Koliko puta ste čuli, ili sami izgovorili rečenicu „u moje vreme to nije bilo tako“, ili „mladi danas nemaju nimalo poštovanja?“ Odakle potiče netrpeljivost među generacijama? Da li je moguće prekinuti rat mladih i starih? Čeka li nas svetla budućnost ako na mladima svet ostaje? Saznaćete u nastavku.
Kako su generacije podeljene i šta je generacijski jaz?
Da bismo premostili nesporazum među različitim generacijama, prvo moramo razumeti šta je generacijski jaz i kako je nastao. Pre industrijske revolucije jaz među generacijama nije postojao. Kako je došlo do novih tehnoloških otkrića, došlo je i do rasta nesporazuma i konflikata među generacijama, a taj nesporazum raste i dalje. Ovaj termin je počeo da se koristi u kontrastu bejbi-bumersa (rođeni nakon Drugog svetskog rata) i tihe generacije (rođeni pre 1945), njihovih roditelja. Svaka generacija stvara svoje karakteristike, stavove i standarde, koje je čine drugačijom od ostalih. Razlika u ponašanju i pogledima na svet predstavlja generacijski jaz. Promene se ogledaju u modi, umetnosti, tehnologiji i ideologiji. Kada se pojavila nova tehnologija koju tiha generacija nije mogla da približi svojoj deci (bumerima), mladi su odlučili da sami pronađu odgovore, i otuda težnja za slobodom i samostalnošću. Daljim „napretkom“ sveta izdvojile su se još generacija x (1965-1979), milenijalci ili generacija y (1980-1995) i na kraju generacija zed, od 1996. godine pa do danas.
Uvek poštuj starije generacija (tradicionalisti)
Sigurno ste barem jednom čuli da neka starija osoba izgovara ovu rečenicu. Iza ove izjave stoji istorijski period u kom je čovek znao samo za vredan rad, disciplinu, praktičnost i poštovanje – vrednosti koje opisuju tradicionaliste, odnosno tihu generaciju. Mladi se danas ponašaju slobodnije. Naviknuti na drugačiji vid interakcije često ne obraćaju pažnju kako se ophode prema starijima. Željni brzog, često virtuelnog odgovora, milenijalci i generacija zed su u očima starijih nekulturni, lenji, nestrpljivi, impulsivni. S druge strane, mladi bi rekli da su stariji ljudi zbog manjka razumevanja i negodovanja, uglavnom džangrizavi i uvek spremni na svađu.
Stari moraju razumeti da se svet kreće nedostižnom brzinom, zbog čega se čini da mladi uvek žure, ali to je realnost u kojoj danas živimo. No, mladi moraju shvatiti da stariji nisu u mogućnosti da isprate nove promene, jer se kose sa njihovim navikama i uverenjima, stoga je poželjno da ispoštuju starije, budu strpljiviji sa njima, kako bi se mirna prošlost i burna sadašnjost našli na pola puta.
Postoji tendencija da se romantizuje prošlost
Sećanje na dobra stara vremena često utiče na formiranje mišljenja starijih generacija o mlađim. Istina je da stariji idealizuju svoje vreme, jer je psihologija čoveka takva da zaboravlja sve što je bilo nepoželjno ili neprijatno u prošlosti. Mladi s druge strane ne prihvataju dobronamerne savete jer veruju da su pametniji, kao i sposobni da sami donose sve odluke. Kako ne mogu da idu u korak sa vremenom, stariji često osuđuju novu tehnologiju i omladinu, koja je njom opsednuta. Međutim, ne shvataju da danas mobilni telefon uživa jednaku ili još veću važnost koju su novine ili večernji dnevnik nekada imali. Telefon više nije luksuz, već alatka koja omogućava svetu da funkcioniše, a čoveku da radi i socijalizuje se. Telefon je sada čovekov produžetak i stariji ukoliko žele da razumeju mlade, moraju da shvate da su se vrednosti i potrebe promenile i da je neizbežno da prihvate nove produžetke.
Društveni sistem u kome živimo doprinosti širenju jaza među generacijama. Sve veća finansijska nesigurnost i tehnološka zavisnost dovele su do promena u obrazovanju i poslovanju. Sve je učestalije neformalno obrazovanje, a ako čujete da je šesnaestogodišnjak već preduzetnik, nemojte da se čudite.
Kako premostiti jaz?
Da bi se sklopio mir između mladih i starih, obe strane moraju postati svesne jaza i njegovog značaja. Generacijsku svest karakterišu empatija, razumevanje i poštovanje. Odrasli moraju shvatiti kulturne standarde današnjice, kao i potrebe i probleme mladih. I obrnuto, mladi moraju priznati položaj i trud starijih. Dakle, saslušati, savetovati i podsticati, a ne odbacivati.
Potrebni smo jedni drugima. Svaka generacija je jedinstvena, i svojim iskustvom, bilo pozitivnim ili negativnim, može pomoći mladim naraštajima, jer kako kaže poznata narodna izreka: „Na mladima svet ostaje“.
Pročitajte i: DIGITALNA (NE)KULTURA
Autor: Katarina Mitrović
Foto izvor: freepik.com
