Kuda ide ovaj svet? Šta bismo mogli da uradimo da postane bolje mesto za život? Nekada omiljeno pitanje na sastavima klinaca i klinceza, a danas zaista pitanje koje možemo razmatrati na različite načine i iz različitih uglova.

Koliko je ljudi, toliko je i mišljenja. Neko zaista misli da je osmeh dovoljan za promenu, a neko da je neophodno da budemo promena koju želimo videti u svetu. Da li polazimo od globalnog stava da svi imaju onoliko koliko im je dovoljno (hrane, vode, mesto za život…) ili onog da treba uvesti instant karmu,  odnosno poznatije kao princip “kako radiš tako ti se i vraća”, prema zasluzi . Možemo videti kako ljudi pristupaju ovom izazovu, i šta su osnovna merila za promenu u njihovim životima.  

Možda je promena posmatrano globalno za osnovnim namirnicama velika, ali uvek nosi težnju da nam bude bolje.  Međutim, ako želite da bude bolje ustanite i činite dobra dela. Za razliku od globalnog stava, svaki pojedinac bi trebalo malim, vrednim ali taktičnim koracima, da napravi ovaj svet boljim mestom za život.

Možda je upravo sposobnost samospoznaje svakog pojedinca i prilika da uvidite šta to znači biti produhovljen – ključ  promene. Jedno je sigurno, materijalni svet ne čini čoveka sposobnim za menjanje i rast već obrazovanje. Postoje bolji načini za usvajanje znanja i bolja selekcija informacija koje su nam potrebne.

I stoga većina ispitanika poručuje:

Budite veseli, humani i empatični;

radujte se malim stvarima;

dopustite drugima da osete jednakost;

borite se za svoja prava i prava drugih ljudi;

govorite češće ,,mogu” i ,,hoću”;

učite od dece;

razvijajte se, jer je znanje karta za uspeh.

Svako od nas bira. I nije istina da novac diktira pravac. Diktira volja, a promena počinje od nas. Hajde nasmejte se sada, ne košta, a znači mnogo.

Bojana Aleksić,

motivacioni pedagog