Naša zemlja je u samom dnu liste evropskih zemalja po razvijenoj ekološkoj svesti, svesti o prednostima reciklaže, a gotovo da nema domaćinstva (ili ih je vrlo malo) koje razvrstava otpad. Srbija reciklira između 7 i 8 odsto komunilanog otpada, dok zemlje Evropske unije recikliraju i deset puta više.

Recikliranje je odvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje u iste ili slične svrhe. U sam proces ulazi prikupljanje, izdvajanje, prerada i sama izrada materijala i predmeta koji će se ponovo koristiti. Pritom, veoma je bitno odvajati otpad prema vrsti.

Recikliranje nije nužno prerada otpada u fabrikama. Naprotiv! Poklanjanje polovne obuće i odeće ili pravljenje novih upotrebnih predmeta od njih, takođe je recikliranje.

Šta može da se reciklira?

Skoro sve!

Najčešći otpad koji se nalazi u našim kantama je papir. Svaki oblik papira: kartoni, novine, papirne kese i ambalaže, moguće je reciklirati i do čak 7 puta.

Papir, ukoliko se nađe u prirodi, može da se razlaže između nekoliko dana i 6 meseci. Papir koji se koristi za magazine, u proseku će se razlagati oko mesec dana.

Reciklažom papira, pre svega spasićemo šumu od seče. Na primer, za jednu tonu papira potrebno je poseći 17 stabala. U isto vreme, reciklažom uštedimo i do 4.200kW električne energije, 32.000 l vode, a zagađenje vazduha smanjićemo za 74%.

Veliki deo otpada čini plastika. Njen period razgradnje je veoma dug i složen. Tako će se, na primer, plastična flaša razgraditi za oko 500 godina, plastična kesa za oko 20 godina, dok će polistiren (vrsta plastike) verovatno zauvek ostati u prirodi.

Postoje dve vrste plastike koje se mogu reciklirati i na njima postoji znak reciklaže. Pre svega, to je PET ambalaža u kojoj se pakuju sokovi, voda, ulje, sirće… Koliko je ova reciklaža isplativa govori primer Nemačke iz 2001. godine koja je recikliranjem stare plastike snabdela 1,8 miliona domaćinstava u Berlinu električnom energijom 130 dana, odnosno uštedela 523 miliona maraca.

Reciklaža stakla je drugo najbolje rešenje za stakleni otpad. Ustvari, najbolje je koristiti povratnu ambalažu, jer se u samoj proizvodnji stakla utroši velika količina energije, a oslobodi velika količina štetnih gasova.

To znači da će se reciklažom stakla uštedeti i do 25 % energije, smanjiće se zagađenje vazduha, a reciklažom jedne tone stakla uštedi se 30 tona nafte. Reciklažom samo jedne staklene flaše obezbedićete jednoj sijalici od 100W da svetli 4 puna sata.

Metali se dobijaju preradom ruda i čitav proces obuhvata veliko zagađenje voda i tla. Većina metala se može reciklirati, ali je najbolje izbegavati njihovo korišćenje, jer razgradnja aluminijumskih limenki na deponiji ii u prirodi može da traje od 200 do 500 godina, a konzerve od hrane mogu da se zadrže I oko 100 godina.

Koliko traje proces razgradnje ostalih otpadnih predmeta koje svakodnevno korisite?

Pamučna odeća će se razlagati do 5 meseci, dok će vuneni odevni predmeti ostati u prirodi od jedne do čak 5 godina.

Opušak od cigarete razlagaće se najmanje 5 godina, a odgrizak od jabuke 2 nedelje.

Žvakaće gume mogu ostati zalepljene za pločnik i do 25 godina, dok automobilske gume prete da se nikada ne razlože.

Dečije pelene za jednokratnu upotrebu imaju period razlaganja od 200 do 500 godina, nameštaj i koža oko 50 godina, a hrana, cveće  drugi organski proizvodi razlagaće se između jedne i dve nedelje.

Šta mi možemo da uradimo?

Postoji nekoliko načina da „pomognemo” prirodi da se izbori sa otpadom koji ostavljamo za sobom.

Reciklaža koju možemo u kućnim uslovima da uradimo postaje sve popularnija i kod nas. Postoji mnogo ideja da od flaša ili konzervi napravite nove upotrebne predmete. Slično je i sa odećom koju možete da poklonite ili uz malo mašte napravite torbe, majice, šortseve…

Bitno je i da poraste svest stanovništva o razvrstavanju otpada, s obzirom na to da sada u većini većh gradova postoje kontejneri za različite vrste materijala koje odbacujemo.

Na kraju, uvek treba razmisliti o alternativnom rešenju za one materijale čija razgradnja dugo traje.

Jovana Branković