Započinjanje biznisa – šta treba imati na umu?

Pod pretpostavkom da vam u ovom tekstu otkrivam kada je idealno vreme za otpočinjanje sopstvenog biznisa – da li biste se odvažili na taj korak u određenoj godini koju navedem? Da li pokretanje biznisa uopšte ima bilo kakve veze sa biznisom? „Iskustvo ide sa godinamaˮ – to je uvreženo mišljenje koje vlada. Međutim, ima ljudi koji vremenom prestanu da rade na sebi i ne pridržavaju se onog da je „učenje celoživotni procesˮ. Sa druge strane, postoji mnogo mladih ljudi koji su se sa manje iskustva odvažili da započnu sopstveni biznis smatrajući da će biti dobro po njih čak i ako nakon određenog vremena dožive neuspeh, zato što će naučiti mnogo više iz grešaka koje su pravili. Sama akcija i sprovođenje ideje u delo jeste jedan hrabar čin, a „ne preživeti tržišteˮ ne mora biti ništa konačno – ponekad nam je to upozorenje kako u drugom pokušaju treba da se postavimo.

Koji su to univerzalni saveti koje bi osoba, koja je odlučila da uplovi u preduzetničke vode, trebalo da ima na umu? Najpre bi trebalo da kreira dobar biznis plan koji sadrži računicu i ciljeve, sredstva koja ima na raspolaganju, ciljnu grupu i proizvod koji nudi na tržištu.

Biznis plan predstavlja koristan alat i metod koji omogućava da se ideja jasno formuliše i isproba. Njegov značaj ogleda se u mogućnosti da se predvide izazovi sa kojima se nečiji biznis može susresti i da se preventivno reaguje kako bi se negativni ishodi predupredili. On omogućava bolje planiranje i priliku da osnivač biznisa bude u toku sa ciljevima koje namerava da dosegne u jasno definisanom vremenskom periodu.

Bojan Leković u svojoj izvanrednoj knjizi, „Medvedi na putuˮ, o svom preduzetničkom putovanju napominje: „Ako ne umeš ili te mrzi da napraviš biznis plan, onda verovatno nećeš umeti da izgradiš biznisˮ. Bojan predlaže biznis model Kanvas, templejt koji kroz nekoliko pitanja vodi osnivača biznisa kroz osnovni misaoni proces za kreiranje biznis plana. Smatram da ova knjiga može biti korisna svima onima koji prave prve korake u kreiranju svog biznisa i žele da steknu korisne uvide u to kako ceo taj proces izgleda iz ugla nekog ko je uspešan preduzetnik.

Lično smatram da je za početak biznisa najvažnije prepoznati potrebu na tržištu za određenim proizvodom ili uslugom i da broj godina onoga ko započinje biznis ne igra značajnu ulogu. Zapravo je najvažnije da taj neko ume jasno da iskomunicira koji problem taj proizvod ili usluga rešava i da uspe da pronađe put do onih kojima je to rešenje najpotrebnije. U najvećoj meri emocionalna inteligencija igra ulogu i ona može usmeriti čitav proces u dobrom ili lošem smeru. Osobe koje ovladaju emocionalnom inteligencijom mogu da prepoznaju šta je to što ljudi žele, te razvijaju visok nivo empatije za potrebe svoje ciljne grupe – razumeju njihove potrebe, žele da ih saslušaju i doprinesu rešavanju određenog problema, provode vreme analizirajući ponašanje i stavove korisnika kojima žele da se približe… Ove osobe uspešnije će prevazilaziti konfliktne situacije koje se budu javljale tokom obavljanja svakodnevnih operativnih, taktičkih i strateških zadataka. Emocionalno inteligentni preduzetnici znaće kako da pogode bolne tačke svoje baze kupaca, jer će uočiti, zahvaljujući sposobnosti da prepoznaju emocije, sa čim se kupci bore i šta ih eventualno frustrira. Pored toga, ovakvi preduzetnici umeju da upravljaju svojim emocijama i da ih kontrolišu, tako da neće doći do izliva emocija koji može negativno da se odrazi na poslovanje, već će uspevati da održe racionalan način razmišljanja. Najzad, oni su i bolji lideri, jer ostvaruju i kvalitetnu komunikaciju sa timom sa kojim sarađuju i mogu da održe viziju koju nastoje da realizuju.

Magazin „Forbesˮ objavio je članak koji pruža uvid u to kada je „pravoˮ vreme i sugeriše se da pravo vreme zapravo ne postoji. Ponuđena su i tri načina koja mogu pomoći ljudima prilikom donošenja odluke o pokretanju sopstvenog biznisa.

Pročitaj i: EKONOMSKE LEKCIJE ŠAHA

Prvi način govori o tome da se treba prisetiti kada smo poslednji put dostigli neki veliki i značajan cilj zahvaljujući kome smo se osetili srećno i ponosno na sebe. Prizivajući taj osećaj možemo sebe pokušati da ubedimo da će i pokretanje biznisa omogućiti da ponovo osetimo nešto slično i da ćemo biti zadovoljni i zahvalni sebi zbog izbora koji smo napravili. Predlaže se konkretno jedna vežba vizualizacije ciljeva koja podrazumeva da zapišemo cilj koji želimo da ostvarimo i opišemo sve ono što vidimo da će doći uz ostvarenje tog cilja. Na primer, kako izgleda tim ljudi sa kojima sarađujemo u biznisu koji smo pokrenuli; šta drugi ljudi govore o našem preduzetničkom poduhvatu i na koji način ga opisuju; kako se osećamo na dnevnom nivou; kako provodimo svoje slobodno vreme?

Ono što primećujem na osnovu iskustva ljudi sa kojima sam razgovarala ili sarađivala u nekom trenutku jeste da se kao osnovni prioritet prilikom započinjanja sopstvenog biznisa postavlja sloboda. Sloboda u smislu izbora načina na koji je moguće provoditi slobodno vreme ili izbora ljudi sa kojima će se sarađivati ili oblikovanja svoje strategije u skladu sa tempom koji toj osobi odgovara. Sloboda je jedna od najzastupljenijih vrednosti koje se ističu i koju ljudi posebno cene naročito onda kada se ta sloboda odnosi na mogućnost da se bude svoj tokom kreiranja sopstvenog poslovnog procesa.

Kao drugi korak za pokretanje biznisa u tekstu na gore navedenom portalu navodi se strah od neuspeha. Zapravo se radi o svim mentalnim blokadama koje osoba može da ima kada se upušta u nepoznat i neizvestan poduhvat. Strah od neuspeha ne treba povezivati sa slabošću niti to treba dovoditi u vezu sa tim koliko neka ideja ili osoba vrede. Prevazilaženje ovog straha predstavlja dugotrajan i ozbiljan proces kako bi osoba mogla u neizvesnim okolnostima da zadrži svoj fokus i nastavi da teži ka kreiranju rezultata. Ono što je najvažnije jeste da osoba ne odustane nakon jednog neuspeha, već da na njega gleda kao na sastavni deo puta do ostvarenja ciljeva.

Tokom pohađanja kursa pod nazivom Veštine upravljanja karijerom, među prvim lekcijama bila je ona koja se odnosila na pozitivan i negativan način razmišljanja. Upravo to i jeste dobar početak za rad na sebi i prepoznavanje svojih stavova, da bi se kasnije mogle prevazilaziti sve one prepreke i izazovi koji neminovno dolaze sa razvojem biznisa.

Treći korak predstavlja postavljanje vizije kao prioritet – proces otpočinjanja biznisa zahtevaće mnogo truda, energije i uloženog vremena, ali se u glavi zadrži šira slika, koja podrazumeva da osoba ima u vidu zbog čega se bavi nečim i kakav doprinos pruža, a onda će biti jednostavnije postići zacrtano. Najzad, moramo biti svesni da je na nama da donesemo odluku, definišemo svoje ciljeve i poradimo na svojim stavovima i strahovima kako bismo mogli da pružimo ono najbolje od sebe i kreiramo vrednost kroz ono čime se bavimo.

Pripremila: Tijana Katić

Izvori:

https://microfinancegroup.rs/blog/zasto-je-dobro-pokrenuti-sopstveni-biznis-i-na-koji-nacin-to-uraditi

https://www.ekapija.com/business-advice/2207905/put-od-ideje-do-realizacije-kako-napraviti-biznis-plan

https://www.forbes.com/sites/brianscudamore/2020/01/31/when-is-the-right-time-to-start-a-business/?sh=3d862c42486b

Foto-izvor: freepick