Pored toga što je naslov poznatog crtanog filma, “Lepotica i zver” predstavlja adaptiranu verziju istinite priče o životu Petrusa Gonsalvusa – čoveka sa Kanarskih ostrva koji je patio od takozvanog sindroma vukodlaka.

Priča o lepotici koja se udaje za zver nije plod mašte. Ovakva priča je prvi put objavljena 1740. godine u Francuskoj. Nju je napisala spisateljica po imenu Gabrijel Suzan de Vilnou prema istinitim događajima i likovima. Prava zver iz ove priče je muškarac po imenu Petrus Gonsalvus, rođen 1537. na Kanarskim ostrvima, koji je bolovao od hipertrihoze ili sindroma vukodlaka – tada nepoznate i neizlečive bolesti.  

Kada je imao svega 10 godina, Gonsalvus je bio zaključan u kavez i poslat u Francusku kao poklon za krunisanje kralja Henrija II. Iako je bio zaključan u podrumu i tretiran kao zver, doktori su zaključili da se radi o pravom dečaku. Odavde su stvari počele da se odvijaju u Gonsalvusovu korist. Kralj je odlučuio da mu pruži obrazovanje. Iako kralj u njega nije polagao velike nade, Gonsalvus se pokazao kao dobar učenik koji je bez većih poteškoća uspeo da nauči nekoliko stranih jezika i manire visokog društva. Gonsalvusov napredak najbolje se ogleda u činjenici da je uspeo da postane ugledan član kraljevske palate, što je značilo dobijanje svih privilegija tadašnje aristokratije. 

Nakon smrti Herija II francuski presto zauzima kraljica Katarina di Mediči,  njegova supruga, koja je važila za osobu teške naravi. Ona je, iz sumnjivih pobuda, kreirala planove za ženidbu Gonsalvusa. Priče sa kraljevskog dvora koje su tada kružile ondosile su se na to da bi kraljica smatrala Gonsalvusov brak zabavnim kao i da bi volela da vidi decu koja boluju od hipertrihoze.  Kraljičini planovi su se na kraju obistinili. Gonsalvus je oženio devojku koja je bila kraljičina imenjakinja i sa njom proveo 40 godina u braku tokom kojeg je rođeno sedmoro dece.  

To, ipak, nije bio kraj Gonsalvusovim izazovima. Četvoro njegove dece je bolovalo od sindorma vukodlaka dok je čitava njegova porodica bila eksploatisana od strane evropskih dvorova. Paradirajući evropskim kraljevskim palatama, Petrusova porodica je zarađivala za život i služila za podsmeh i zabavu. Njegovi potomci doživeli su sličnu sudbinu. Većina njegove dece poslata je kao poklon plemstvu i bila tretirana kao kućni ljubimaci a ne kao ljudi. “Situacija je bila veoma čudna. Oni nisu bili ni zatočeni ni slobodni ali su bili plaćeni” – objašnjava Roberto Zaperi,  italjinaski istoričar i Gonsalvusov biograf. Iako su živeli komforno i zvanično imali dobar društveni status, Gonsalvusovi nikada nisu u potpunosti bili tretirani kao ljudi. Petrus Gonsalvus je umro bez poslednjeg pomazanja sveštenika.

Izvor: nationalgeographic.rs

Foto izvor: historycollection.com