Ko snosi teret sopstvenih odluka?

, RAZNO

Neočekivano masovni protesti u Beogradu i gradovima širom Srbije zatekli su i iznenadili i vlast i opoziciju. Sudbina protesta trenutno je neizvesna. Jedino što se može zaključiti je da je pobedničko slavlje pokvareno i trijumfalizam novopečenog predsednijka ublažen. Ostaje pitanje, da li se sme rasuđivati o teškim odlukama ako je na izbore izašlo manje od polovine glasača? Opet, kakav je to onda narod koji se buni za snošenje posledica svojih odluka?

Kojem god cilju zajednica da stremi, ona mora imati stabilnog vođu. Onog lidera, kojem se očinska figura vidi u srcu i ogleda u planovima za budućnost. Strategija jednog predsednika, kralja ili žitelja treba da bude izgrađena na stabilnim osnovama. Pre svega, ma koliko delovao moćno i nepobedivo, svaki režim je itekako ranjiv – ako nije dobro organizovan i ako mu se odlučno, smelo i pametno izađe na crtu. Potencijalni režimi predstavljenih stranaka u Srbiji nisu bili jasno definisani, jer da jesu, izlaznost na izborima ne bi bila toliko niska.

ZABORAVLJENI JAVNI SEKTOR

Kada se malo izoštri slika, nijedno nadležno lice stare ili nove vlade, nije jasno definisalo plan za „obnovu“ javnog sektora Srbije. Osnovne varijable ne mogu da se kreću ka svom stabilnom stanju, ako uvedeni sistem koji bi se bavio mikroekonomskom analizom nije dobro isplaniran. Kao i ranijih godina, dosta se pričalo o smanjenju stopa nezaposlenosti i inflacije, zato što to čini perspektivu razvoja evropskih integracija. Čak i kad se vrše poređenja sa Evropom, treba se  znati da nijedna država članica Evropske unije nema enormno učešće javne potrošnje i tako nerazvijen sistem javnog sektora kao što je ovaj u državi Srbiji. Ako je to sektor u kojem se zapošljava najveći procenat radne snage, perspektiva njegovog razvoja treba da bude stub planiranih reforma svakog novoizabranog režima. Aspekat razvoja stabilne budućnosti postoji ako se plan obnove javnog sektora dobro sprovede. Ipak, najvažnijim institucionalnim jedinicama ni na ovogodišnjim izborima nije posvećena značajna pažnja.

ZNAČAJ STVARANJA I NESTAJANJA KOHORTE

Ako se poštuje demokratija, svaki pojedinac ima prava na svoj glas, uz pomoć kojeg doprinosi izboru onog kandidata čiji su stavovi najpribližniji njegovim. Kako se stanovništvo stalno obnavlja, osnovu pravilnog sprovođenja izbora čini stalna obnova biračkih spiskova.

Zato je svaki odgovor, poput narednog, neprihvtljiv.

,,Ne možemo da menjamo birački spisak, samo zato što Vama nije uručen javni poziv”, rekao je uvaženi gospodin suda mladom licu u jednom mestu, koje je došlo da pita zašto nema njegovog imena na biračkom spisku, koji mu daje mogućnost glasanja.

Ako ovakva greška postane rutinski postupak svakog drugog mesta u državi Srbiji, nijedan predsednik neće biti priznat u društvu, što predstavlja dodatni razlog za ovogodišnje proteste.

PRIMER SAVRŠENIH SUPSTITUTA – MEDIJI

„Takovska ulica i Kneza Miloša danas broje nešto više od desetak hiljada lica, koja su pristigla na proteste“, izjave su svih državnih vesti Srbije.  Čudno je da tako mala masa može da bude toliko glasna ovih dana!

Izgleda da nije beležena istina i da na ovogodišnjem protestu ima mnogo više pristiglih lica. Ništa se ne postiže time što će svaka novina pisati samo o izabranoj stranci i njenim koalicijama jer tako postaju običan supstitut samo jedne vesti. Zajednica treba da bude upoznata sa namerama svih potencijalnih članova predstojaće vlade, kao što treba da zna šta se zasita dešava na ulicama Beograda, zato što samo tako svako lice može da izrazi svoje mišljenje. Mediji čine osnovu obrazovnog i kulturnog sistema i njihovoj cenzuri se što pre mora stati na put.

Možda cenzura medijskog sistema ne predstavlja dovoljan razlog za uspostavljanje novog sistema, ali je dovoljna kritika na ponašanje trenutne vladajuće sorte.

Nije genski mrzeti onoga ko drugačije misli i rasuđuje.

I na ovogodišnjim izborima izabrano je ono lice koje je podržalo najveći procenat naroda. Možda je on pripadnik stranke koja ima najvećeg uticaja u društvu, a možda ipak ima izgleda da razvije uspešan strateški plan obnove. Elem, njega je podržala većina od onih 50% glasača. Bilo da su za njega glasali svi penzioneri ili da ga je podržala radnička klasa, na Vaskrs, ovaj najveći hrišćanski praznik, Srbija ima novog predsednika. Dobro je, na kraju, ako su na proteste izašli isti oni koji su izašli na izbore. Jer oni imaju prava da se bune i bore za reformu sistema, manje troškove života, veći životni standard i nova radna mesta. Nemati mišljenje i ne izaći na izbore nije rešenje. Svako je lice deo ove zajednice i svako se za nju mora boriti.

Pouka je u ovoj reči: „Srbija mora da otvori oči, da se umije i pogleda u ogledalo. Treba da pronađe onog dečaka/devojčicu sa velikim snovima od pre sto godina. Kad se očešlja i razmisli koliko odlučan čovek mora da bude, i druge će zajednice naučiti da je poštuju.”