Jedan od najjeftinijih načina da dođete u Nemačku je Au-pair program

, RAZNO

Prenosimo sa sajta Nemački kutak uz odobrenje.

Imao sam priliku da upoznam dosta ljudi koji su došli u Nemačku preko Au-Pair (o peir) programa. Za mene je onomad ta opcija bila skroz nepoznata, a koliko shvatam nepoznata je i danas na prostorima bivše Jugoslovije. Upoznao sam strance sa svih strana sveta koji su na osnovu ovog programa boravili u Nemačkoj, a još više ljudi iz Istočne Evrope koji su na osnovu njega započeli svoj, sad već, dugogodišnji život ovde. Sa druge strane, za svojih 6 godina ovde još nisam upoznao nekog sa prostora bivše Jugoslavije da je iskoristio ovu šansu. Otuda i motivacija za ovaj tekst.

O programu

Au-pair je naziv za mlade ljude koji idu u inostranstvo i borave u jednoj porodici od koje dobijaju besplatan smeštaj, hranu i džeparac da bi mogli da upoznaju zemlju, kulturu i jezik. Uz to, imaju mogućnost da pohađaju kurs u školi jezika. Za uzvrat pomažu oko čuvanje dece i  lakših kućnih poslova. Jednostavnim rečnikom, au-pair su u neku ruku vrsta bejbisitera u inostranstvu. Program datira iz 18. veka kada su imućnije porodice u Švajcarskoj slale svoju decu u inostranstvo da nauče kulturu i jezik, a danas je popularan u velikom delu sveta. Nemci koriste ovu priliku najčešće tokom srednje škole i idu, iz mog iskustva, po najviše u Ameriku, Francusku i Englesku i nakon godinu dana se vraćaju kući. Sa druge strane, stranici koji dođu u Nemačku, uglavnom dolaze sa ciljem da posle ostanu ovde.

Proces konkurisanja

Pošto ja direktnog iskustva sa au-pair programima nemam, prenosim vam iskustvo svojih poznanika i prijatelja. Proces konkurisanja je jednostavan i počinje registracijom na stranici neke od agencije za au-pair posredništvo. Google će vas uputiti na bezbroj njih, a neki od mojih poznanika su koristili usluge agencije WorldWide Au Pair preko koje su došli za Nemačku pre više od 7 godina. Registracijom otvarate svoj profil koji sadrži osnovne podatke iz kojih se može videti da li ispunjavate sledeće osnovne uslove:

  • volite rad sa decom
  • imate između 18 i 27 godina
  • imate minimum A1 znanje Nemačkog
  • niste u braku i nemate dece
  • imate važeći pasoš

Nakon toga ulazite u vizir porodica koji traže au-pair i koje mogu imati oštrije standarde kao što su npr. nepušač, određen nivo znanja Nemačkog ili nekog drugog jezika, određen nivo škole, minimum godina i slično. Dok kod nekih agencija porodica kontaktira vas ako vas smatra interesantnim, kod drugih postoji mogućnost da vi inicirate kontakt. Nakon uspostavljenog kontakta se uglavno prelazi na komunikaciju preko Skajpa da bi obe strane mogle da steknu bolji utisak sa kim komuniciraju. Na kraju, ako se dogovorite sa porodicom od nje dobijate au-pair ugovor i garantno/pozivno pismo na osnovu čega dobijate vizu. Za vas je ovaj proces besplatan jer porodica plaća au-pair ageniciji za uslugu.

Dobro se informišite o vašim pravima i obavezama

Do sada nisam čuo da je neko imao loše iskustvo sa porodicom u kojoj je borovio. Ipak, znanje je moć kojom možete da se zaštite od potencijalnog iskorišćavanja, shodno tome je veoma bitno da budete svesni benefita i obaveza koje donosi au-pair program.
Neki od osnovnih benefita su zvanično 1,5 dan odmora nedeljno, plaćena 3 obroka dveno, plaćeno zdravstveno osiguranje, plaćena mesečna markica za gradski prevoz, da imate mogućnost da idete u školu jezika,  standardizovan minimalni džeparac i drugo. Pre 6-7 godina moji prijatelji su dobijali od 230 € pa naviše, a za današnji minimalni džeparac ćete morati sami da se informišete.
Isto tako bitno je biti svestan šta jesu i nisu vaše obaveze. Pošto au-pair nije kućna pomoćnica, vaše obaveze nisu da čistite celo domaćinstvo, da čistite sobu roditelja, da se brinete o bašti, da se brinete o starim i bolesnima itd. Sa druge strane, od vas se očekuje da se igrate sa decom, da ih kupate i presvlačite, da ih vodite i dovodite iz škole, da im spremate jelo i sobu itd.

Kako izabrati porodicu

Na kraju krajeva, vaše obaveze i ono što se očekuje od vas zavisi isključivo od porodice čiji ćete gost biti tako da je veoma bitno da izaberete što bolju porodicu. Oni od vas zvanično ne smeju da traže više od onog na šta vas au-pair ugovor obavezuje niti smeju da vam ponude manje para od minimalnog džeparca. Tako da ako vam tokom razgovora neka porodica kaže dobijaćete 260 € mesečno i uz to ekstra 50 € da pokrijete deo troškova škole jezika (ako se odlučite da idete u istu), a minimalac iznosi npr. 300 € onda to nije dobra ponuda već izvrtanje perspektive. Nemojte odmah odustajati od te porodice, već im stavite do znanja da ste odlično informisani i uključite se u pregovore koji su upravo počeli.
Tokom razgovora je veoma bitno saznati šta porodica tačno očekuje od vas tako da slobodno postavite pitanja tipa: Kako zamišljate da će izgledati jedan tipičan radni dan kada budem bio tu? Kako će dan izgledati vikendom kada sam tu? Oko kakvih obaveza vam treba pomoć? Koliko dugo ste odsutni zbog posla? Koliko daleko je škola u koju idu deca? Koliko daleko je škola jezika u koju bih ja išao? i slično.
Ako ste stekli poverenje, možete da sklopite i usmeni dogovor da preuzmete više obaveza ali da uz to dobijate i veću naknadu. Ipak, imajte na umu da usmeni dogovor ne piše u ugovoru tako da ako se eventualno ispostavi da porodica ne želi da ispunjava svoj deo, vaš ništa ne obavezuje da ispunjavate vaš deo.

U vašem interesu je da nađete porodicu sa što manje dece i da deca budu što starija, jer time smanjujete obim obaveza koje obuhvata au-pair program (npr. kupanje dece).  Isto morate da budete svesni da li želite porodicu iz manje ili veće sredine. Nepisano pravilo je da je lakše steći prijatelje u većim sredinama, da tamo žive Nemci  koji ne pričaju neki dijalekt koji ni sami Nemci iz drugog kraja ne mogu da razumeju i da ima više ljudi koji barataju Engleskim.

Šta nakon isteka programa

Tokom svog boravka pored stečenog iskustva sa decom, upoznaćete se Nemačkom i regionalnom kulturom, poboljšaćete svoje znanje jezika, stvorićete nova prijateljstva, uspostavićete razne internacionalne kontakte i bićete u boljoj poziciji kada budete donosili odluku da li je Nemačka za vas i da li želite da ostanete u njoj. Deo učesnika au-pair programa shvati da nije Nemačka nije za njih i vrati se u domovinu, dok većina (po mom subjektivnom osećaju) odluči da želi da ostane. Mogućnosti ostanka i vize su različite i zavise uglavnom sa koliko godina i sa kolikim obrazovanjem ste stigli. Neki se odluče za neke vrstu školovanja ili usavršavanja dok neki su u stanju da nađu posao jer su u međuvremenu savladali jezik. Sa ogromnom verovatnoćom ćete postati veliki prijatelji sa porodicom koja će vam onda sigurno pomoći oko vašeg ostanka. Neke će čak potpisati i Verpflichtungserklärung tj. neku vrstu garancije da zvanično preuzimaju vaše troškove i eventualne buduće dugove. Na osnovu tok dokumenta možete onda bez problema da dobijete vizu za studiranje. Naravno, porodica vam neće davati pare ali će vam sa tim dokumentom pomoći da premoštite sve moguće finansijske uslove za dobijanje vize.

Iskustva mojih au-pair poznanika i prijatelja

Drugarica ineskinja iz škole jezika u Rojtlingenu je bila au-pair u jednoj imućnijoj porodici. Njen zadatak je bio da se brine o jednom muškom detetu, da ga vozi na trening i  sprema kuću vikendom. Ne sećam se koliki džeparac je dobijala, ali je imala kola non-stop na korišćenje. Nakon au-pair programa upisala je osnovne, a potom i master studije i ostala je da živi u porodici tokom većeg dela studija. Nakon završenih studija se zaposlila u firmi porodice koja inače usko posluje sa Kinom.

Jedna drugarica iz Rusije je živela sa razvedenom mamom koja je po zanimanju stjuardesa. Imala je više posla dok je majka bila na putovanjima, ali shodno tome je imala i dosta veći džeparac. Brinula se o jednoj devojčici koju je redovno vodila na časove jahanja. Redovno je išla na putovanja sa majkom i ćerkom koja su joj bila plaćena. Nakon programa je ostala u Nemačkoj i upisala osnovne studije.

Jedan Ukrajinac nije pričao mnogo o svom au-pair životu osim da je zadovoljan sa šansom koja mu je ukazana. Nakon programa krenuo je sa master studijama.

Jedna poznanica iz Brazila je živela u kući sa još tri au-pair učesnika i njihov jedini zadatak je bio da se igraju i komunicijaru sa detom na svom maternjem jeziku, da bi tebe naučilo strane jezike. Nakon programa je upoznala jednog nemca za koga se na kraju i udala.

Drugarica iz Uzbekistana se brinula o jednom desetogodišnjaku. Glavni zadaci su joj bili da mu pomaže oko domaćeg, da sa njim vežba Engleski, da ga vodi na trening i da mu sprema ručak jer su roditelji u to vreme na poslu. Takođe je bila zadužena da planira njegovo slobodno vreme da se klinac ne bi dosadjivao. Uz to je čistila stan jednom nedeljno i kuvala večeru za sve. Klinca i sebe je upisala u školu stoni tenisa tako da su redovno trenirali zajedno. Sa porodicom se dobro razumela iako je majka ponekad bila preoštra što se tiče čistoće. Sa porodicom je išla na kratke izlete kao npr. poseta Berlinu tokom uskrsa. Po njoj, njena dva najveća benefita su što je odlično naučila Nemački kroz konstantu komunikaciju i što je upoznala kulturu iz prve ruke. Nakon programa je upisala osnovne pa potom i master studije, a od porodice je dobila podršku tokom celog procesa konkurisanja za mesto na univerzitetu. 

Kao što vidite au-pair program je jedan od jeftinijih i najlakših načina kako da dođete za Nemačku i uz to dobijete džeparac za vaše usluge oko domaćinstva i deteta. Strancima često služi kao prvi korak na njihovom putu ka Nemačkoj posle koga mogu da spoznaju da li žele da ostanu ili da se vrate u domovinu.

Filip Perišić

Facebook: Nemački kutak

Twitter: Nemački kutak

www.nemackikutak.com