Ne, ovo nije još jedan tekst o medijskoj pismenosti, lažnim vestima i medijskoj manipulaciji. Ovo je tekst koji će vas naterati da razmislite pre nego što sledeći put ostavite komentar na nekoj društvenoj mreži.

Naša reakcija odraz je naše (ne)kulture

Digitalna kultura je odnos između ljudi i tehnologije, odnosno koncept koji opisuje kako tehnologija i internet oblikuju ljudsko ponašanje, razmišljanje i međusobnu komunikaciju.

Česta je zabluda da sadržaj poruke predstavlja njeno značenje, dok je značenje zapravo reakcija na poruku. Zbog toga, usled neiskustva, nezrelosti i kognitivne nerazvijenosti, veliki broj ljudi nije kompetentan da koristi internet ili digitalne tehnologije.

U nastavku ćete saznati kako digitalna tehnologija izaziva (re)akciju, kao i koje su sve posledice digitalne nekulture, a koje, upozoravamo vas – mogu biti fatalne.

Prekinite da skrolujete (nakon čitanja ovog teksta, naravno)

Samo jedan klik deli nas od pristupa velikom broju raznovrsnih informacija iz celog sveta.

Osim što smo robovi trendova, potrošačkih i reklamnih industrija, robovi smo informacija. Znate li da moto Google kompanije koja kontroliše čitav internet glasi svet počiva na informaciji?

Budite iskreni – da li ste ikada otključali telefon, bezrazložno ušli na Instagram, prelistali objave, zatvorili Instagram, niste znali šta ćete pa ga ponovo otvorili, i tako satima? Niste jedini!

Ovakvo ponašanje nije slučajno. Poznato je da marketinške kompanije pokušavaju (i uspevaju) da kontrolišu naše aktivnosti, ali nije poznato koliko su opasne posledice koje ovakvo konzumerističko ponašanje može imati na pojedinca, ali i društvo u celini.

Pored digitalnog nasilja, najrigoroznija posledica skrolovanja iliti listanja objava, jeste prezasićenost informacijama što na kraju neretko dovodi do dezinformisanja.

Biti dezinformisan isto je što i biti neinformisan

Novosti i informacije koje su masovnoj publici dostupne na internetu često su netačne ili dolaze iz nepouzdanih izvora. Kako svi želimo da učestvujemo u aktuelnim dešavanjima, i kako u „demokratiji” vlada sloboda govora, tako svaki pojedinac nalazi za pravo da svoje uglavnom nestručno mišljenje nameće kao činjenicu, a jedina tačna činjenica jeste da niko nema realne podatke, ali svi imaju mišljenje o svemu.

Usled nedostatka fizičkog prisustva i neverbalnih znakova, komunikacija posredstvom tehnologije često je nejasna i dovodi do nesporazuma između pošiljaoca i primaoca poruke. Zato su i kreatori sadržaja i njegovi konzumeri podjednako odgovorni za razvijanje i održavanje digitalne kulture. Kreatori moraju biti svesni sadržaja koji objavljuju, a konzumeri moraju pažljivo analizirati poruku pre nego što na nju odreaguju.

Dakle, razmislite pre nego što sledeći put ostavite komentar na nekoj od bezbroj društvenih mreža. I da – prekinite da skrolujete!

Digitalno nasilje

U svetu tehnologije često zaboravljamo da se sa druge strane računara ne nalazi robot, već stvarna osoba sa stvarnim osećanjima. Zbog toga je važno da budemo svesni digitalnog nasilja, njegovih posledica i da se potrudimo da ga koliko je moguće zaustavimo.

Šta je digitalno nasilje?

To je svaki oblik nasilja koje nastaje upotrebom digitalnih tehnologija i interneta. To uključuje nasilje na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka ili platformama za video-igrice.

Ukoliko ste se pronašli u sledećim primerima – vi ste ili žrtva ili izvršitelj nasilja:

– Širenje lažnih informacija
– Objavljivanje sramotnih, eksplicitnih fotografija na internetu
– Objavljivanje foto-sadržaja ili video-sadržaja druge osobe bez njenog dopuštenja
– Lažno predstavljanje
– Slanje pretnji ili neprikladnih poruka
– Bespotrebni pogrdni komentari takođe spadaju u digitalno nasilje

Govor mržnje protiv svetinja takođe spada u jednu vrstu elektronskog nasilja, a u Srbiji smo na društvenim mrežama nedavno bili svedoci spaljivanja ikona usled nesporazuma u komunikaciji između devojke sa velikim brojem pratilaca i njenih fanova. Vreme je da ovakvim incidentima dođe kraj!

Kako se boriti protiv digitalnog nasilja i nekulture?

Pre svega, moramo postati svesni nasilja. Jedan od načina jeste upoznavanje sa njegovim posledicama.

Posledice se razlikuju od osobe do osobe. Mogu se odraziti fizički, emocionalno ili psihički. Osećaj uznemirenosti, straha, ljutnje, depresije, fizičkog umora ili bola – samo su neki od simptoma posledica digitalnog nasilja.

U ekstremnim slučajevima koji su, nažalost, sve češći, elektronsko nasilje može dovesti do samoubistva.

Pozovi besplatan broj 19833 i prijavi digitalno nasilje

Da bi se sprečilo nasilje, ali i podržavanje neadekvatnih ideja, stavova i ličnosti, odrasli treba da stave internet aktivnosti svoje dece pod kontrolu. Zastrašujuće je koliko roditelji zapravo ne znaju šta deca rade na internetu, i kakvim trikovima se mladi služe da zataškaju svoje tragove (brisanje istorije pretraživanja je samo jedan od primera).

Pored kontrole, drugi važan faktor u sprečavanju digitalne nekulture je pažnja, to jest nepažnja. Moramo prestati da pružamo pažnju i podršku nevažnim i nekvalifikovanim licima.

Mi smo ti koji proizvodimo i konzumiramo sadržaj i zato moramo da se promenimo kao društvo. Dobar početak za to jeste da se menjamo kao pojedinci.

Pripremila: Katarina Mitrović
Dodatni izvor: unicef.org
Foto izvor: freepik.com