TEORIJE ZAVERE U DOBA KRIZE I KAKO IM KRITIČKI PRISTUPITI

, AKTUELNO

Ništa ne cirkuliše toliko lako koliko teorije zavere, a povoljno tlo za širenje istih su baš krizne situacije kao što je ova u kojoj se nalazimo.

Teorije zavere su fenomen koji se toliko lako probija iz jednog prostog razloga: krizna situacija stvara kolektivnu anksioznost i paniku, pogotovo kada su nam mnoge činjenice u vezi sa situacijom još uvek nepoznate. Stoga, kada nismo dovoljno sami stručni u nekim područjima, lakše nam je da poverujemo objavi na Fejsbuku koju je podelio neki naš prijatelj, koja koristi neke kvazi stručne reči, kako bi opravdala neku nedokazanu tvrdnju. I onda, ako se već neko potrudio da napiše nešto ovako “stručno” na društvenim mrežama, zašto bismo se mi upuštali u dalje istraživanje i pretraživanje?

Pored samog sadržaja, vidimo i ko je napisao i podelio tu informaciju. Vrlo često to budu ljudi koji tvrde da rade u zdravstvu ili fitnesu. Pa kako onda da ne poverujemo nečemu što je podelio neko ko ima toliki uticaj i takvo znanje? Pogotovo ako imaju toliki uticaj na internetu. Neka hvala, ja ću verovati njima. Ne bi za džabe toliko ljudi svaki dan pričalo o tome kako nas nauka i medicina zavaravaju. Već dugo smo mi u novom svetskom poretku, ništa nas više ne čudi, šta sve mogu smisliti.

Koronavirus je pušten iz laboratorije!
Teraju nas da nosimo maske jer u sebi sadrže 5G žice!
pa sve do
Vakcinama nas čipuju i teraju u genocid! Videćete za 8 godina!
Zar vam nisu čudni tragovi i rute od aviona? Ma oni nas zaprašuju koronom!
Šta nam rade!

Međutim, kada pitamo za naučne i medicinske dokaze o ovim tvrdnjama – muk. A ako nije muk, onda je odgovaranje uvredama na svakoj mogućoj osnovi ili sa onim čuvenim “Pametnom dosta”. Eventualno će poslati neki video koji je “dokaz jedine istine”, a kada ga pogledamo i poslušamo, u nadi da čujemo nešto što bi zapravo moglo na neki način da opravda gore navedene tvrdnje i da nas natera da se zaista zamislimo – ma koliko god ni mi sami možda nismo dovoljno stručni, setimo se onoga što smo učili u osnovnoj i srednjoj školi, te nam je to često dovoljno da shvatimo koliko su “dokazi jedine istine” nejasni, nepovezani i besmisleni. Pogledamo zatim i video, koji ni u jednom trenutku ne prikazuje goli dokaz, već samo “animirana” objašnjenja onoga o čemu se priča.

A ako mi sami nismo stručni, kako to onda možemo kritički pristupiti teorijama zavere i proveriti sadržaj? Ima raznih načina, a ovim putem bih izdvojila četiri ključna:

1. ISTRAŽIVANJE
Preplavljeni smo različitim informacijama o istim stvarima svake sekunde, svakoga dana. Zato, kao i kada želimo da kupimo sebi što kvalitetnije čizme po što povoljnijoj ceni, isto tako za svaku tvrdnju i teoriju, možemo da iskoristimo naše pretraživače za istraživanje. Bez obzira na sve ostalo, imamo tu privilegiju da živimo u vremenu kada su nam sve informacije dostupne na klik. Naučni radovi i medicinski nalazi se mogu naći na mnogim stručnim sajtovima, a isto tako se veoma lako mogu proveriti i reference u svakom radu, članku i u svakoj objavi.

2. PROVERA IZVORA
Svi ti portali, kao i Instagram i Fejsbuk, uticajni lekari i fitnes instruktori sa mnoštvom pratilaca – saznajte više o njima. To je isto veliki deo istraživanja – ko stoji iza napisane tvrdnje i šta sve možemo da saznamo o njemu. Znamo da danas nije nužno potrebno imati obrazovanje, niti bilo kakva stručna referenca u vidu položenih kurseva i masterklasova, da bismo stekli uticaj na internetu u vezi sa time što se drugima predstavljamo da smo. Kao što su nam sve informacije o sadržaju na klik, isto tako su nam i informacije o izvorima sadržaja na klik. Provirite malo ko je ta osoba koja piše ove stvari, da li ima adekvatnu edukaciju i da li zaista zna šta je što ta osoba piše, ili samo koristi svoj uticaj da određenu tvrdnju prenese i proširi.

3. SLUŠANJE STRUKE
Da li zaista mislite da je naučnicima i medicinarima sve ovo smešno i da oni nisu isto toliko u šoku i u oblaku agonije jer ne znaju još uvek dovoljno o tome sa čime se bore već godinu dana i po 24 sata dnevno? Još 2019. godine, otkako je krenula vest o novom stranom virusu koji je počeo da se širi u Kini, naučnici širom sveta su aktivno počeli da rade na istraživanjima ovog nepoznatog virusa, dok su medicinari probijali granice premora kako bi spasili što više života i pomogli što većem broju ljudi. Još uvek nam nije sve poznato u vezi sa ovim virusom, ali svakoga dana se saznaje nešto novo. I opet, imamo privilegiju da živimo u vremenu kada su nauka i tehnologija toliko napredovale, da je sada neizmerno lakše pristupiti nekim informacijama, testirati, kao i doneti zaključke i uspostaviti definicije. Svi ti stručnjaci kojima se ne veruje se školuju po 10-15 i više godina u njihovoj branši. Ko će bolje znati o svemu ovome i ko će nam predstaviti validnije informacije nego stručnjaci? Već smo pomenuli da je sada izuzetno lako doći i do naučnih radova i referenci na internetu, stoga bi tu prednost zaista trebalo iskoristiti.

4. MEDIJSKA PISMENOST STARIJIH
Teorije zavere češće dopiru do naših dragih starijih članova porodice i prijatelja, nego do mlađih. (Iako je brojka među mladima koji veruju u teorije zavere pozamašna).
Ono što mi možemo, kao mladi da učinimo za naše starije, jeste da im pomognemo sa korišćenjem interneta i digitalnih medija – da ih naučimo da razlikuju spam i reklamu od ostatka sadržaja, da ih naučimo kako se koja opcija koristi i kako mogu da se zaštite od neželjenog sadržaja i kako da izgrade kritički pogled na ono što im se servira – tako što ćemo ih naučiti kako sami da istražuju i da proveravaju izvore od kojih dolaze informacije o kojima se piše.

Pročitajte i: 15 stvari koje treba da znate o virusu COVID-19

Pripremila: Jovana Filipović

Izvor: bbc.com masina.rs
Foto izvor: freepik.com