Andrićevo ćoše | En ten tini

, RAZNO

On i ona.

Dve nepoznate u složenoj nejednačini. Jer do jednačine je teško doći.

On i ona – jer ne postoji on ako nema nje.

On i ona – sudar svetova, dodir vetrova. I taj intimni trenutak. On kad ju je pogledao, ona kad ga je ugledala. I zastoj. Ne vide ništa, ne čuju ništa. Samo osete jedno drugo. I njihova brojalica počinje. Broji treptaje, stidljive osmehe, uzdahe.

On i ona – ukus prvog poljupca. Njen miris na avgustovske ruže, njegov na vračarske lipe. Duše su se srele, negde kod Narodnog pozorišta. Ona je htela da gleda Damu sa kamelijama, on samo nju.

On da pamti gde ju je prvi put video. Na stepenicama Univerzitetske biblioteke. Nosila je kratku haljinu kraljevsko plave boje. Iz profila, ona je bila najlepša devojka na svetu. U njegovom svetu.

Ona da voli sve njegove savršene nesavršenosti. Mladež iznad njegove gornje usne, on da voli njene rupice u obrazima. Ona da se stidi zbog toga, on je da je obožava zbog toga.

Ona da mu čita sportske rezultate iz današnjeg Žurnala, on da joj citira Prevera i Miku Antića.

On da joj smiruje njena čudovišta u glavi, ona da ga nespretno zagrli jer grliti velike džinove poput njega uvek smešno izgleda.

Ona da njegove papazjanije i muške bubice prekida poljupcima, on da je uguši dodirima.

Ona da mu okrene njegov svet naglavačke. On da bude njen srećan kraj.

Ona da bude njegova amajlija, a on njeno sve.

Brojalica i dalje broji. Poljupce, suze, bačene paklice cigareta, korake, fotografije, osmehe, neprospavane noći, prospavane dodire, srećne momente.

Za njega je ona i dalje lepršava i sunčana. Za nju je on njen, samo njen i poseban.

Možda će oboje preživeti mnogo ružnih stvari. I znaće da ljubav ponekad ima rok trajanja. Ali, misliće jedno na drugo svaki put kada se sete da na ovom svetu postoje dobrota i sreća. Jer sreća je lepa. Slatka. I ponekad kratka.

 

Bojana Andrić

Fotografija: ArtPics

Leave a Reply