Jasmina je kreativna devojka koja je svoju ideju o tome da sve pročitane knjige drži na jednom mestu pretvorila u delo. Kako je nastala Knjiga mojih knjiga, zašto je kod mladih sve više odsutna navika čitanja, kao i tome zašto je čitanja zdravo, otkriva nam Jasmina u nastavku.
1. Na samom početku, možeš nam reći nekoliko stvari o sebi.
Ovo pitanje uvek deluje kao najlakše za odgovor, a u stvari uopšte nije tako. Završila sam, sad već davnih dana, studije na Fakultetu političkih nauka, dugo godina radila u sektoru ekologije i logistike. Danas preduzetnica i tvorac ovog „malog brenda“. Obožavam knjige i putovanja, proleće, Savski kej, prebranac.. A ono što je najvažnije i najlepše, mama sam jednog Vukana.
2. U kojem trenutku se rodila ideja zvana ‘Knjiga mojih knjiga’?
Ideja se rodila spontano i prvenstveno iz želje da imam za sebe nešto kao što je dnevnik čitanja. Uvek sam, čitajući, volela da zapisujem u razne lepe rokovnike svoje utiske, zanimljivosti, stvari koje bih želela da zapamtim…Kada sam popunila poslednji, pomislila sam kako mi treba novi sa lepim koricama, čak sam probala da pronađem nešto poput dnevnika da kupim, ali toga nije bilo. Suprug, koji se bavi i grafičkim dizajnom, mi je predložio da napravi to što sam zamislila. I nekako smo zajedničkim snagama smislili dizajn i koncept. U početku ideja nije bila da to bude nešto što će biti predstavljeno drugima, ali vremenom, s obzirom da tako nešto u ponudi ne postoji, pomislila sam da to nije loša ideja. Tako smo uradili i ispostavilo se da je pun pogodak.
3. Koja je misija ‘Knjiga mojih knjiga’?
Kao neko ko voli da čita, želim da „upijem“ sve što neka knjiga može da mi pruži. Volim da nakon pročitane knjige budem bogatija za neka iskustva, kao i neka nova znanja. Vremenom, nešto se i zaboravlja, a sa dnevnikom je tu sve da se čuva dugo. Sam koncept dnevnika je takav, da vas, na neki način i podstakne da čitate. Glavna misija je da negujemo ljubav prema knjizi i ljubav prema čitanju, a dnevnik je tu da sačuva sve ono najbolje što nam je čitanje neke knjige pružilo. Knjige su najveći izbor inspiracije.
4. Koliko nam je čitanje knjiga zapravo korisno?
Mislim da ne postoji knjiga iz koje se nešto ne može naučiti. Svaka knjiga je novo, može se reći i životno iskustvo za onog koji je čita. Kroz likove i njihove priče, prolazite kroz toliko različitih životnih situacija, dobijate nova znanja i naše reči dobijaju lepotu. Kako je rekao Eliot – knjige su najprihvatljiviji i najmudriji savetnici i najstrpljiviji učitelji.
5. Šta, prema tvom mišljenju, gube oni koji sve manje ili uopšte ne čitaju?
Ako se vodimo onim što je Flober rekao „Čitaj da bi živeo“, onda oni koji to ne čine, sigurno gube mnogo. Svakako nije broj pročitanih knjiga merilo nečije pameti, sposobnosti, čak ni rečitosti, ali ono što mislim da se vremnom izgubi jeste – mašta, jer upravo je knjiga taj mali uređaj koji je podstiče.
6. Koji je uzrok toga što mladi danas skoro da i ne čitaju uopšte?
Pretpostavljam da je uzrok upravo vreme u kome živimo, tehnologija cveta i sve je dostupno „sada i odmah“. Naviku čitanja treba razvijati kod dece još dok su mala, čitati im priče, a kasnije i kod njih negovati tu ljubav prema čitanju. Sve je to važno i za razvoj ličnosti, bogaćenje rečnika, ali i da naučimo da izrazimo naše misli, osećanja…
7. Koju knjigu preporučuješ svima da pročitaju i zašto baš nju?
Često i sama razmišljam o ovome i zaista ne mogu da preporučim tu „jednu“knjigu. Verovatno ne može, a da se ne preporuči roman Andrića, Selimovića, Bulgakova, Dostojevskog…Moja preporuka su uvek i Momo Kapor, recimo njegov roman „Konte“, Hamsun, Safon, divne knjige Marije Jovanović…
8. Omiljeni citat?
„Boj se ovna, boj se g***a, a kad ću živjeti?“ – Meša Selimović i Borhesova pesma „Trenuci“ , nije citat, ali ako niste imali prilike, obavezno pročitajte.
Autor: Jovana Golubović
Foto/izvor: Instagram nalog Knjigamojihknjiga
