Šaljem ti ljubav za kraj

, RAZNO

Draga,

Sigurno si slušala o prijateljstvima koja su se raspala. Čini mi se da je zapravo to reč koja se najčešće upotrebljava u datoj prilici – raspad. Čekaj, ali raspad čega? Zar je prijateljstvo materijalna konstrukcija? Ponekad me zasmejava do kostiju kako su ljudi u stanju da najlepše stvari porede sa običnim i nebitnim. Svakog dana nas nešto promeni. Ukoliko si danas imala samo jednu misao drugačiju od svojih uobičajenih, nešto više nije isto. Nemoj pogrešno da me razumeš. Ne mislim na tuđa mišljenja i uverenja. Možda si danas o majušnoj odluci promenila deo pogleda. Veruj mi, tako se postaje druga osoba. Tako se napreduje ili propada. Kako onda dve osobe mogu opstati zajedno ako ih menjaju sasvim različite stvari?

Upravo zbog toga govorim svima koji me pitaju zašto nisi tu: ,,Ljudi se menjaju.” Ono što smo nas dve imale je, za mene, sveto. Niko nema pravo da me ispituje o našoj intimi. Međutim, njihovo je pravo da prosuđuju. Neka im to pravo. To su samo prazne priče. Ne mogu ti ljudi da znaju da li smo bile srećne. Ne osećaju taj zagrljaj koji je sastavljao sve slomljene delove daha, svu paru neprežaljenih suza.

Reći će: ,,Eto, toliko godina su bile nerazdvojne, a sada ne pričaju! Kako je to čudno!” Prošaputaću samo: ,,Mene je ona tešila kad god je trebalo. Ne treba vama da objašnjavam.”

Osudiće: ,,Sigurno se jedna mnogo ogrešila o drugu. Ne pucaju takva prijateljstva tako lako!” Progovoriću: ,,Ona je za moj osmeh pravila paktove. Svako radi najbolje što ume.”

Smejaće se: ,,Sigurno su se mnogo svađale, a onda još više plakale.” Kriknuću iz dubine uspomena: ,,Nas dve smo zajedno rasle! Neko nema pratioca dok gradi sebe.”

Hoću da znaš da sam mnogo volela sve one lude godine. Kroz šta si sve prošla sa mnom! Nasmejem se samo kad se setim. Bila si na vrhu liste svih ljudi u mom životu. Velika je to odgovornost. Možda je bila preteška. Ne verujem u raspad prijateljstva. Verujem u zajedničko disanje, crtanje snova i vijugave puteve prepune šarenih, mračnih i svetlucavih stvari na koje svako reaguje otkucajem svog srca. Moje je kucalo na jednu, a tvoje na drugu stranu. Hvala ti što si upotpunila moj život. Sudarila sam se sa velikom istinom. Ne bih bila ista osoba danas da nisam poznavala tebe. Svaka osoba nas promeni. Probudi u nama skriveni deo koji, kada ispliva, potopi sve što smo znali do tad.

Nemam nikakvu potrebu da postignem nešto ovim pismom. Ni moje pismo ni tvoja reakcija neće promeniti naše živote. Jedina želja mi je da odahnemo i pustimo ovu drugu da ide svojim putem. Znaj da ti šaljem ljubav kad god te se setim. Želim ti da budeš srećna. Daj ljubav u svakom obliku, svakog trenutka i živećeš je. Ostvari sve svoje snove. Snovima dugujemo sebe, bez njih bismo bili prazni. Uživaj u životu – to je jedino merilo stvari!

 

Dajana Mitrović

 

Izvor fotografije: www.pinterest.com