Intervju sa Monikom Husar | Od novinarstva do PR-a

, RAZNO

Uvek je veliko zadovoljstvo upoznati i sarađivati sa ljudima koji svojim trudom, radom i znanjem dostižu zadivljujuće rezultate u karijeri. Oni su uvek vredni poštovanja i pažnje. U moru takvih ljudi jeste, uspešna i harizmatična Pančevka Monika Husar PR menadžerka Kulturnog centra Pančeva i direktorka agencije za odnose sa javnošću „KomunikArt”.

S toga u sledećim redovima otkrijete više detalja o njenom profesionalnom angažmanu koji će nadam se uspeti da vas motiviše da uporno i vredno radite na sebi.

YN: Kako ste uplivali u svet PR-a?

Monika: U PR vode uplivala sam baveći se novinarstvom. Od svoje desete godine radila sam kao novinar i voditelj, prvo amaterski i volonterski u dečijoj redakciji radio „Kovina”. Potom kao srednjoškolka, honorarno na TV „Fan”, da bih upisom na Fakultet političkih nauka, smer novinarsko-komunikološki, u Beogradu dobila i svoj prvi pravi novinarski angažman na tadašnjoj, veoma profesionalnoj, „BK” televiziji. Preseljenje za Pančevo donelo je kratak angažman na lokalnoj televiziji, nakon čega sam, zahvaljujući preporuci prijateljice koja je odlazila sa mesta PR menadžerke Kulturnog centra Pančeva, dobila njen posao. Ukratko, prvih devet godina radila sam kao novinar u redakcijama kulture. Poslednjih devet radim kao menadžerka za odnose sa javnošću. Počela sam veoma rano da zarađujem od novinarskog posla, sa nepunih osamnaest godina, ali je za mene taj prelazak u svet PR-a bio veoma spontan, a odluka da napustim novinarstvo jedna od najboljih koje sam donela u životu.

YN: Šta je uticalo da osnujete agenciju za odnose sa javnošću „KomunikArt” koja je namenjena prvenstveno za promociju i afirmaciju kulturnih projekata?

Monika: Osnivanju agencije „KomunikArt” prethodilo je nekoliko važnih stvari: pre svega moja procena da sam dovoljno spremna da se posvetim dodatnom angažmanu, s obzirom da radim u Kulturnom centru Pančeva, kao i sve veća zainteresovanost klijenata van Pančeva za moj rad. U početku sam pomagala poznanicima u njihovim projektima, nekoliko godina volontirala po potrebi za druge gradske kulturne manifestacije, da bih 2013, zbog sve većeg obima posla, počela i da naplaćujem svoj dodatni rad. Agenciju sam osnovala početkom ove godine sa željom da se oprobam i kao preduzetnica.

YN: S obzirom da promovišete kulturne događaje koji se održavaju u Pančevu i okolini, sa kojim izazovima ste se suočavali do sada?

Monika: Izazova je mnogo i oni zavise od specifičnosti koje svaka pojedinačna kampanja nosi sa sobom. Ono što se može izdvojiti kao zajedničko jeste slabija vidljivost kulturnih događaja van Beograda, manjak medijskog prostora za promociju umetnosti, nedostatak finansija za PR i marketing u oblasti kulture i umetnosti.

YN: Za koje projekte ste do sada bili angažovani?

Monika: Od 2008. godine vodim PR kampanje za sve manifestacije Kulturnog centra, sarađujem sa Domom omladine Pančevo na promociji „FreeDom Art” festivala i „Ex teatar” fest-a, vodim kampanju za „Dane Vajferta” i Turističku organizaciju, sa Gradskom bibliotekom sarađujem na projektima „Majski dani knjige” i „Jedna knjiga – jedan grad”, a od ove godine sam i stalni član tima „BELDOCS” festivala u Beogradu. Od osnivanja radim kao PR menadžerka PAFF-a, „Pančevo Film” festivala. Vodim srpsku kampanju za bosanski sevdah sastav „Divanhana” i povremeno radim i jednokratne, manje kampanje za razne klijente.

Monika i Marko Tarner, Foto: Nikola Stoiljković

Monika i Marko Tarner, Foto: Nikola Stoiljković

YN: Šta utiče na uspeh kampanje?

Monika: Na uspeh kampanje utiče mnogo toga i on uglavnom zavisi od kvaliteta onog što promovišete, dobre i pravovremene komunikacije između organizatora (tima) i PR-a, shvatanja važnosti javne i medijske promocije, dobrog planiranja, posvećenosti, vrednog i profesionalnog rada, i naravno, poznavanja prilika u svim medijima, posebno redakcijama kulture. Najvažnije je, čini mi se, da tačno znate šta jeste a šta nije vaš posao i da svoj deo posla radite veoma odgovorno.

YN: Osnovali ste „Nova” festival.  Koji su sve neophodni koraci u osnivanju festivala?

Monika: Prema mom iskustvu, najvažnije je da ste u mogućnosti da sagledate sve organizacione aspekte jednog festivalskog programa, počev od toga ko vam je sve neophodan od saradnika da bi jedan festival mogao da se isplanira, uredi, selektuje, plati i održi, preko pronalaženja partnera i finansijera, pisanja projekata, molbi za podršku, dizajniranja vizuelnog materijala, veb prezentacije, organizacije promocije, motivisanja javnosti…do nošenja opreme i pića, pozivanja gostiju, i na kraju, objektivne evaluacije urađenog. Ako ne znate šta vam je, ko vam je i koliko čega potrebno za trodnevni festival ili jednodnevni događaj, ne počinjite dok to ne naučite. Sve ostalo ide lakše kada ste vi sigurni u svaki sledeći korak.

YN: Po čemu se ovaj festival razlikuje od drugih?

Monika: Osim što je jedinstven po tome što u Vojvodini jedini festivalski promoviše nove, savremene umetničke prakse u muzici, „Nova” festival nema nikakvu želju da zarađuje na publici. Mi mislimo da je to moguće i već drugu godinu uspevamo u tome, zahvaljujući našim pokroviteljima, Gradu Pančevu i inostranim institutima (Austrije, Mađarske, Slovenije i Italije) koji nas podržavaju.  Ulaz na sve programe je besplatan.

YN: Ovogodišnji „Nova” festival planiran je od 13. do 15. oktobra u Pančevu, Kovinu i Beogradu. Šta publika može da očekuje?

Monika: Publika od nas uvek može očekivati nešto novo, to je i suština našeg festivala. Saznaćete kako zvuči koncert četiri kontrabasa i tube, na koji način je Stiv Rajh, jedan od najpoznatijih savremenih američkih kompozitora, uklopio muziku i originalne zvučne zapise vozova i kako to izvodi kvartet „Bilitis” uz multimedijalnu video projekciju. Takođe, imaćemo priliku da slušamo savremena muzička dela inspirisana bečkom arhitekturom u izvođenju austrijskog dua „FredDo”, kao i da čujemo kako zvuči instrument hang, koji svira Jasna Jovićević, ali i da se upoznamo sa pripremljenim ili „prepariranim” klavirom.

YN: Šta nam spremate u Kuluturnom centru Pančeva za predstojeći period?

Monika: Kulturni centar Pančeva mesečno organizuje više desetina različitih programskih sadržaja. U narednom periodu posebno preporučujem „Pančevački Jazz” festival, čiji će ovogodišnji program biti spektakularan. U toku je i Bijenale umetnosti, i u našim izložbenim prostorima možete obići sjajne radove mladih internacionalnih umetnika.

YN: Koji su budući planovi u „KomunikArt”-u?

Monika: Ja sam veoma ambiciozna. Volela bih da u narednoj godini uspostavim profesionalnu saradnju sa BITEF-om i Festivalom autorskog filma. To su dve manifestacije koje su obeležile moje odrastanje i formirale moj životni, ne samo umetnički „ukus”.

Monika sa Anom Sofrenović, Foto: Aleksandar Stojković

Monika sa Anom Sofrenović, Foto: Aleksandar Stojković

YN: Po vama, koje osobine su presudne da bi neko bio dobar PR? Da li je šarm presudan?

Monika: Šarm nije presudan u mom poslu. Zapravo, čvrsto verujem da šarm nije presudan ni u jednom poslu. On vam možda može u nekom trenutku biti saveznik da nešto brže ili jednostavnije postignete u komunikaciji sa drugima, ali ništa više od toga. Za posao PR-a presudno je da ste posvećeni, informisani, zainteresovani za to što promovišete, spremni da stalno učite i da se usavršavate, i možda najviše od svega: odgovorni.

YN: Šta poručujete mladim ljudima koji žele da bave ovim poslom? Koja je formula uspeha?

Monika: Učite škole, što bi rekli matorci, ali uporedo volontirajte i pecite zanat u onim oblastima koje vas interesuju. Za ovaj posao je neophodno široko obrazovanje ali i uska specijalizacija. U 35-toj sam odlučila da „dodam” jednu godinu fakulteta iz oblasti PR-a kako bih bila sigurna da su kampanje koje nudim zasnovane i na akademskim znanjima. Stalno se usavršavajte, idite na seminare, radionice, širite krug profesionalnih poznanika. Promišljajte o kampanjama koje vodite, slušajte klijente, savetujte ih stručno i stpljivo i radite sa uživanjem. To je, po meni, formula uspeha.

Ivana Mandić

Naslovna fotografija: Aleksandar Stojović