Cancel kultura: Da li smo udarili u krajnost?

May 14, 2021, AKTUELNO

Kultura otkazivanja, iliti cancel kultura, je savremena forma ostrakizma u kojoj dolazi do brisanja, zabranjivanja ili marginalizovanja sadržaja i ličnosti koje se iz određenih razloga smatraju neprikladnim ili neprihvatljivim.

Odnosi se na popularnu praksu povlačenja (otkazivanja) podrške javnim ličnostima i kompanijama nakon što su učinile ili rekle nešto što se smatra neprihvatljivim ili uvredljivim. Obično se izvodi na društvenim mrežama u obliku grupnog sramoćenja.

Kako je internet aktivizam postao sve učestalija forma borbe protiv nepravde, samim tim iz dana u dan raste uticaj takozvane cancel kulture. Počeli smo sve češće da se bavimo temama partnerskog zlostavljanja, silovanja, diskriminacije na polnoj, rodnoj, rasnoj, nacionalnoj i verskoj osnovi, netolerancije na osnovu seksualne opredeljenosti i mentalnog zdravlja. Dizanje svesti o svim ovim stvarima je nešto što nam je toliko dugo trebalo i treba da budemo izuzetno srećni što živimo u vremenu kada se snopovi zastarelih uverenja i generacijskih patnji konačno seku.

Pročitajte i: Internet aktivizam za bolje sutra

Cancel kultura dolazi sa dosta pozitivnih strana, zato što se sada uz moć interneta brzo prošire vesti i novosti o tome da je neka javna ličnost učinila nešto neprihvatljivo, nešto zbog čega bi trebalo da prestanemo da im pružamo mesto na našim platformama. Ipak je važno da znamo koga pratimo i na koga se ugledamo, a deci i mlađima je važno dati do znanja koga idolizuju. Ista stvar važi i za kompanije, jer uz saznanje da je neka kompanija imala učešće u nečemu štetnom, možemo je sabotirati tako što ćemo prestati da kupujemo njihove proizvode.

Skorije smo imali priliku da prisustvujemo otkazivanju Merlina Mensona, nakon što se nekoliko njegovih bivših devojaka, ali i još mnogih koje su imale nekakav kontakt sa njim, oglasile povodom toga da ih je zlostavljao. Mnogi su zbog njegovog ekscentričnog izgleda odavno imali razne sumnje u vezi njega, ali važno je imati u vidu da nije do izgleda − da mnogi “najobičniji” muškarci istu ovakvu stvar svakodnevno rade i nekako uspevaju da se izvuku.

Poznat nam je i isti slučaj, ali sa obrnutim ulogama − Amber Herd, koja je optužena za zlostavljanje Džonija Depa. Iako se njihov sudski proces odvio u Amberinu korist, ljudi na svim društvenim mrežama su se zauzeli za Džonija tako što su odlučili da otkažu Amber.

Međutim, koje razmere je poprimila cancel kultura u poslednje vreme? Čini se da su ljudi postali preosteljivi na svaku sitnicu i da, ako si medijska ličnost ili stojiš iza kompanije, moraš da hodaš na prstima ne bi li se jedna tvoja reč, zbog koje možeš biti otkazan, izvukla iz konteksta. Ovo je postao proizvod nedovoljnog informisanja i potrebe da se danas od svega napravi drama da bi se dobio clout (osećaj moći i uticaja).

OTKAZIVANJE CELE JEDNE DRŽAVE

Verovali ili ne, jedna osoba je pokušala da cancel-uje celu državu i to je događaj koji je obeležio TikTok prošle nedelje.

Naime, jedna devojka iz Amerike, koja je igrom slučaja i Afroamerikanka, rešila je da snima tiktokove u kojima komentariše učesnike Evrovizije. Između ostalog, u jednom videu je naišla Crna Gora, gde je ona izjavila: ,,Ko je odlučio da nazove državu Crna Gora?” − zato što se na engleskom i na mnogim stranim jezicima Crna Gora kaže Montenegro. U videu je takođe tvrdila da ova država treba da bude otkazana zbog svog imena.

Nakon što je dobila lavinu komentara gde su je mnogi iskritikovali zbog ovakve tvrdnje, devojka je napravila još jedan ,,video izvinjenja“ gde se navodno izvinjava fanovima Crne Gore zato što pronalazači Crne Gore nisu mogli da osmisle bolje ime za njihovu zemlju.

Taj video je postao viralan u celom svetu, nakon što su se gotovo svi ljudi iz Evrope, kao i sa mnogih ostalih kontinenata oglasili i počeli da joj objašnjavaju istoriju Crne Gore i da se to ime, kako ga oni izgovaraju, izgovara samo na engleskom. Dobila je bezbroj objašnjenja kako je nastalo i ime Crne Gore i da je ovim malim serijalom ozbiljno uvredila ceo jedan narod, kao i mnoge ljude koji nisu deo tog naroda. Ove stvari, međutim, nju nisu zaustavile da napravi još jedan video u kome ona navodno ,,preuzima odgovornost“ i govori da nema za šta da se izvini pošto je sve što je rekla i postavila bila satira.

Dolazimo ovde do jednog problematičnog momenta duplih standarda. Van Amerike, mnogi se trudimo da se što više informišemo o BLM pokretu i da razumemo borbu crnih ljudi protiv diskriminacije. Isto tako, znamo da bilo kakve šale i satire na osnovu rase nimalo nisu smešne, a sigurno bismo, kada bismo uradili nešto tako kao ona na račun njene boje kože, bili otkazani i doslovno proterani sa interneta. Zašto onda, kada se obrnu uloge i kada se jedna devojka izjasni sa ovakvim uvredama i neznanjem, to onda može da prolazi kao satira?

Kako god bilo, važna je stvar da su mnogi prepoznali da to što je ona uradila nije u redu, bez obzira na njenu boju kože i na nacionalnost. Ona možda to još uvek neće shvatiti, ali nadamo se da će iz ove situacije naučiti koliko je važno informisati se.

OTKAZIVANJE DIZNI CRTANIH FILMOVA

Ako do sada niste imali priliku da čujete ove vesti, ovo je momenat kada ćete saznati. Sećate li se naših omiljenih Dizni crtanih filmova – „Petar Pan“, „Dambo“, „Mačke iz visokog društva“, „Snežana i sedam patuljaka“? Na ivici su da budu otkazani.

„Dizni+“ je skinuo prva tri crtana filma sa programa za decu do 7 godina, dok je novootvorena vožnja u Diznilend parku u Kaliforniji, „Snežanina začarana želja“, prekinula sa radom i otkazana je. Crtani film je takođe na tapetu otkazivanja.

Sigurno se pitate zašto je cancel kultura stigla do ovih divnih crtanih filmova uz koje smo svi odrasli i zašto deca u budućnosti neće moći da ih gledaju?

Ovo su razlozi za svaki naveden crtani:

Smatra se da je „Petar Pan“ otkazan zbog prikaza američkih domorodaca. U filmu se pripadnici indijanskog plemena nazivaju „Crvenokožci“. Bura je preokrenula prihvatljivost upotrebe ove reči tokom prošle godine, kada je fudbalski tim iz Vašingtona promenio svoje ime za sezonu 2020.

„Mačke iz visokog društva“ opisuje lik sijamske mačke koji je predstavljen kao karikatura ljudi iz istočne Azije. Mačka takođe svira klavir štapićima u sceni. Film sadrži tekstove koji se, navodno, rugaju kineskom jeziku i kulturi.

„Dambo“ je u mnogim prilikama upoređivan sa rasističkim emisijama ministra. Kroz film je evidentan rasizam prema Afroamerikancima. Vodeća vrana se zove Džim Krou, u odnosu na američke zakone o segregaciji Džima Kroua.

Princ iz „Snežane i sedam patuljaka“ je najskorija meta cancel kulture − zbog toga što ju je, kada je umrla i kada su joj patuljci sagradili stakleni kovčeg, poljubio, kako kažu, bez njenog pristanka.

I te kako treba razgovarati o problematici gorenavedenih razloga. Međutim, da li zaista neko misli da će četvorogodišnje dete videti scenu poljupca i da će ga to formirati u zlostavljača? Sigurna sam da svi shvatamo da obrazovanje i informacije dolaze deci najviše od roditelja i da, ako je neko izrastao u manijaka, homofoba i rasistu, verovatnije je da je to došlo iz tretmana u porodici, nego iz crtanih filmova.

Ono što možemo da sumiramo, ne samo kroz ove navedene primere, već kroz razne koje čujemo svaki dan o nekoj javnoj ličnosti ili kompaniji, jeste da cancel kultura do sada ništa nije učinila za promenu sveta na bolje.

Cancel kultura je, umesto toga, normalizovala iznošenje lažnih optužbi bez posledica, naučila celu jednu generaciju da postanu profesionalne žrtve koje se provlače rušenjem drugih, umesto poboljšanjem samih sebe, ohrabrila je prepisivanje istorije umesto učenja iz prošlosti i uništila mnoge karijere i živote zbog nečijih povređenih osećanja. Cancel kultura je stvorila društvo nepoverenja, sumnje i paranoje, u kome sve što uradiš ili kažeš danas – sutra može biti iskorišćeno protiv tebe. Društvo se neprestano zadržava na greškama iz prošlosti, ali ne nudi rešenja za bolju budućnost. Legitimiše se i opravdava nasilništvo, pod pretvaranjem da se zaustavlja nasilje.

Cancel kultura uči decu i omladinu sledeće:

ljudi su jednokratni
cinkarenje, a ne rad na sebi, je način na koji se napreduje
savršenstvo se očekuje od drugih, ali nikada od sebe
pravljenje žrtve od sebe je ključ za uticaj, slavu i napredak
namera nikada nije bitna ako vas neko vređa, već samo posledica
držanje kivnosti je zdravo

Ono što možemo da uradimo da ovo popravimo jeste da se fokusiramo na sadašnjost i budućnost, dok učimo iz prošlosti. Veliku važnost treba dati i tome da ne izvlačimo ništa iz konteksta u cilju da nekoga namerno uništimo. Na kraju kraju krajeva − informisanje i istraživanje su najvažnije stvari.

Učimo na greškama iz prošlosti da bismo mogli da izgradimo bolju sadašnjost i budućnost, a ne da bismo čitavu svoju realnost i sadašnjost vrteli oko tih grešaka.

Ne zaboravimo takođe i da se ljudi menjaju. Sigurno su mnogi od nas živeli pod nekim lošim uverenjima, kojih smo se kasnije, zahvaljujući informisanju i obrazovanju, rešili.

Pročitajte i: DIGITALNA (NE)KULTURA

Pripremila: Jovana Filipović

Foto-izvori: freepik.com | screenshot: tiktok.com/@favour_abara | Disney | unsplash.com