Sneg je noćas počeo da pada. Toliko je bilo hladno da su se zvezde sakrile ispod svetlog nebeskog ćebeta i, bušeći ga svojim iskrama, stvarale
Ne voli me radi reda. Ne zovi me radi reda. Ne traži me radi reda. Ne volim ništa što se obavlja samo radi reda. Kog reda? Čijeg reda? Nije li
Dragi Deda Mraze, Želim da ti kažem da sam i ove, kao i svake prethodne godine, bila dobra, ali želim i da ti kažem da mi ništa ne treba. Imam
Tokom perioda studiranja, studentski dom je druga kuća. To je mesto gde se uči, stanuje, zabavlja i gde je koncentracija osmeha na visokom nivou.
Verujem da je život pesma koja jednom mora da stane. Bila tužna, srećna, tvoja, moja, mora stati. Kad tad. Klik i gotovo. Tišina. Praznina. Mrak.
“Petra, da si odmah sišla sa te penjalice, da ti ja ne bih dolazila! Čuješ li me?“, pitala me moja divna, usplahirena majka. Ne znam zašto me