako pse i neki ljudi mogu biti alergični. Koareli kaže da ne bi trebalo da pse uvodimo na sva radna mesta – trebalo bi uzeti u obzir mnogo faktora.

Koarelijev rad doprinosi delu istraživanja koja ukazuju da psi utiču na društveno ponašanje i na lično zdravlje pojedinaca. Prethodna istraživanja ukazuju da ljudi koji imaju psa imaju više sklonosti ka pomaganju drugima nego ljudi koji nisu u pratnji svojih ljubimaca. Takođe, istraživanja ukazuju na to da psi na poslu mogu da smanje stres. Iako je većina ovih istraživanja rađena na pojedincima ili na parovima, Koareli je pokazao da psi imaju pozitivan uticaj na grupe ljudi.

Možda je vreme da dovedem Kejsija na moj sledeći sastanak sa kolegama… zarad opšteg dobra.

 

Preuzeto sa: http://upliftconnect.com

Leave a Reply