SRBIJA JE NA SAMOM ZAČELJU NA OSNOVU REZULTATA SILC ANKETE

Dugo je postojala potreba za računanjem indikatora koji bi pokazali pravo materijalno stanje građana, tako da budu uporedivi sa zemljama članicama EU. SILC je anketa o prihodima i uslovima života čiji se rezultati u Srbiji prikupljaju od 2013. godine. Sa Tijanom Čomić, rukovodiocem SILC israživanja RZS smo popričali o tome šta nam govori stopa rizika od siromaštva, gde se nalazimo u odnosu na zemlje EU i kako se njegova brojka može promeniti na bolje.

YN: Kako izgleda jedan tipičan dan u RZS-u ?

— Koliko će dan biti tipičan zavisi isključivo od vas. Može da bude potpuno automatizovan ili takav da uvek postoji prostor za inovacije tj. novi načini dolaženja do podataka i da se unapredi ono što već postoji. U statistici uvek ima prostora za inovacije.

YN: Koliko dugo traju pripreme za SILC anketu ?

— Priprema terenskog rada je početkom godine i traje oko šest meseci. Rezultati se objavljuju tek 31. marta naredne godine, a čitav tok obrade podataka traje oko dve godine.

YN: Gde se nalazi Srbija u odnosu na zemlje EU na osnovu rezultata SILC ankete?

— Nažalost, Srbija je na samom začelju. Međutim, zemlje poput Makedonije i Crne Gore su takođe u sličnoj situaciji.

YN: Da li je vladala neosnovana predrasuda da su penzioneri ugrožena kategorija? 2014. u odnosu na 2013. godinu stopa rizika od siromaštva se smanjila za 1,5 procentnih poena (sa 14,5% na 13%) u kategoriji penzionera. Na osnovu rezultata iz 2015. godine, stopa se povećala na 15, 2%.

— Na osnovu SILC ankete, penzioneri su najmanje ugrožena kategorija, odmah nakon zaposlenih lica. Ne možemo da tvrdimo da su ugrožena kategorija zbog redovnih primanja. Međutim, situacija je gora kada posmatramo lica starija od 65 godina koja obuhvataju i one koji nisu penzioneri. Anketa o potrošnji domaćinstva nam pokazuje da 32,6% ukupnih prihoda jednog domaćinstva čine penzije. Alarmantno je to što najugroženiju kategoriju čine mladi do 25 godina.

YN: Za svako SILC istraživanje neophodno je 80 anketara, koji se raspoređuju po gradovima širom Srbije. Da li se za tu poziciju mahom prijavljuju studenti ili, pak, ne ?

— U najvećoj meri se za posao javljaju studenti ili svršeni diplomci u fazi traženja posla. To je za nas velika prednost, jer imamo obrazovane i reprezentativne anketare. S druge strane, svake godine na instruktaži kažem: ,,Nadam se da se sledeće godine nećemo videti”, jer to znači da će imati neki stalan posao u svojoj struci. Gledamo da promovišemo da posao anketara vrše mladi ljude koji su nezaposleni, da bi im se dala šansa i iskustvo.

YN: Tipično je mišljenje da statističari samo sede ispred računara i rade sa brojkama. Da li ste imali prilike da poslovno putujete?

— Da bismo uopšte mogli da sedimo ispred računara, potrebna su nam specifična znanja. Ukoliko ih ne dobijemo na Univerzitetu, jedino ih možemo dobiti kroz praktičan rad. Eurostat i Srbija dosta podržavaju usavršavanje naših kadrova , tako da dosta putujemo. Dosta obuka samo Eurostat organizuje i finansira. Postoje i kursevi namenjeni mladim statističarima i oni traju 3-5 dana. Takođe, naši zaposleni idu na traineeshipe tj. na prakse u drugim institucijama EU i tamo borave 3-5 meseci i uče njihovu metodologiju i to znanje implementiraju kada se vrate.

YN: Da li se za poslove češće prijavljuju studenti prirodnih ili društvenih nauka? Koji biste im savet dali?

— Nema pravila, jer je naša struka mešavina prirodnih i društvenih nauka. Postoje ekonomske i društvene statistike i kod njih je bitno razumeti društveni aspekt. S druge strane, kada se bavite analizom i obradom podataka, to se više oslanja na prirodne nauke. U RZS-u imamo dosta ljudi sa matematike, ekonomije, demografije, ali i sa ostalih fakulteta. Svako može da se pronađe u nekoj od oblasti turizma, spoljne trgovine, tržišta rada itd. Da biste se bavili metodologijom, morate odlično poznavati tu oblast. Ako se bavite siromaštvom, morate najpre znati šta je fenomen siromaštva.

YN: Šta država može da učini kako bi stopu rizika od siromaštva smanjila na minimum ? Ova nimalo impoznatna brojka po najnovnijim podacima iznosi 25,4%.

— Po načinu merenja, siromaštvo je sada mera relativnog siromaštva – to je pozicija pojedinca u odnosu na medijanu čitave države. Viša stopa rizika od siromaštva ukazuje na veću nejednakost odnosno razliku između bogatih i siromašnih. Država bi trebalo da se fokusira na ranjive grupe i da ih izvuče iz tog rizika od siromaštva. Takođe, da se u većoj meri koriste naši podaci koji ukazuju na to da su mladi najugroženiji pored samohranih roditelja i domaćinstava sa troje i više dece. Sama cifra po sebi ništa ne govori, ali kada se pogleda agregirano, onda se jasno mogu sagledati ranjive grupe.

YN: Da li smatrate da će se sa protokom vremena Gini koeficijent sve više približivati jedinici ?

— Gini koeficijent u Srbiji iznosi 0,387 i najviši je u Evropi. U Srbiji, koja je nekada bila socijalistička zemlja, mislilo se da je nejednakost manja, međutim, rezultati SILC pokazali da to nije slučaj. Generalni trend u svetu je da se nejednakost povećava između bogatih i siromašnih zemalja. Ne toliko unutar zemalja, već između bogatog i siromašnog sveta. Sama globalizacija i kapitalizam vode ka povećanju nejednakosti.

YN: Čime planirate da se bavite u budućnosti ?

— Profesionalna želja mi je da ostanem u ovom poslu i da nastavim da se bavim statistikom na ovaj način – samom metodologijom, procesom prikupljanja podataka i statističkom analizom, kao i da se usavršavam što je više moguće. Da u većoj meri pratim trendove i moderne tehnologije da ne bih došla u situaciju da stagniram.

Na ovom linku možete videti najnovije (31.3.2016.) saopštenje i rezultate SILC istraživanja :

Click to access PD10_084_srb_2015.pdf

Tabela 1 : Mogućnost domaćinstva da “sastavi kraj sa krajem”

Tabela 2 : Finansijsko opterećenje budžeta domaćinstva troškovima stanovanja

Razgovarala Marija Tomić

Fotografije: Danica Đorđević